Zašto je ples bolji od bilo koje druge aktivnosti i da li se podrazumeva bilo koja vrsta plesa, odnosno, da li je neki ples bolji od drugog? Ovo istraživanje nije dalo odgovor na ova pitanja. Kao samostalno istraživanje, ne bi nam dalo odgovore...
Stotinama godina postoje priručnici za ples i spisi koji govore o lekovitom dejstvu plesa, uglavnom kao delu fizičke vežbe. Skoro su sprovedena istraživanja koja govore i mnogo više - ples se potvrđuje kao delotvoran kod smanjenja stresa i povećanja nivoa serotonina.
Istraživanje u trajanju od 21 godine u kome su učestvovale osobe starije od 75 godina, vodio je medicinski koledž „Albert Ajnštajn“ u Nujorku, finansirao ga je Nacionallni institut za istraživanje starenja, a objavio „Medicinski žurnal Nove Engleske“. Metod koji su koristili je bio merenje oštrine uma u procesu starenja kako bi ispratili demenciju, uključujući i Alchajmerovu bolest.
Cilj istraživanja je bio utvrditi da li bilo koja umna ili fizička aktivnost utiče na mentalnu oštrinu. Otkrili su da poneke aktivnosti imaju izuzetno povoljan uticaj dok neke nemaju nikakav.
Istraživali su kognitivne aktivnosti koje uključuju čitanje, pisanje iz zadovoljstva, rešavanje ukrštenih reči, igranje karata i sviranje muzičkih instrumenata. Od fizičkih aktivnosti su proučavali tenis, plivanje, biciklizam, plesanje, šetanje i kućne poslove.
Ono što je iznenadilo je da skoro nijedna fizička aktivnost nije ponudila utočište kod demencije. Naravno da je zabeležena kardiovaskularna dobrobit, ali to nije bio cilj. Jedina koja se pokazala kao delotvorna bio je - ples.
Čitanje je smanjilo 35% šanse od nastanka demencije, a biciklizam i plivanje 0%.
Stariji koji su rešavali ukrštene reči 4 puta nedlejno su smanjili rizik za 47% od onih koji su ih rešavali jendom nedeljno. Često plesanje je pokazalo čak 76% smanjeni rizik.
Kada starimo i sinapse nam postanu slabije, prvo što nestaje su imenice kao što su imena, jer postoji samo jedno mesto gde se one čuvaju. Ako samo jedan neuron oslabi koji povezuje takve informacije, gubimo pristup ka njima. Zato u procesu starenja pokušavamo da stvorimo drugačije povezanosti, tražimo sinonime kako ne bismo sve zaboravili.
Doktor Kacman kaže da je ključ što više neuronskih sinapsi. Treba raditi šta god da bi se stvorile nove neuronske putanje. Obrnuto ovom procesu je korišćenje istih putanja iznova i iznova, a to je ono što po navici većina radi.
Analogija ovome bi bila: što više kamenja imate preko potoka, lakše ćete ga preći.
Ideja ovog aforizma je stvaranje što više alternativnih putanja. Ako imate samo jednu, lako će vam se potopiti svaki kamen preko koga prelazite. Svaki taj kamen može biti jedna moždana ćelija koja nepovratno umire.
Da bismo održali složenost neuronskih sinapsi, treba stvarati što više putanja, a one koje već imamo treba što duže održavati u životu.
Zašto baš ples?
Zašto je ples bolji od bilo koje druge aktivnosti i da li se podrazumeva bilo koja vrsta plesa, odnosno, da li je neki ples bolji od drugog?
Ovo istraživanje nije dalo odgovor na ova pitanja. Kao samostalno istraživanje, ne bi nma dalo odgovore, ali, na sreću, nije samostalno. Jedno je od mnogih povezanih koja traju decenijama i koja potvrđuju da mentalni kapacitet može biti poboljšan kognitivnim aktivnostima.
Ključ inteligencije je donošenje odluka. Tačnije, donošenje sekundarnih, brzih odluka a ne napamet reagovati (što je dosta rasprostranjeno). Jedan način da se mentalno razvijate je naučiti nešto novo.
Ne samo plesati, već bilo šta novo. U ovom slučaju nije bitno da li ćete novostečeno znanje ikada koristiti. Izazovite svoj mozak. Tako ćete stimulisati povezanost u mozgu koja je neophodna da bi se stvorile nove putanje. Uzmite časove/kurseve koji ovo nude. Što su teži, vama je bolje jer se stvara potreba za sve više novih putanja.
Zatim, uzmite časove plesa. Oni integrišu nekoliko moždanih funkcija istovremeno, povećavajući povezanost. Plesanje uključuje kinestetičke, racionalne, muzičke i emocionalne procese.
Koja vrsta plesa je najbolja?
Golf nije dao nikakav učinak, a rekli bismo da je to igra koja zahteva brzo donošenje odluka. nije istina ako ste samostalni igrač. Sve odluke koje je potrebno doneti u golfu ste doneli u periodu kada ste tek počeli da ga igrate. Sada se čitava igra svodi na poboljšanje tehnike. Može biti odličan kao fizička vežba ali malo radi za vaš mentalni progres.
Zbog toga uzmite časove plesa koji zahtevaju donošenje odluka u trenutku jer je to ključ održavanja inteligencije.
Ne može svaka vrsta plesa dati iste rezultate. Žan Pijaže je rekao da inteligenciju koristimo kada ne znamo unapred šta treba da uradimo. Ako se osvrnemo na činjenicu koja populacija je učestvovala u istraživanju (stariji, koji su bili igrači u veselim osamdesetim i stariji koji su bili igrači u sving eri), zaključak je da slobodan ples, bez unapred naučenih koraka ima najbolje rezultate. To su fokstrot, sving, valcer i možda poneki latinski ples.
Nije cilj da ponizimo koreografije i naučene korake, oni su vrlo bitni kao načini oslobađanja od stresa, imaju pozitivne kardiovaskularne uticaje kao i da pružaju osećaj bliskosti i „ušuškanosti“ u društvo. Stoga, svako plesanje je dobro.
Međutim, kako istražujemo mentalnu oštrinu, neki ples je bolji od drugog.
Kome donosi više koristi?
Ako govorimo o slobodnom plesu, onaj koji vodi ima više koristi jer automatski donosi i više uloga. Ako muškarac vodi, žena ne prati već interpretira signale, što opet zahteva brzo odlučivanje koje je aktivno a ne pasivno.
Da bi se od ovoga izvuklo što više koristi, treba često menjati partnera za igru jer je potrebno više prepoznavati i više odlučivati. Ovo je odličan trik za dugovečniju pamet.
Muškarci, ako vodite, prilagođavajte se i pokušajte da primetite šta partnerki najviše odgovara, predvidite njen sledeći korak i pokušajte da se uklopite. Takođe, nemojte svoju partnerku svaki put voditi na isti način, podstaknite je na trud i probajte nove stvari.
Plešite često
Što više, to bolje. Setite se osoba koje su 4 puta nedeljno rešavali ukrštene reči i značajno smanjili rizik od demencije
Kada svo kamenje potone, biće kasno da mislite kako da ih vratite. Krenite što pre i što češće.
Još nešto, svašta se dešava na podijumu za ples, zašto gubiti vreme (a kasnije i razum)?
