Sastavite spisak svojih simptoma pre nego što uđete kod lekara, a zatim mu recite:„ Potrebne su mi bolje strategije da se rešim svog stresa. Fizički deluje na mene...
Posebno sprovedeno istraživanje otkrilo je neke fascinantne činjenice o tome šta brine i frustrira žene - pa smo krenuli u potragu za rešenjima. Evo šta se dešava u mozgu osobe u 21. veku, a predstavljamo i strategije za pronalaženje mira i poboljšanje zdravlja, primenjive u realnom životu.
WELLNESS
Zamislite da je epidemija pogodila ogromnu većinu američkih žena, pri čemu oko 65% njih pati od njenih simptoma jednom dnevno, a 40% njih ih doživi više puta dnevno. Zamislite da to može da poremeti Vaš apetit i san, ugrozi Vaše veze, dovede do toga da nabacite kilograme i učini da postanete skloni bolestima. Zamislite da su istraživači verovali da je to razlog što sve više mladih žena prerano doživi srčani udar.
Pa, ova epidemija je prava. Zove se stres i veoma je prisutna na mnogo nivoa. Stres je reakcija mozga kada se upali crveni alarm zbog očekivane opasnosti: ubrzava protok krvi, smanjuje aktivaciju sistema za koje smatra da su nevažni za pružanje hitne pomoći (poput varenja i imunološkog odgovora) i preplavljuje telo adrenalinom i kortizolom. „To je u osnovi gomila stimulansa, tako da možete brzo reagovati i boriti se ili pobeći", kaže doktorka Elizabet Picione, kardiolog za žene na Institutu za kardiovaskularne bolesti Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu. Ovaj hiper-fokus je visok u krizama. Ali, nije bio osmišljen tako da radi non-stop. U stvari, to zaista utiče na Vaše telo i doprinosi gojaznosti, nesanici, srčanim bolestima i još mnogo čemu.
Pogoršanje stvari, kaže Bet Bataglino, izvršna direktorka agencije „HealthyWomen“, je to što mnogi od nas misle da je dodatno izlaganje stresu samo život. „To smo prihvatili kao normalno“, kaže ona. „Ove stvari nas ne iznenađuju, jer svi to osećamo. Ne razmišljamo o stresu kao o nečemu što utiče na zdravlje. Ali utiče, i to ozbiljno.“
Srećom, osim što upozorava da je stanje alarmantno, novo istraživanje nudi i nekoliko rešenja koja bismo mogli da primenimo da bismo se oslobodili uticaja stresa.
IRONIJA ŽENSKOG STRESA
Prema našem istraživanju, problemi dolaze iz kuće. Među mnoštvom izazivača stresa, „porodica“ i „panika u domaćinstvu ili poslovi“ su bukvalno na prva dva mesta u većini demografskih grupa. (Jedino su žene koje su radile bile izuzetak - malo više su se odlučivale za „zahteve na poslu“.) Ovo je dupla neprijatnost, jer vreme kod kuće provedeno sa porodicom je vreme kada bi trebalo da se opustimo i napunimo baterije.
Jedna posebna žrtva ovakvog životnog tempa su naše večeri. U normalnim okolnostima, veče bi bilo vreme kada će Vam, između ostalih promena našeg biološkog ritma, telo normalizovati nivo kortizola da biste se odmorili pre spavanja. Ali u modernom životu, u to vreme se žene širom zemlje vraćaju kućama, spremaju se da pripreme večeru, posmatraju nesređenu dnevnu sobu i razmišljaju kako sa tim ne mogu da se izbore. Ljudskom mozgu jednostavno treba više vremena da bi obradio haos, nego što mu je to potrebno u redovnim okolnostima. I to dovodi do nezadovoljstva u vezi, jer istraživanje kaže da (kao što ste možda dugo i sumnjali) muškarci jednostavno nemaju istu fizičku reakciju na nered - što bi moglo pomoći u objašnjenju zašto 54% nas ne smatra da su naši partneri pod istim stresom kao i mi. Studija koju je 2010. godine sproveo „UCLA“ otkrila je da žene koje su opisale svoje domove rečima kao što su „nered“ i „haotičnost“ nisu primetile da nivo kortizola opada na kraju dana, kao što je to učinila većina muškaraca – osetile su da su pod stresom i to se nije promenilo.
