Važni pokazatelji da je vaša anksioznost mnogo ozbiljnija nego što mislite | psihologija, zdravlje i prevencija, magazin
PSIHOLOGIJA

12 Nov 2022

VAŽNI POKAZATELJI DA JE VAŠA ANKSIOZNOST MNOGO OZBILJNIJA NEGO ŠTO MISLITE

Anksioznost je normalna emocija koja može biti od pomoći i motivacije u malim dozama. Međutim, važno je znati kada anksioznost prelazi granicu i dovodi do problematičnog ponašanja.

Među zabrinjavajućim znakovima je vreme trajanja ovog stanja, ali i način na koji utiče na odnose i san osobe koja pati od ankzioznosti

Anksioznost je emocija koju smo svi osećali - nelagodnost, nemir i neprestano razmišljanje. Istina je, kao što će vam svaki psiholog reći, da anksioznost nije sama po sebi loša stvar. U stvari, to je odgovor koji stvaraju vaš um i telo kako bi se prilagodili situacijama koje bi mogle biti pretnje. Međutim, postoji trenutak kada ovaj odgovor može početi da deluje protiv vas.

Kako da znate kada vas anksioznost sakati umesto da vam pomogne?

Iako je najbolja opcija da posetite licenciranog lekara za mentalno zdravlje, takođe je korisno da se obrazujete o ova tri znaka koji mogu ukazivati na ozbiljnu anksioznost.


1. Vaša anksioznost ne prestaje kada se pojavi sunce

Visok nivo anksioznosti tokom dana koji se ne smanjuje do večeri je razlog za zabrinutost.

Prema nedavnom istraživanju, kod većine anksioznih ljudi, zabrinutost obično nestaje do kraja dana. Ali to nije slučaj za ljude koji imaju veći nivo sklonosti ka brizi. U suštini, zabrinutost je verovatno dostigla klinički nivo ako se meša u vaše ciljeve i vrednosti svakodnevnog života.

Prethodno istraživanje kaže da briga može funkcionisati da zadrži anksioznost na visokim, ali predvidljivim nivoima kako bi se izbegla neočekivana promena u emocijama.

2. Vaša anksioznost curi u vaše snove

Jedna nedavna studija koja je pratila snove klinički anksioznih ljudi otkrila je neke fascinantne zajedničke karakteristike.

Konkretno, činilo se da je nekoliko tema u snovima preovlađujuće kod pacijenata sa anksioznošću u poređenju sa zdravim osobama. Ove teme uključuju:


-Biti gonjen

-Biti fizički napadnut i suočen sa agresivnim radnjama

-Smrznuti od straha

-Svađe i verbalno agresivne interakcije

-Anksioznost i strah od agresivnih postupaka drugih

-Strah od pada i opasnost od pada

-Biti isključen i odbačen u društvenim situacijama

-Smrt roditelja i članova porodice

-Nesreće ili nesreće automobila ili aviona

-Suočavanje sa neuspesima


Ako vaše snove karakterišu ove vrste slika i tema, psiholog Anton Rimš sa Univerziteta u Dizeldorfu savetuje da se konsultujete sa psihoanalitičarem koji praktikuje, jer oni imaju iskustva u radu ne samo sa anksioznim poremećajima već i sa sadržajima snova.

3. Pogoršava se zbog emotivnog odnosa sa partnerom

Jedna studija koja je pratila nivoe anksioznosti kod 33 bračna para (supruga je u svakom slučaju patila od kliničke anksioznosti) otkrila je da u danima kada je anksioznost supruge bila pogoršana, muž je prijavio da je njihova veza uznemirujuća.

U većini slučajeva, odgovornost za prilagođavanje ili ublažavanje anksioznosti svoje žene snosio je muž. U situacijama kada je muž uspeo da olakša situaciju, žena je prijavila vezu kao pozitivnu. Ali ako je muž reagovao sa besom ili ljutnjom, to je pogoršavalo njenu situaciju, stvarajući negativnu i uznemirujuću povratnu petlju povećane anksioznosti i neprijateljstva.

Priča se, međutim, tu ne završava. Samo zato što je muž bio u stanju da se privremeno nosi sa anksioznošću svoje žene ne znači da je uticaj interakcije na vezu bio pozitivan. Ovo je posebno važilo za veze u kojima je tehnika uklanjanja anksioznosti bila zasnovana na izbegavanju.

Ako je veza dostigla fazu u kojoj anksioznost (ili izbegavanje anksioznosti) kontroliše dinamiku i nivo uznemirenosti, možda je vreme za intervenciju stručnjaka. Iskren i otvoren dijalog sa svojim partnerom, savetnikom ili terapeutom za parove se toplo preporučuje u ovim situacijama.

Reklame

Povezane teme

NA KOJI NAČIN SU DEPRESIJA I POREMEĆAJI ISHRANE POVEZANI

NA KOJI NAČIN SU DEPRESIJA I POREMEĆAJI ISHRANE POVEZANI

Depresija je psihijatrijski poremećaj koji spada u grupu afektivnih poremećaja. Karakteriše je nisko raspoloženje koje nije u skladu sa objektivnim životnim okolnostima....

VAŽNE ŽIVOTNE LEKCIJE KOJE NIKAD NIJE KASNO DA NAUČITE

VAŽNE ŽIVOTNE LEKCIJE KOJE NIKAD NIJE KASNO DA NAUČITE

Dopustite sebi da proširite svoj um malo više svakog dana, odustanite od etiketiranja drugih i bićete srećniji. Ako konstantno govorite "NE" neobičnim idejama, stvarima, događajima, ljudima, kako očekujete da ćete napredovati kroz život......

