12 vrsta depresije,  i šta biste trebali da znate, Zdravlje i prevencija, psihologija i mentalno zdravlje, magazin
PSIHOLOGIJA

14 Sep 2020

12 VRSTA DEPRESIJE I ŠTA BISTE TREBALI DA ZNATE O SVAKOJ OD NJIH

U ove simptome spadaju osećaj tuge, praznine, bezvrednosti, beznadežnosti i krivice; gubitak energije, apetita ili interesovanja za prijatne aktivnost; promene u navikama spavanja i misli o smrti i samoubistvu...

Postoji više vrsta depresije. U ovom tekstu objašnjavamo glavnu depresiju, sezonski afektivni poremećaj, postpartalnu depresiju i još mnogo toga.

Pod širokim pojmom reči depresija, postoji mnogo varijacija. Depresija može biti blaga ili teška. Može biti kratkotrajna ili hronična. Posebne okolnosti, kao što su rođenje bebe ili promena godišnjih doba, mogu izazvati depresivne simptome.

Razumevanje depresije koju osoba proživljava pomaže lekarima da odrede vrstu lečenja, a za ljude kojima je dijagnostikovaa depresija, informacije o njihovom specifičnom poremećaju mogu biti korisne. ’’Ljudi se smire kad saznaju šta im se dešava,’’ kaže Sarah Noble, DO, psihijatar sa Einstein Zdravstvene nege u Filadelfiji. ’’Bar imaju odgovor zašto doživljavaju to što doživljavaju.’’

Evo šta biste trebali znati o različitim vrstama depresije. Ako sumnjate da vi ili neko koga volite pati od jedne od ovih, idite do stručnjaka za mentalno zdravlje da proceni dijagnozu. Oni vam mogu pomoći da otkrijete dijagnozu i najbolji tretman za nju.

Veliki depresivni poremećaj

Godišnje, više od 16 miliona Amerikanaca (većina od njih su žene) doživi ovaj vrlo čest tip depresije, takođe poznat kao glavna depresija ili klinička depresija. Prema dijagnostičkim kriterijumima objavljenim od strane „Američkog udruženja za psihijatriju“, ljudi moraju imati najmanje pet simptoma koji traju dve nedelje ili duže da bi bili dijagnostikovani sa velikim depresivnim poremećajem. U ove simptome spadaju osećaj tuge, praznine, bezvrednosti, beznadežnosti i krivice; gubitak energije, apetita ili interesovanja za prijatne aktivnost; promene u navikama spavanja i misli o smrti i samoubistvu. Većina slučajeva je veoma izlečiva.

Veliki depresivni poremećj ima dva podtipa: ’’atipična depresija’’ i ’’melanholična depresija’’. Ljudi koji spadaju u prethodnu kategoriju imaju tendenciju da mnogo spavaju i jedu. Oni su emotivno reaktivni i veoma uznemireni, objašnjava Dr. Noble. Oni u poslednjoj kategoriji imaju problem sa spavanjem i obuzima ih osećaj krivice, ona navodi. Mladi ljudi uglavnom pate od atipične depresije, a melanholična depresija je uglavnom češće viđena kod starijih.
Depresija otporna na lečenje

Ponekad ljudi sa velikim depresivnim poremećajem ne reaguju na tretman. Čak i nakon uzimanja jednog antidepresiva, a nakon toga i drugog-možda i drugog i trećeg, njihova depresija je tvrdoglavo usađena. ’’Možda je genetski, a možda je i do okruženja,’’ Dr. Noble kaže. ’’Njihova depresija je jednostavno jaka.’’

Pomoć ljudima da prevaziđu depresiju otpornu na tretman počinje detaljnim radom kako bi se otkrila pravilna dijagnoza i identifikovali drugi pihijatrijski i medicinski razlozi njihovih simptoma.

Pacijentima se savetuje pravilna doza i trajanje lečenja. Ako medicinski poduhvat ne pokazuje rezultate, doktori će pokušati da se prebace na sličan lek ili lek iz druge klase, kao što je antipsihotik.