ŠTA MOŽETE DA UČINITE:
VEŽBAJTE. „Moje kolege i ja se uvek šalimo da bismo voleli da imamo podsetnik na kome bi pisalo joga“, kaže doktorka Picione. „Kada Vam telo proizvodi veliku količinu hormona stresa, ono što želi je da ga potrošite na kretanje. Dakle, ako vežbate, daćete svom telu ono što želi. Joga je posebno dobra, jer uključuje meditaciju, fokusiranje na „ovde i sada“, što je bolje nego da sedite za svojim stolom i samo razmišljate o svojim problemima.“
PREDVIDITE STRES – MAKAR MENTALNI. Priznajmo: slika doma vrednog objavljivanja na Instagramu možda jednostavno nije bio predviđen za Vašu porodicu. I to je u redu! Ono što je potrebno da uradite je da to smetnete sa uma. Čantal Hofsti, psiholog i autor knjige „Usredsredite se na trčanje“ predlaže Vam da vežbate susretanje sa neredom u stvarnosti i u trenutku, tako što ćete odrediti šta je potrebno da se uradi (npr., „Moramo da napunimo mašinu za pranje sudova“), tako da kasnije bistre glave možete da napravite plan rada, umesto da stres odmah napadne Vašu porodicu. Džoana Tornhil, autorka teksta „Moja spavaća sobe je kancelarija“, još je preciznija, sugerišući da, ako imate vremena očistite samo jedan deo stana, i od njega napravite svoju spavaću sobu: „Od svih prostorija u kući, to zaista treba da bude Vaša oaza“, kaže ona. „Ne želite da se Vaše oči same otvaraju dok pokušavate da zaspite - ili da se samo probudite - pa da razmišljate kako morate da sredite tu hrpu veša u uglu.“
Vozite tokom jutarnje gužve, kada iznenada osetite svoje srce kako počinje brže da kuca i da dlanovi počinju da Vam se znoje. Ubrzano dišete i osećate mučninu ili nesvesticu, što Vas tera da padnete. Ovo nije stres - to je napad panike, simptom anksioznosti.
Za razliku od stresa, koji se zasniva na spoljašnjem uticaju (čak i ako je to samo prigovaranje Vašeg šefa) i nestaće kada jednom, recimo, promenite posao, anksioznost je unutrašnji, uporni osećaj straha i reakcija na situacije koje Vam zapravo ne prete. I dok se stresom može kratkoročno upravljati promenom životnog stila, poput dovoljno vežbanja i sna, anksioznost lako može postati anksiozni poremećaj, najčešće stanje mentalnog zdravlja u SAD-u, i treba je lečiti.
U našem istraživanju, 34% žena je reklo da im je dijagnostikovan anksiozni poremećaj - što je u skladu i sa drugim nacionalnim procenama. Ali 53% njih se ponekad suočilo sa osećajem ove vrste uporne zabrinutosti u svakodnevnim situacijama. To bi trebalo da ispitate, jer stres može da bude okidač za anksiozni poremećaj. Šta definitivno ne bi trebalo da radite? Da to ignorišete. „Neverovatno je koliko žena kaže, to je samo napad panike“, kaže doktorka Picione. „Panični napad nije normalan! To nije svakodnevna stvar.“
POTRAŽITE POMOĆ OD SVOJE PORODICE. U današnje vreme deca rade po kući manje nego što su radila nekada: Istraživanje sprovedno 2014. godine na više od 1000 odraslih je ustanovilo da, iako je 82% roditelja reklo da njihova deca rade razne poslove po kući, samo 28% redovno dodeljuje zadatke svojoj deci. To je suludo, pogotovo jer istraživanje kaže da su poslovi dobri za decu, zbog njih se osećaju sposobnijima i ponosni su na sebe. Zato im delegirajte poslove! Samo, budite sigurni da ćete svojim sinovima dati isto posla koliko i ćerkama: U dokumentu istraživačkog centra „Pew“ navedeno je da su devojčice trošile dvostruko više vremena na čišćenje i kuvanje od dečaka, a to je recept za novu generaciju žena preopterećenu kortizolom.
PRIHVATITE IZAZOV BEZ OSEĆAJA KRIVICE. Ispitanici koji su učestvovali u našoj anketi rekli su da je gledanje televizije jedan od najboljih načina za koji su se odlučili da bi se izborili sa stresom. A, znate, to nije loše! „Tradicionalna poruka bila je: „Gledanje televizije je krivac uz kog se uživa“ ; „TV je uvek loša “, kaže Robin L. Nabi, profesor komunikacija na Univerzitetu „Santa Barbara“. „Ali, zapravo stvari su složenije od toga.“ Nedavno sprovedena istraživanja kažu da program koji se emituje na televiziji može funkcionisati kao sredstvo za upravljanje raspoloženjem, tako što će prekinuti ciklus koji vas, recimo, tera da se u svojim mislima svađate sa partnerom iznova i iznova. Ipak, postoji nekoliko upozorenja: Budite umereni – neprekidno četvorosatno gledanje serije „Igra prestola“ nije sjajna ideja, jer će to verovatno uticati na Vaš san. A, budući da je smisao svega toga da se opustite, mučenje zbog neprekidnog gledanja omiljenog TV programa ne samo da je besmisleno, već će Vam aktivno stati na put ka opuštanju.