VAŽNI POKAZATELJI DA JE VAŠA ANKSIOZNOST MNOGO OZBILJNIJA NEGO ŠTO MISLITE

VAŽNI POKAZATELJI DA JE VAŠA ANKSIOZNOST MNOGO OZBILJNIJA NEGO ŠTO MISLITE

Anksioznost je normalna emocija koja može biti od pomoći i motivacije u malim dozama. Međutim, važno je znati kada anksioznost prelazi granicu i dovodi do problematičnog ponašanja....

NAUKA O STRESU: ŠTA SE DEŠAVA SA VAŠIM TELOM KADA SE NA NJEGA IZVRŠI PRITISAK?

NAUKA O STRESU: ŠTA SE DEŠAVA SA VAŠIM TELOM KADA SE NA NJEGA IZVRŠI PRITISAK?

Čovek koji je prvi definisao stres, Hans Selye, jednom je rekao novinarima: svi otprilike znaju šta je stres, ali niko zapravo ne zna. “Iz perspektive mentalnog zdravlja, stres se opisuje kao osećaj prekomernog emocionalnog pritiska......

STRES: NAUČITE DA SE OPUSTITE

STRES: NAUČITE DA SE OPUSTITE

Hronični stres je rezultat lošeg adaptivnog odgovora na niz neprijatnih, dugotrajnih životnih situacija koje iscrpljuju mehanizme odbrane čoveka. Ličnosti koje imaju nezrelije mehanizme odbrane u stresnim situacijama reaguju hroničnim stresom......

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI

Stres ima vrlo značajnu ulogu u nastanku ovih oboljenja, a takođe i samo oboljevanje može biti stresogeni događaj za osobu što povlači niz emocionalnih reakcija, kada je potrebno pomoći pacijentu da ih razreši i umanji negativan uticaj emocija......

SAČUVAJTE SE OD STRESA

SAČUVAJTE SE OD STRESA

Sastavite spisak svojih simptoma pre nego što uđete kod lekara, a zatim mu recite:„ Potrebne su mi bolje strategije da se rešim svog stresa. Fizički deluje na mene......

U MOZGU SU I UZROK BOLESTI I LEK

U MOZGU SU I UZROK BOLESTI I LEK

Posttraumatski stresni poremećaj je nešto što sve češće viđamo poslednjih 15 godina, iznenadio je i broj takvih pacijenata i to što ovaj poremećaj postaje takođe organski zasnovan. Na njega deluje stresni mehanizam, kojim se aktivira hormon kortizol....

DA LI SMO OD PLESA PAMETNIJI?

DA LI SMO OD PLESA PAMETNIJI?

Zašto je ples bolji od bilo koje druge aktivnosti i da li se podrazumeva bilo koja vrsta plesa, odnosno, da li je neki ples bolji od drugog? Ovo istraživanje nije dalo odgovor na ova pitanja. Kao samostalno istraživanje, ne bi nam dalo odgovore......

IMA LI VAŠ ŽIVOT SMISAO?

IMA LI VAŠ ŽIVOT SMISAO?

Sva velika pitanja poput ovih svode se na pitanje identiteta i smisla života, a trenuci u kojima se javljaju oduvek su bili vezani za proces odrastanja i sazrevanja. Vreme i okolnosti u kojima živimo ova pitanja još naglašenije postavljaju......

ŽIVOT SA AUTIZMOM

ŽIVOT SA AUTIZMOM

Genetika može da igra veliku ulogu u nastanku ovog poremećaja. Autizam se pojavljuje češće u određenim porodicama i kod pacijenata sa drugim genetskim problemima, kao što je fragilni X sindrom, tuberkuloza, kongenitalni sindrom......

ZAŠTO SE NAŠA PRIJATELJSTVA IZ DETINJSTVA I MLADOSTI RASPADAJU KADA ODRASTEMO?

ZAŠTO SE NAŠA PRIJATELJSTVA IZ DETINJSTVA I MLADOSTI RASPADAJU KADA ODRASTEMO?

Kada se prijateljstva prekinu praćena salvom uvreda, uzrok je uglavnom jasan. Ali u odraslom dobu, mnogo češće nego u detinjstvu, dolazi do spontanih prekida, kada prijateljstva jednostavno "umru"...

STRAH OD STRAHA

STRAH OD STRAHA

Anksioznost se definiše kao osećaj napetosti, strepnje, uzenmirenosti, nervoze. Proces je složen i teče otprilike ovako, osećaj napetosti izaziva strepnju i brigu koji izazivaju lupanje srca, napetost u mišićima, grčeve u stomaku, vrtoglavicu......

ZAŠTO NAM SE DOGAĐA BLOKADA MOZGA?

ZAŠTO NAM SE DOGAĐA BLOKADA MOZGA?

Prisećanje na sopstvene pozitivne osobine su nekada dovoljne da umanje pritisak zbog stereotipa koji mogu biti trajni teret. Kada ih jednom prevaziđete, imaćete motivaciju da pokušate još jednom......

LOŠA NAVIKA POZNATA KAO ODUGOVLAČENJE: "ONO ŠTO MOŽETE UČINITI DANAS, OSTAVITE ZA SUTRA"

LOŠA NAVIKA POZNATA KAO ODUGOVLAČENJE: "ONO ŠTO MOŽETE UČINITI DANAS, OSTAVITE ZA SUTRA"

Ne ostavljajte za sutra ono što možete učiniti danas, poznata je izreka kojom su bake i deke ohrabrivali unuke koji su bili lenji u učenju i domaćim zadacima. Ipak, moto oko petine sugrađana je: odložite za sutra ono što biste danas mogli učinti......