Subsindromalna depresija

Osoba koja ima simptome depresije, ali nema sve aspekte dijagnoze velike depresije, može se smatrati ’’subsindromalnom’’. Možda ima tri ili četiri simptoma, ne pet, ili je možda bila depresivna nedelju dana, ne dve, Dr. Noble objašnjava.

’’Umesto gledanja na simptome, obično gledam na funkcionalnost,’’ ona kaže. Da li je pacijent sposoban da ide na posao i brine o svakodnevnim odgovornostima? Ako se osoba muči, možda bi joj ipak dobro došlo lečenje, uključujući meditaciju, kaže ona.
Uporni depresivni poremećaj

Ljudi sa upornim depresivnim poremećajem su u niskom, tmurnom ili tužnom raspoloženju većinu dana i imaju najmanje dva dodatna simptoma depresije koja traju dve godine ili više.

Kod dece i tinejdžera UPD (takođe poznat kao distimija) može se dijagnostikovati ako simptomi razdražljivosti ili depresije traju godinu dana ili više. ’’Intenzitet može rasti i opadati, ali generalno je nizak nivo depresije,’’ Dr. Noble objašnjava.

Da bi se dijagnostikovala ova vrsta depresije, ljudi moraju takođe imati dva od sledećih problema: problemi sa spavanjem (premalo ili previše); manjak energije ili zamor; nisko samopozdanje; slab apetit ili prejedanje; slabu koncentraciju ili poteškoće u donošenju odluka i osećaj beznadežnosti. UPD uglavnom zahteva lečenje kombinacijom lekova i psihoterapije.

Predmenstrualni disforični poremećaj

Do 10% žena u plodnom uzrastu doživljava predmenstrualni disforični poremećaj (PMDP).

Ovaj teški oblik PMSa može izazvati depresiju, tugu, anksioznost ili razdražljivost, kao i druge ekstremne simptome, nedelju dana pre menstruacije.

’’Može biti zaista neprijatno, onesposobljavajuće i može biti smetnja u svakodnevnom životu  žene’’, kaže Dorothy Sit, MD, vanredni profesor psihijatrije i biheviornih nauka na univerzitetu „Northwestern University’s Feinberg School of Medicine in Chicago“.

Naučnici smatraju da ove žene mogu patiti od abnormalne osetljivosti na hormonalne promene tokom menstrualnog ciklusa. Uzimanje antidepresiva, posebno određenih inhibitora koji sadrže serotonin, dve nedelje pre menstruacije ili tokom celog meseca mogu biti vrlo efikasne, kaže Dr. Sit. Određene vrste kontracepcije takođe mogu pomoći. Istraživači na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu istražuju upotrebu svetlosne terapije za poboljšanje kvaliteta spavanja i raspoloženja kod žena sa PMDP-om.
Bipolarna depresija

Velike oscilacije raspoloženja i energije, od ushićenja do beznadežnosti su znak bipolarne depresije, takođe poznatog kao bipolarni poremećaj ili manično-depresivna bolest.

Da bi bila dijagnostikovana ovim oblikom depresije, osoba mora da je iskusila bar jedan napad manije. Bipolarnost se uglavnom javlja u ranom zrelom dobu. Dok su muškarci i žene dijagnostikovani u podjednakom broju, istraživanja ukazuju na moguću polnu razliku. Izgleda da muškarci imaju više manično ponašanje, dok žene teže ka depresivnim simptomima. Bipolarnost se obični pogoršava bez lečenja, ali se može kontrolisati stabilizatorima raspoloženja, antipsihotičnim lekovima i razgovorom kao terapijom.

Iako su potrebna dalja istraživanja, nedavno istraživanje ukazuje na to da svetlosna terapija može biti potencijalni tretman za bipolarnu depresiju. U poređenju sa prigušenim placebo svetlom, dnevna izloženost jakom svetlu u podnevnim časovima može smanjiti simptome depresije i poboljšati funkcionisanje kod ljudi sa bipolarnim sindromom, istraživanje otkriva.

Poremećaj disregulativnog ponašanja

Vrištanje i napadi besa mogu biti odlike poremećaja disregulacije raspoloženja (DMDD), vrsta depresije dijagnostikovana kod dece koja se muče sa kontrolisanjem svojih emocija. Ostali simptomi uključuju razdražljivo ili ljutito raspoloženje u većini dana skoro svaki dan, probleme u školi, kod kuće ili sa vršnjacima.

