Vakcine predstavljaju određeni rizik. Najčešći neželjeni efekti su bol na mestu gde je vakcina ubrizgana, kao i povišena temperatura, što se najbolje leči acetaminofenom ili ibuprofenom. Ređe se pojavljuju konvulzije...
Šta je zapravo prava funkcija vakcine?
Kada se govori o istoriji vakcine, može se reći da je ona bila veoma burna. Jednom pozdravljena kao čudo moderne tehnologije za spašavanje ljudskih života, vakcina je sada postala izvor sumnje i ljutite rasprave.
Hoćemo li se ikada složiti o rizicima i prednostima koje nose vakcine? Verovatno ne.
Međutim, u cilju razdvajanja činjenica od fikcije, obratili smo pažnju na naučna istraživanja po pitanju vakcina,do danas.
Neke vakcine sadrže živu
Činjenica
Timerosal, prezervativ koji sadrži oko 50% žive, sprečava kontaminaciju pomoću bakterija. Prema navodima Centers for Disease Control and Prevention (CDC- Centar za kontrolu i prevenciju bolesti), može se naći u gotovo svim vakcinama protiv gripa.
Ipak, od 2001 godine, timerosal nije prisutan u rutinskim vakcinama za decu mlađu od 6 godina. Vakcina protiv gripa, kao i neke druge vakcine za odrasle i stariju decu mogu se naći u verzijama bez timerosala, ili sa vrlo malim količinama istog.
Vakcina izaziva autizam
Mit
Kratka studija iz 1998 godine koju je uradio Andrew Wakefield (Endrju Vejkfild) navodi da postoji veza između vakcine protiv ospica, zauški i rubeola (MMR) na jednoj strani i autizma na drugoj, izazivajući paniku koja je rezultirala opadanjem stope imunizacije, odnosno dodatnom epidemijom iste.
Od tada, na studiju se gleda kao na manjkavu i bila je povučena od strane novina koje su istu objavile. 2004 godine, Institute of Medicine (Medicinski Institut) je izdao izveštaj u kojem tvrdi da nije pronašao naučni dokaz o postojanju veze između MMR vakcine i autizma. U septembru 2010 godine, CDC je objavio slične rezultate.
„Za decu je rizičnije da ne budu vakcinisana“ kaže dr. Carrie Nelson (Keri Nelson), predsedavajući u Commission on Health of the Public and Science (Zdravstvena komisija za stanovništvo i nauku) za American Academy od Family Physicians (Američka akademija porodičnih lekara).
Vakcine mogu imati neželjene efekte
Činjenica
Vakcine predstavljaju određeni rizik. Najčešći neželjeni efekti su bol na mestu gde je vakcina ubrizgana, kao i povišena temperatura, što se najbolje leči acetaminofenom ili ibuprofenom. Ređe se pojavljuju konvulzije (definisane kao „trzaji“ ili „buljenje“), a rizik varira u zavisnosti od vakcine. Npr., jedno od 14.000 dece pati od konvulzija nakon primanja DtaP vakvine; jedno od 3.000 dece pati od istog kada primi MMR vakcinu.
Neka deca su pod povišenim rizikom od neželjenih efekata od ostale dece. U tim slučajevima, možda je najbolje da ih se zapravo preskoči, tvrdi CDC.
Sigurni ste, ako su svi ostali vakcinisani
Mit
Na žalost, ovo je veliko pitanje. „ Nevakcionisane porodice koje jednako razmišljaju često se sreću u obdaništima, igraonicama, školama, čineći na taj način veoma jednostavnim širenje različitih bolesti i virusa“ kaže dr. Ari Brown (Ari Braun) pedijatar i portparol u American Academy od Pediatrics (Američka akademija pedijatara).
Dr. Brown kaže da je navedeno potvrđeno u gradovima San Diego i Boulder, država Kolorado. Neki ljudi ne mogu biti vakcinisani zbog svoje starosne dobi ili bolesti. Plus, na taj način sasvim sigurno možete zakačiti neke klice, kao što su hepatitis A ili tetanus, iz kontaminiranog tla ili vode, ne od druge osobe.
Vakcina garantuje zaštitu
Mit
Vakcine nisu 100% garancija da se nećete razboleti, ali su velika pomoć.
Uzmite npr. vakcinu protiv gripa: i dalje se možete razboleti iako se vakcinišete, ali ipak grip neće biti tako jak. Isti je primer sa vakcinom protiv malih boginja. Dr Brown kaže da je vakcina 80% efektivna u sprečavanju infekcije i 100% efektivna u zaštiti protiv ozbiljne bolesti.
Za najbolju zaštitu, stručnjaci se oslanjaju na „imunitet mase“ – što je više ljudi koji su vakcinisani, veće će biti šanse da se svako ponaosob zaštiti, ukljujučujući ljude koji se ne smeju vakcinisati zbog svojih godina ili zbog zdravstvenih problema, odnosno i one koji vakcinu odbijaju iz religijskih razloga.
Preveliki broj vakcinacija slabi imunološki sistem
Mit
Dr. Brown kaže da je u stvari potpuno obrnuto. „Svaka doza omogućava telu da gradi imunološki odgovor i da stvara odbranu organizma (antitela), tako da organizam može da se bori protiv prave infekcije kada se ista pojavi“ , kaže ona.
