Depresija je psihijatrijski poremećaj koji spada u grupu afektivnih poremećaja. Karakteriše je nisko raspoloženje koje nije u skladu sa objektivnim životnim okolnostima.
Dopustite sebi da proširite svoj um malo više svakog dana, odustanite od etiketiranja drugih i bićete srećniji. Ako konstantno govorite "NE" neobičnim idejama, stvarima, događajima, ljudima, kako očekujete da ćete napredovati kroz život...
Anksioznost je normalna emocija koja može biti od pomoći i motivacije u malim dozama. Međutim, važno je znati kada anksioznost prelazi granicu i dovodi do problematičnog ponašanja.
Čovek koji je prvi definisao stres, Hans Selye, jednom je rekao novinarima: svi otprilike znaju šta je stres, ali niko zapravo ne zna. “Iz perspektive mentalnog zdravlja, stres se opisuje kao osećaj prekomernog emocionalnog pritiska...
Hronični stres je rezultat lošeg adaptivnog odgovora na niz neprijatnih, dugotrajnih životnih situacija koje iscrpljuju mehanizme odbrane čoveka. Ličnosti koje imaju nezrelije mehanizme odbrane u stresnim situacijama reaguju hroničnim stresom...
Stres ima vrlo značajnu ulogu u nastanku ovih oboljenja, a takođe i samo oboljevanje može biti stresogeni događaj za osobu što povlači niz emocionalnih reakcija, kada je potrebno pomoći pacijentu da ih razreši i umanji negativan uticaj emocija...
Sastavite spisak svojih simptoma pre nego što uđete kod lekara, a zatim mu recite:„ Potrebne su mi bolje strategije da se rešim svog stresa. Fizički deluje na mene...
Posttraumatski stresni poremećaj je nešto što sve češće viđamo poslednjih 15 godina, iznenadio je i broj takvih pacijenata i to što ovaj poremećaj postaje takođe organski zasnovan. Na njega deluje stresni mehanizam, kojim se aktivira hormon kortizol.
Zašto je ples bolji od bilo koje druge aktivnosti i da li se podrazumeva bilo koja vrsta plesa, odnosno, da li je neki ples bolji od drugog? Ovo istraživanje nije dalo odgovor na ova pitanja. Kao samostalno istraživanje, ne bi nam dalo odgovore...
Sva velika pitanja poput ovih svode se na pitanje identiteta i smisla života, a trenuci u kojima se javljaju oduvek su bili vezani za proces odrastanja i sazrevanja. Vreme i okolnosti u kojima živimo ova pitanja još naglašenije postavljaju...
Genetika može da igra veliku ulogu u nastanku ovog poremećaja. Autizam se pojavljuje češće u određenim porodicama i kod pacijenata sa drugim genetskim problemima, kao što je fragilni X sindrom, tuberkuloza, kongenitalni sindrom...
Kada se prijateljstva prekinu praćena salvom uvreda, uzrok je uglavnom jasan. Ali u odraslom dobu, mnogo češće nego u detinjstvu, dolazi do spontanih prekida, kada prijateljstva jednostavno "umru"
Anksioznost se definiše kao osećaj napetosti, strepnje, uzenmirenosti, nervoze. Proces je složen i teče otprilike ovako, osećaj napetosti izaziva strepnju i brigu koji izazivaju lupanje srca, napetost u mišićima, grčeve u stomaku, vrtoglavicu...
Prisećanje na sopstvene pozitivne osobine su nekada dovoljne da umanje pritisak zbog stereotipa koji mogu biti trajni teret. Kada ih jednom prevaziđete, imaćete motivaciju da pokušate još jednom...
Ne ostavljajte za sutra ono što možete učiniti danas, poznata je izreka kojom su bake i deke ohrabrivali unuke koji su bili lenji u učenju i domaćim zadacima. Ipak, moto oko petine sugrađana je: odložite za sutra ono što biste danas mogli učinti...
Nedostatak kretanja, fizičkih aktivnosti i boravka na svežem vazduhu. Više vremena provodi se u zatvorenim prostorijama, pa pri smanjenoj koncentraciji kiseonika, a povećanoj ugljen-dioksida, ljudi pate i loše se osećaju...
Sa druge strane, ako problemu dostignuća pristupimo na racionalan način, naučićemo da prihvatimo svoje promašaje i greške, i koristićemo ih za poboljšanje novih budućih pokušaja...
Usamljenost nije samo emocionalno stanje - to je zdravstveno oboljenje koje može da utiče na vaše srce, mozak, čak i na vašu dugovečnost. evo šta bi svi trebalo da znamo kako bi zaštitili i sebe i jedni druge...
Osobe koje pate od klinomanije imaju potrebu da stalno ostaju u krevetu. Ta potreba može da ih drži danima, posebno ukoliko su vremenski uslovi loši. Reč klinomanija potiče iz grčkog jezika i znači "opsesija spavanjem".
Simptomi depresije kod muškaraca i žena mogu radikalno da se razlikuju. Dok oni okrivljuju druge, one su sklone samooptužbama. Oni osećaju bes i razdražljivost, a one tugu i apatiju. Oni su sumnjičavi i imaju gard, a one su anksiozne i uplašene...
Emocionalni umor je teško podneti i nije ga moguće rešiti samo spavanjem. Naprotiv, ponekad zbog njega san ni ne pada na pamet. Šta možemo učiniti da vratimo dobro raspoloženje?
Život bi trebao da bude ispunjen zadovoljstvom i životnom radosti, ali za milione ljudi koji pate od depresije ili onih koji tuguju za izgubljenom voljenom osobom, bilo kakvi spoljašnji uticaji, podsećanje na srećnija vremena ...
Hipnoza je jedini brz i prirodan način pomoću kojeg možemo da promenimo naše stare „programe“, ono što smo odmalena ubacili u mozak, iskustva koja smo saznali od roditelja, iz škole...
Prolećni tip ljudi je nepomirljiv i ekstravertan. Njihov život je stresan jer su vrlo agresivni u odnosu na sebe i druge ljude. Teško ih je utešiti, ne prihvataju stvarnost i idu kod doktora samo kad moraju. Njihove hormonalne žlezde su hiperaktivne.
S druge strane, tragovi stresa i s njim povezani oslabljeni otpor organizma često se manifestuju na našem izgledu, pa ga nije teško prepoznati po aknama, podočnjacima, gubitku kose ili napadima herpesa. Kontrola stresa je preduslov za dobro zdravlje
Zapamtite, oni sa kojima se upoređujete takođe imaju probleme o kojima sigurno neće pričati javno, baš kao što ni vi ne biste. Gledajući druge sa pozicije jednakosti, shvatamo da se ljudi čiji život idealizujemo takođe bore sa svojim izazovima...
Neki ljudi osetljivi na vremenske promene mogu se osećati umornije, ali ipak teže padaju u san i manje spavaju. Ostale meteoropate postaju napeti, pomalo zabrinuti sami za sebe kada duva vetar ili su lošeg raspoloženja kada je oblačno ...
U ove simptome spadaju osećaj tuge, praznine, bezvrednosti, beznadežnosti i krivice; gubitak energije, apetita ili interesovanja za prijatne aktivnost; promene u navikama spavanja i misli o smrti i samoubistvu...
Ljudsko ponašanje je negde na skali između krajnje neorganizovanog preko umereno organizovanog do izuzetno superpedanata. Pitanje nije samo gde se nalazimo na toj skali, već kako i koliko naše mesto utiče na nas...