’’Ovo su deca sa snažnim emotivnim ispadima’’, Dr. Noble kaže. ’’Oni jednostavno nisu u stanju da kontrolišu svoje emocije,’’ tako da oni ih oni ispoljavaju i ponašaju se u skladu sa svojim osećanjima.

Trenutno DMDD se leči lekovima, psohoterapijom i savetovanjem roditelja kako da se efikasno bore sa iritantnim ponašanjem svoje dece.
Postpartalna (ili perinatalna) depresija

Rođenje bebe donosi veliku radost, ali ponekad može dovesti do postpartalne depresije (PPD), vrste depresije koja zadesi jednu od četiri žene i jednog od osam muškaraca. Kod žena, postpartalna depresija je najverovatnije izazvana hormonalnim promenama, umorom i drugim faktorima. Kod muškaraca, to je do okruženja, izazvana promenom uloga ili promenom načina života, koje dolaze sa roditeljstvom.

Postpartalna depresija može početi bilo kada u prvoj godini detetovog rođenja, mada se obično javlja ubrzo nakon rođenja deteta. Intenzivna osećanja tuge, anksioznosti i iscrpljenosti postaju ogromna i mogu ometati svakodnevni život. Mogu dovesti do misli o samopovređivanju ili povređivanju deteta.

U poređenju sa ’’bejbi bluzom’’ koji je blag, kratkotrajan i izuzetno čest poremećaj koji prouzrokuje anksioznost i depresivne simptome odmah nakon rođenja deteta - PPD, obično zahteva tretman antidepresivima i/ili terapiju razgovorom.

Sezonski afektivni poremećaj

Sezonski afektivni poremećaj (SAD) je ponavljajući tip depresije (poznat kao sezonska depresija) koji se obično javlja na jesen ili zimu. Zajedno sa promenom raspoloženja, osobe koje pate od SAD-a uglavnom imaju manjak energije. Mogu imati tendencije ka prejedanju, predugom spavanju, potrebu za ugljenim hidratima, dobijanju na težini ili povlačenju iz društva.

Žene i mlađe osobe su u većem riziku od razvoja SAD poremećaja. SAD se takođe može porodično prožimati. SAD se dijagnostikuje nakon najmanje dve godine njegovog ponavljanja.

Dok je njegov tačan uzrok nejasan, istraživanja sugerišu da može biti povezan sa neuravnoteženošću hemijskog serotonina u mozgu. Višak melatonina, hormona za spavanje i nedovoljan nivo vitamina D takođe mogu imati uticaja.

SAD se uglavnom tretira dnevnom dozom svetlosne terapije i ponekad meditacijom.
Poremećaj raspoloženja izazvan supstancama

Korišćenje ili zloupotreba sedativa mogu promeniti vaše raspoloženje. Simptomi kao što su depresija, anksioznost i manjak interesovanja za prijatne aktivnosti, obično se pojavljuju neposredno nakon uzimanja ili zloupotrebe supstance ili tokom konzumiranja.

Supstance koje mogu dovesti do ove vrste depresije uključuju alkohol (ako previše pijete), opioidne lekove protiv bolova i benzodiazepine (koji deluju na centralni nervni sistem).

Da bi dijagnozirali nekoga sa poremećajem raspoloženja izazvanim supstancom, doktori moraju isključiti druge potencijalne uzroke depresije, a depresija mora biti dovoljno jaka da ometa dnevne aktivnosti.

Psihotična depresija

Ljudi sa psihotičnom depresijom imaju jaku depresiju praćenu psihozom, što se definiše kao gubitak dodira sa stvarnošću. Simptomi psihoze obično uključuju halucinacije (osoba vidi ili čuje ono čega nema) i zablude (lažna uverenja o tome šta se dešava)

Jedna pacijenatkinja doktora Noble-a, dve godine nakon početka lečenja, priznala je da jedne godine nije jela ništa što njen otac skuva zato što je mislila da je on truje. Žena inače prilično normalna i lucidna; jednostavno je patila od psihotične depresije koja nije bila u potpunosti lečena.

