život sa autizmom | psihologija, mentalno zdravlje, zdravlje i prevencija, magazin
PSIHOLOGIJA

05 Mar 2022

ŽIVOT SA AUTIZMOM

Genetika može da igra veliku ulogu u nastanku ovog poremećaja. Autizam se pojavljuje češće u određenim porodicama i kod pacijenata sa drugim genetskim problemima, kao što je fragilni X sindrom, tuberkuloza, kongenitalni sindrom...

Šta je autizam?

Autizam je širok spektar poremećaja u mozgu koji se obično primete kod male dece. Autizam se takođe naziva i spektar autističnih poremećaja (Autism Spectrum Disorder - ASD). Ovo stanje smanjuje sposobnost komunikacije i emocionalnog izražavanja. Može biti različitog oblika, od blagog do veoma teškog. Autizam se 4 do 5 puta više javlja kod dečaka nego kod devojčica.

Da li je autizam bolest ili poremećaj?

Autizam je poremećaj, a ne bolest. Postoji mnogo poremećaja mozga koji se ubrajaju u kategoriju autizma, kao što je autistični poremećaj, dečji disintegrativni poremećaj, pervazivni razvojni poremećaj i Aspergerov sindrom.

Šta znači „spektar“?

„Spektar“ u nazivu spektra autističnih poremećaja označava široku lepezu simptoma, sposobnosti i težine poremećaja. Tri najčešća poremećaja u ovom spektru su autizam, Aspergerov sindrom i pervazivni razvojni poremećaj.

Znakovi autizma kod dece

Autizam se može razviti u različitoj starosnoj dobi. Neka deca pokazuju znakove autizma, dok se neka deca mogu potpuno normalno razvijati do 15-og ili 30-og meseca života.
Simptomi autizma:

• Ljuljanje ili vrtenje u krug ili drugi pokreti koje dete ponavlja

• Izbegavanje fizičkog kontakta

• Izbegavanje kontakta očima

• Govor se kasno razvija

• Često ponavljanje reči ili kratkih fraza

• Nesposobnost suočavanja sa malim promenama tokom dnevne rutine

 Ograničena interakcija ili potpuno odsustvo interakcije sa vršnjacima

Znakovi autizma kod beba

Rani upozoravajući simptomi autizma su uočljivi kod beba. Ako roditelji i lekari na vreme otkriju autizam kod bebe, medicinskim tretmanom se može mnogo učiniti na poboljšanju razvoja mozga. Simptomi autizma se uglavnom pojavljuju između 12-og i 18-og meseca života, ali roditelji bi trebali biti veoma pažljivi na uočavanje simptoma prilikom posmatranja detetovog ponašanja. Rani simptomi bi mogli biti interpretirani kao znakovi dobrog ponašanja bebe jer je tiha, nezavisna i ne zahteva previše.
Ponašanje povezano sa autizmom kod beba:

• Ne uspostavlja kontakt očima

• Ne odgovara na glas roditelja

• Ne guguče, niti upire prstom do prve godine života

• Neće odgovoriti ako je pozovete imenom

• Neće se smejati kao odgovor na ponašanje osoba u okruženju

Simptomi autizma u drugoj godini života

Ponekad se događa da autistično dete, kada napuni 2 godine, izgubi moć govora i prestaje da napreduje. Druga deca npr., ne progovaraju do 16-og meseca starosti, odnosno do druge godine života ne izgovore ni frazu od dve reči. Takva deca uglavnom ponavljaju jednu te istu reč ili ponavljaju samo ono što čuju. Sledeći znak autizma jeste organizovanje igračaka na poseban način, suprotno od načina na koji se inače igra sa tim igračkama. Takođe, dešava se da odbijaju da se igraju sa drugom decom ili da se angažuju u igrama u kojima se mora oistvariti poverenje. Dvogodišnjaci sa autizmom takođe otežano prepoznaju osećaje drugih ljudi, kao i njihove izraza lica.

Drugi znakovi autizma

Ovde govorimo o fizičkim problemima kao što je loša koordinacija tokom trčanja, penjanja, zatim loša kontrola pokreta ruku, konstipacija, loš san. Kod neke dece se javljaju iznenadni napadi. Želja da se pojede nešto što nije hrana, veoma se često javlja kod autističara, i dece i odraslih.
Kako i koliko je mozak oštećen spektrom autističnih poremećaja?

Deca sa autizmom imaju višak sinapse ili konekcija između moždanih ćelija. To se dešava zato što postoji prekid u normalnom procesu podrezivanja sinapsi, što se dešava tokom razvoja mozga. Tipični proces podrezivanja sinapsi uključuje eliminisanje oko polovine kortikalnih sinapsi do vremena kasnije adolescencije. Kortikalne sinapse se pojavljuju u korteksu, centru za razmišljanje i obradu informacija iz osećaja.