Deci se daju višestruke vakcinacije u određeno vreme, kako bi im se, što ranije u životu, omogućila zaštita. Advisory Committee on Immunzation (Savetodavni komitet o imunizaciji) i American Academy of Pediatric (Američka akademija pedijatara) preporučuju da se deci vakcine daju u isto vreme, kada je to moguće sprovesti.
Vakcine su samo za decu
Mit
Postoji veliki broj vakcina koje mogu pomoći adolescentima i odraslima, mladima i starima, zdravima. Najpoznatija je vakcina protiv gripa, koja se daje svake godine. Studenti bi trebali primiti vakcinu protiv meningitisa, pre nego počnu da žive u studentskim domovima, a stariji ljudi bi svakako trebali biti vakcinisani protiv upale pluća.
Odrasli takođe treba da ojačaju svoj organizam protiv tetanusa i velikog kašlja. Deca nisu u potpunosti zaštićena protiv velikog kašlja sve do svoje 4-te godine; male bebe su pod većim rizikom, a veliki kašalj se može preneti na bebe od odraslih sa smanjenim imunitetom.
HPV vakcine su samo za devojčice
Mit
Postoje 2 HPV (ljudski papiloma virus) vakcine: Cervarix, za devojčice i žene 10-25 i Gardasil, za ženske osobe od 9-26. Međutim, prema CDC, Gardasil se takođe može davati i dečacima i muškarcima od 9-26 god. Gardasil štiti protiv tipova 6 i 11 ljudskog papiloma virusa, koji uzrokuje oko 90% genitalnih obolenja.
Dr.Nelson preporučuje HPV vakcinu, „ali to je varijabilno, 50%-50%“. Ipak, kako dr. navodi, ovu vakcinu definitivno češće primaju devojčice nego dečaci.
Prema CDC, približno 500.000 slučajeva genitalnih obolenja se pojavljuje svake godine u SAD-a.
Trudna žena ne sme primiti vakcinu
Mit
Pa, ovo je delimično tačno. Prema tvrdnjama American Academy of Family Physicians (Američka akademija porodičnih lekara), trudne žene se ne bi trebale vakcinisati protiv malih boginja ili MMR.
Ali, neaktivna vakcina protiv gripa je sigurna i vrlo preporučljiva za trudnice, kaže dr. Brown. Tokom trudnoće, imuni sistem žene je vrlo osetljiv i prilično podložan infekcijama.
Međutim, postoji mnogo onih koji ne uzimaju vakcinu protiv gripa; CDC tvrdi da, prema zadnjim procenama, samo 11% trudnica dobija ovu vakcinu. Dr. Brown tvrdi da ova vakcina pospešuje stvaranja antitela kod majke, štiteći njenu bebu tokom prvih 6 meseci života.
Prirodni imunitet je bolji
Činjenica
Dr. Nelson kaže da infekcije izazivaju doživotni imunitet mnogo češće nego vakcine. (Izuzetak je grip; on menja osobine svake godine). Ali, ipak ćete morati razmisliti 2 puta da li ćete svoje dete povesti u društvo u kojem se nalazi oboleli od malih boginja.
Problem sa prirodnim imunitetom jeste rizik od komplikacija. Male boginje mogu uzrokovati encefalitis, upalu pluća ili, ako se dete previše ogrebe, infekcije kao što je MRSA. Polio infekcija može dovesti do trajne paralize; zauški, gluvoće; a Haemophilus influenzae tip B (Hib) (Hemofilus influenca) može dovesti do oštećenja mozga.
„To su šanse koje ljudi koriste, ukoliko ljudi odustanu od vakcine“, kaže dr. Nelson.
Vakcine nisu neophodne zato što je bolest iskorenjena
Mit
Prema podacima WHO, jedina infektivna bolest koja je iskorenjena na svetskom nivou, jesu velike boginje. Čak i danas postoje slična stanja, kao što su male boginje, mumps i veliki kašalj.
Vakcina vas može zaštititi kada se nalazite okruženi onima koji nisu vakcinisani, bilo gde u svetu. Prema tvrdnjama WHO (Svetska zdravstvena organizacija) manje od 95 % ljudi u zapadno evropskim zemljama primaju vakcine, a to je ujedno i mesto gde se, od ukupnog broja, dogodilo 82% slučajeva malih boginja 2009 godine.
Lekari zarađuju na vakcinama
Mit
Vakcine nisu nešto na čemu će lekari zaraditi silne pare. „ Na ovome se možda najviše gubi novca nego na bilo čemu drugome“ kaže dr. Nelson, upravo zbof toga što su one radno intenzivne. Neki lekari zaista primaju određena finansijska sredstva od farmaceutskih kompanija, ali „bonusi postoje da podrže kvalitetnu praksu i pomognu lekarima da opravdaju onu stranu koja zastupa vakcine“, kaže ona.
Vakcine predstavljaju oko 1,5% ukupnih farmaceutskih prihoda, tvrdi VaccineEthics.org – internet stranica kojom upravlja Penn Center of Bioethics (Pen centar za bioetiku). „ Imali smo problema sa nabavkom vakcina jer mali broj farmaceutskih kompanija još uvek proizvodi vakcine; danas, oko 5 kompanija pokrivaju 80% tržišta.)