DVE TREĆINE OD 3.000 I VIŠE ISPITANIH ŽENA BILE SU POD STRESOM KONSTANTNO ILI BAREM JEDNOM DNEVNO SVAKOGA DANA. MANJE OD NJIH 10 REKLO JE DA NIKADA NISU BILE POD STRESOM.
NAĐITE VREMENA ZA ODLAZAK NA KAFU. Tokom perioda u kome ste pod stresom, možda ćete se naći u situaciji da prijateljima kažete da ste previše zauzeti da biste se videli sa njima, ali zapravo ste previše pod stresom pa to ne želite da učinite. Prijateljice ženama daju super moć: Ženama se u susretu sa najboljim prijateljicama, kaže istraživanje, može popraviti raspoloženje u situacijama u kojima bi ona koja vreme provodi u samoći mogla da podnese zahtev za razvod braka. Zato, kontaktirajte svoju najbolju prijateljicu.
POTREBNO JE DA RAZGOVARAMO O STRESU. „Jedna stvar oko koje se stručnjaci apsolutno slažu je da je razgovor sa nekim o stresu pod kojim ste, među najboljim načinima da se rešite stresa,“ kaže Vendi Lund, izvršna direktorka agencije za komunikaciju u vezi sa zdravstvenom zaštitom „GCI Health“, jednog od naših partnera u istraživanju.
Čini se da većina ispitanika u istraživanju instinktivno shvata da, posežući za prijateljima ili, češće, članovima porodice, štede novac. Ali, zabrinjavajući procenat - na primer, oko 15% starijih žena - reklo je da to nikada nije učinilo. Kada su te dame sa koje o tome ne govore upitali zašto ne pričaju sa drugima o svom stresu, većina njih je rekla da ne žele da opterećuju druge ili su mislile da druge neće biti briga za njih.
Broj onih koji su razgovarali sa porodičnim lekarom, koji bi apsolutno trebalo da Vas sasluša kada ste pod stresom, bio je poražavajući. Manje od polovine ispitanika koji su bili pod stresom to je predočilo svom lekaru - i što su bili mlađi, to je manja verovatnoća da su to učinili. Neki su spomenuli da nemaju zdravstveno osiguranje, ne žele da potroše svojih dragocenih 10 do 15 minuta i ne osećaju da ih lekar sluša („Ona me je otkačila“, napisao je jedan ispitanik). Ali, šokantno veliki broj ispitanika - skoro četvrtina - reklo je da ne znaju zašto ne pričaju o svojim problemima.
SKORO POLOVINA ŽENA RETKO ILI NIKADA NE RAZGOVARA O SVOM STRESU – A RAZGOVOR IM MOŽE POMOĆI.
RAZDRAŽLJIVI ILI UMORNI?
„Postoje četiri stvari koje su osnova za upravljanje stresom“, kaže doktorka Vajli Rajt, licencirani psiholog i direktor za istraživanje i posebne projekte u „Američkoj psihološkoj asocijaciji“, koja sprovodi godišnje istraživanje „Stres u Americi“. „Dobro jedite, spavajte, radite i budite u interakciji sa ljdima. Na taj način ste rešili 90% problema.“ Ali, kada su ispitanici u istraživanju imenovali načine na koje ih stres ometao u njihovim životima, pojava razdražljivosti je bila na prvom, a umor na drugom mestu. Ovo vam zvuči poznato? „To je isto kao pitanje - šta je starije kokoška ili jaje“, slaže se doktorka Picione. „Da li ste razdražljivi zato što ste pod stresom ili Vas stres čini razdražljivim?“ Ona predlaže da to saznate na sledeći način: „Za nedelju dana uradite šta god je potrebno da biste jeli dobro, spavali i vežbali. Samo nedelju dana, pa to nije preteško. To će Vas resetovati, pa ćete imati jasniju perspektivu.“ Ona naglašava da te stvari ne moraju biti savršeno urađene, samo se moraju raditi svakoga dana.
ŠTA MOŽETE DA UČINITE:
PONOVO RAZMISLITE ZBOG ČEGA OKLEVATE. Budimo jasni: zaslužujete vreme u kome ćete da vodite računa o sebi. Ali ako ste, kako Lund kaže, „uvek broj sedam na spisku od šest“, onda će doktorka Rajt iz „Američke psihološke asocijacije“ imati trik za vas: „Razmislite - ako je prijatelj meni rekao ovo, šta li bih ja rekao toj osobi (sebi)? Verovatno to ne bi bilo „Ne opterećuj me tom pričom“, zar ne? Rekli biste: „Ovde sam da ti budem prijatelj“.