Lekari obično prepisuju antidepresive zajedno sa antipsihotičnim lekovima za lečenje psihotične depresije.
Depresija zbog bolesti

Suočavanje sa ozbiljnom hroničnom bolešću, poput srčanih oboljenja, raka, multiple skleroze i HIV-a, može biti depresivno samo po sebi.

Postoje i dokazi da procesi zapaljenja povezani u okviru neke bolesti takođe mogu igrati ulogu u pojavi depresije. Upala dovodi do otpuštanja određenih hemikalija od strane imuno sistema koje dovode do promena u mozgu koje mogu izazvati ili pogoršati depresiju kod nekih ljudi, Dr. Noble objašnjava. Antidepresivi mogu pomoći pri produžavanju života i poboljšanju funkcionisanja, kaže, i terapija može pomoći mnogim pacijentima da se nose sa mentalnim ili fizičkim poremećajima.

Reklame

Povezane teme

ZAŠTO SE NAŠA PRIJATELJSTVA IZ DETINJSTVA I MLADOSTI RASPADAJU KADA ODRASTEMO?

ZAŠTO SE NAŠA PRIJATELJSTVA IZ DETINJSTVA I MLADOSTI RASPADAJU KADA ODRASTEMO?

Kada se prijateljstva prekinu praćena salvom uvreda, uzrok je uglavnom jasan. Ali u odraslom dobu, mnogo češće nego u detinjstvu, dolazi do spontanih prekida, kada prijateljstva jednostavno "umru"...

LOŠA NAVIKA POZNATA KAO ODUGOVLAČENJE: "ONO ŠTO MOŽETE UČINITI DANAS, OSTAVITE ZA SUTRA"

LOŠA NAVIKA POZNATA KAO ODUGOVLAČENJE: "ONO ŠTO MOŽETE UČINITI DANAS, OSTAVITE ZA SUTRA"

Ne ostavljajte za sutra ono što možete učiniti danas, poznata je izreka kojom su bake i deke ohrabrivali unuke koji su bili lenji u učenju i domaćim zadacima. Ipak, moto oko petine sugrađana je: odložite za sutra ono što biste danas mogli učinti......

TIHA KRIZA

TIHA KRIZA

Usamljenost nije samo emocionalno stanje - to je zdravstveno oboljenje koje može da utiče na vaše srce, mozak, čak i na vašu dugovečnost. evo šta bi svi trebalo da znamo kako bi zaštitili i sebe i jedni druge......

KOJE SVE STVARI ISCRPLJUJU NAŠE EMOCIONALNE BATERIJE I KAKO IH MOŽEMO PONOVO NAPUNITI

KOJE SVE STVARI ISCRPLJUJU NAŠE EMOCIONALNE BATERIJE I KAKO IH MOŽEMO PONOVO NAPUNITI

Emocionalni umor je teško podneti i nije ga moguće rešiti samo spavanjem. Naprotiv, ponekad zbog njega san ni ne pada na pamet. Šta možemo učiniti da vratimo dobro raspoloženje?...

JEDNOSTAVNI SAVETI ZA UBLAŽAVANJE STRESA - OD OPUŠTANJA DO MEDITACIJE

JEDNOSTAVNI SAVETI ZA UBLAŽAVANJE STRESA - OD OPUŠTANJA DO MEDITACIJE

S druge strane, tragovi stresa i s njim povezani oslabljeni otpor organizma često se manifestuju na našem izgledu, pa ga nije teško prepoznati po aknama, podočnjacima, gubitku kose ili napadima herpesa. Kontrola stresa je preduslov za dobro zdravlje...

VAŽNE ŽIVOTNE LEKCIJE KOJE NIKAD NIJE KASNO DA NAUČITE

VAŽNE ŽIVOTNE LEKCIJE KOJE NIKAD NIJE KASNO DA NAUČITE

Dopustite sebi da proširite svoj um malo više svakog dana, odustanite od etiketiranja drugih i bićete srećniji. Ako konstantno govorite "NE" neobičnim idejama, stvarima, događajima, ljudima, kako očekujete da ćete napredovati kroz život......