RASTERETITE SE, ALI NE RAZMIŠLJAJTE STALNO O TOME. Dok je razgovor o tome šta Vas muči definitivno dobar, pričanje o tome iznova i iznova nije. Naučnici kažu da to zapravo može da učvrsti u Vašem mozgu način na koji razmišljate, tako da je verovatnije da će se ubuduće to ponoviti. Zato sebi dozvolite da kopate duboko, ali onda se odupirite tome da nastavite dalje da brinete oko toga - prijatelj Vam u tome može pomoći.
NAUČITE MAGIČNU FRAZU. „Ne verujem u podelu između tela i uma, ali morate govoriti jezik lekara“", kaže doktorka Picione. „Zato sastavite spisak svojih simptoma pre nego što uđete kod lekara, a zatim mu recite:„ Potrebne su mi bolje strategije da se rešim svog stresa. Fizički deluje na mene. „Lekaru će možda trebati da čuje samo jednu reč.“ Rajt se slaže: „Morate znati kako tražite pomoć“, kaže ona. „Da li Vam treba plan vežbanja? Način ishrane? Strategije? Lekar može imati drugačiji odgovor, ali to će ga usredsrediti na delovanje.“
GDE IDEMO ODAVDE
Važno je da zapamtite da stres nije uvek neprijatelj. Na kraju krajeva, isti osećaj kada ste rasanjeni i muči Vas to što ne možete da spavate, pa pokušavate da „prebrojite ovce“ je apsolutno koristan kada, recimo, budete smogli snage za prezentaciju ili za zajedničku večeru za 30 ljudi, povodom Dana zahvalnosti. „Vaš stresni odgovor je evoluirao da Vam pomogne“, kaže doktorka Picione. „Važno je kako se nosite sa tim.“
Rad psihologa sa Univerziteta Stanford, doktorke Keli McGonigal, otkriva lepšu stranu toga: prihvatanje stresa kao nečega sa čime se možete nositi čini manje verovatnim da ćete pokušati da pobegnete od njega na nezdrav način, poput konzumiranja alkohola ili prejedanja, a zapravo ublažava neke od njegovih štetnih efekata. Ona predlaže da pokušate svesno da stres shvatite kao nešto dobro: Ako možete osetiti kako Vam kuca srce, na primer, mislite: „Moje telo pokušava da mi da energiju za ovaj sastanak“! Zapamtite: Dok se bavite svakodnevnim pritiscima i većim brigama, imate više kontrole nego što Vam se to čini usled stresa. Neke okolnosti možete promeniti, a u drugim slučajevima možete promeniti svoju reakciju. Razmislite koji izbor da napravite svaki put kada ste pod stresom i raščistićete put koji vodi ka Vašem mirnijem i zdravijem životu.
PREŽIVITE PRAZNIKE
Kada su u pitanju stresovi u vreme praznika, očekujemo da slušamo „šale“ ili da postoji opšta tenzija – ali, da li očekujemo užas zbog darivanja i slušanje uzvika „Ho-ho-hoo“? To se dešava kao po pravilu, tvrde ispitanici iz naše ankete, a iznenađujuće veliki broj njih je napisao da su „kupili savršen poklon“ ili „obradovali sve izborom poklona“ za savršeni Božić. To je možda problem, kaže profesorka marketinga sa Univerziteta „Vošington“ u Sent Luisu, doktorka Elanor Vilijamz: „Ljudi imaju osećaj da je poklon idealan, čak i ako ne znaju šta je to tačno, a na kraju se premišljaju da li je dovoljno dobar. Teško je ne opterećivati se time i darovati poklon koji je dovoljno dobar.“ Ali to je, kako kaže istraživanje, upravo ono što biste trebalo da učinite: Osobe sa visoko postavljenim standardima- oni koji uvek traže savršeno postupanje - uglavnom su manje srećni nego oni koji su brzo zadovoljni, tj.oni koji naprave lako dovoljno dobar izbor i nastave dalje. Štaviše, istraživanje sprovedeno nakon studije kaže da su ljudi koji otvaraju naše poklone mnogo opušteniji nego što mi mislimo: Dok većina onih koji daruju očekuje iznenađenje tokom otvaranja kutija, većina onih koji poklon primaju samo želi nešto lepo što može da iskoristi. Poklanjanje novca mnogima izgleda kao neprikladan poklon, ali na primer, za mnoge koji ga dobijaju to je savršen poklon. Koji je najbolji način da otkrijete dovoljno dobar poklon? „Pitajte“, kaže Vilijams, „ljudi ne pitaju dovoljno često.“