VAŽNI RAZLOZI ZBOG KOJIH BISMO TREBALI PRESTATI DA SE UPOREĐUJEMO SA DRUGIMA

VAŽNI RAZLOZI ZBOG KOJIH BISMO TREBALI PRESTATI DA SE UPOREĐUJEMO SA DRUGIMA

Zapamtite, oni sa kojima se upoređujete takođe imaju probleme o kojima sigurno neće pričati javno, baš kao što ni vi ne biste. Gledajući druge sa pozicije jednakosti, shvatamo da se ljudi čiji život idealizujemo takođe bore sa svojim izazovima......

PREPOZNAJTE SIMPTOME METEOROPATIJE: DA LI VREME KONTROLIŠE VAŠE RASPOLOŽENJE?

PREPOZNAJTE SIMPTOME METEOROPATIJE: DA LI VREME KONTROLIŠE VAŠE RASPOLOŽENJE?

Neki ljudi osetljivi na vremenske promene mogu se osećati umornije, ali ipak teže padaju u san i manje spavaju. Ostale meteoropate postaju napeti, pomalo zabrinuti sami za sebe kada duva vetar ili su lošeg raspoloženja kada je oblačno ......

12 VRSTA DEPRESIJE I ŠTA BISTE TREBALI DA ZNATE O SVAKOJ OD NJIH

12 VRSTA DEPRESIJE I ŠTA BISTE TREBALI DA ZNATE O SVAKOJ OD NJIH

U ove simptome spadaju osećaj tuge, praznine, bezvrednosti, beznadežnosti i krivice; gubitak energije, apetita ili interesovanja za prijatne aktivnost; promene u navikama spavanja i misli o smrti i samoubistvu......

NIKO NIJE SAVRŠEN ... ŠTA RADITI KADA PERFEKCIONIZAM ZAVLADA ŽIVOTOM?

NIKO NIJE SAVRŠEN ... ŠTA RADITI KADA PERFEKCIONIZAM ZAVLADA ŽIVOTOM?

Ljudsko ponašanje je negde na skali između krajnje neorganizovanog preko umereno organizovanog do izuzetno superpedanata. Pitanje nije samo gde se nalazimo na toj skali, već kako i koliko naše mesto utiče na nas......

IMA LI VAŠ ŽIVOT SMISAO?

IMA LI VAŠ ŽIVOT SMISAO?

Sva velika pitanja poput ovih svode se na pitanje identiteta i smisla života, a trenuci u kojima se javljaju oduvek su bili vezani za proces odrastanja i sazrevanja. Vreme i okolnosti u kojima živimo ova pitanja još naglašenije postavljaju......

STRES: NAUČITE DA SE OPUSTITE

STRES: NAUČITE DA SE OPUSTITE

Hronični stres je rezultat lošeg adaptivnog odgovora na niz neprijatnih, dugotrajnih životnih situacija koje iscrpljuju mehanizme odbrane čoveka. Ličnosti koje imaju nezrelije mehanizme odbrane u stresnim situacijama reaguju hroničnim stresom......

DESET NAJNEOBIČNIJIH OPSESIJA

DESET NAJNEOBIČNIJIH OPSESIJA

Osobe koje pate od klinomanije imaju potrebu da stalno ostaju u krevetu. Ta potreba može da ih drži danima, posebno ukoliko su vremenski uslovi loši. Reč klinomanija potiče iz grčkog jezika i znači "opsesija spavanjem"....

DUŠEVNO ZDRAVLJE - KOLIKO JE UČESTALA MUŠKA DEPRESIJA

DUŠEVNO ZDRAVLJE - KOLIKO JE UČESTALA MUŠKA DEPRESIJA

Simptomi depresije kod muškaraca i žena mogu radikalno da se razlikuju. Dok oni okrivljuju druge, one su sklone samooptužbama. Oni osećaju bes i razdražljivost, a one tugu i apatiju. Oni su sumnjičavi i imaju gard, a one su anksiozne i uplašene......

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI

Stres ima vrlo značajnu ulogu u nastanku ovih oboljenja, a takođe i samo oboljevanje može biti stresogeni događaj za osobu što povlači niz emocionalnih reakcija, kada je potrebno pomoći pacijentu da ih razreši i umanji negativan uticaj emocija......