Neka deca sa autizmom imaju mozak koji je veći od normalnog, ali istraživanja po tom pitanju su nedosledna. MRI nalazi neke autistične dece pokazuju abnormalan kortikalni odgovor, dok drugi snimci pokazuju druge vrste abnormalnosti. Rezultati istraživanja mozga u budućnosti možda donesu neke promene našeg razumevanja uloge mozga kod autizma.

Rano otkrivanje spektra autističnih poremećaja

Iz razloga što ova vrsta poremećaja može biti u rasponu od blagog do vrlo teškog poremećaja, kod velikog broja dece se prisutnost autizma ne otkrije na vreme. Dijagnostikovanje autizma može biti vrlo teško jer ne postoje medicinski testovi, kao što je test krvi, koji bi mogli uspostaviti dijagnozu. Stoga, lečenje može biti odgađano godinama. Ponekad se autizam može otkriti kod dece stare 18 meseci ili mlađe. Pedijatri mogu uspostaviti dijagnozu kod dece stare 2 godine.

Razvojni testovi dece su vrlo efektivni pokazatelji da li su sposobna da nauče osnovne veštine onda kada bi trebalo da ih nauče. Tokom ove vrste testiranja, lekar može postaviti neka pitanja roditeljima ili igrati se i pričati sa detetom da bi uvideli kako on/ona uči, priča, ponaša se ili pomera. Ovakvim testovima bi trebalo podvrgnuti svu decu starosti 9, 18 i 24 meseca. Starija deca se testiraju onda kada se primeti da se ne ponašaju kao njihovi vršnjaci.
Dijagnoza autizma: problemi u govoru

Tokom testiranja razvoja, lekar će nadgledati kako beba reaguje na glas i osmeh roditelja, kao i ostale stimulanse i može postavljati pitanja roditeljima o reakcijama deteta. Skala ponašanja i komunikacije se koristi za procenu nivoa detetove komunikacije; ona je korisna prilikom donošenja odluke da li je potrebna profesionalna nega. Ostali testovi koji određuju sluh, govor i ponašanje takođe mogu da se preduzmu, kako bi se napravila razlika između autizma i ostalih razvojnih poremećaja.

Dijagnoza autizma: Loše socijalne veštine

Najveći deo procesa uspostavljanja dijagnoze autizma jeste određivanje nivoa socijalnih veština. Karakteristika mnoge autistične dece jeste njihova nesposobnost da drugu osobu gledaju u oči, pa čak i vlastite roditelje. Autistična deca se često fokusiraju na objekte i to rade namerno, virtualno ignorišući ljude i svaki stimulans. Ako deca sa ovim poremećajem i komuniciraju, to čine poput robota, bez ikakvog izraza lica. Upitnici za procenu dobi i faza takođe mogu biti korisni u ocenjivanju komunikacije, bruto motoričkih veština, finih motoričkih veština, rešavanja problema i ličnih adaptivnih veština.
Dijagnoza autizma: Procena

Iako ne postoji medicinski test za uspostavljanje dijagnoze autizma, sveobuhvatna dijagostička evaluacija može pomoći uspostavljanju dijagnoze autizma. Ova procena može uključiti posmatranje detetovog ponašanja i razvoja, kao i razgovor sa roditeljima. Testiranje sluha i vida, genetski i neurološki test takođe može da se preduzme u ovu sveobuhvatnu procenu. Većina lekara prihvata 3 kriterijuma kod uspostavljanja dijagnoze:

• Poremećaj u socijalnim interakcijama

• Poremećaj u komunikaciji

• Ograničeni ponavljajući spektar interesa, ponašanja i aktivnosti

Aspergerov sindrom

2013. godine, “Dijagnostički i statistički priručnik mentalnih poremećaja (DSM-5)” pisao je o promenama u klasifikaciji Aspergerovog sindroma. Ovaj sindrom više nije dijagnoza sam po sebi; on je sada deo kategorije spektra autističnih poremećaja. Aspergerov sindrom se smatra tipom autističnog poremećaja „visoke funkcionalnosti“. Simptomi ove vrste autizma uključuju nedostatak kontakta očima, neuobičajeno ponašanje u društvu, nedostajanje socijalnih reakcija i nepokazivanje emocija. Ovakva deca su inteligentna ili iznad prosečno inteligentna, ali pokazuju poteškoće u ostvarivanju odnosa sa ljudima ili sklapanju prijateljstava. Fokusiraju se na specijaliziovane zadatke.

Lečenje autizma: Bihevioralni programi

Lečenje autizma je dostupno. Programi bihevioralne terapije dostupni su u nekoliko izvora i kreirani su tako da pomognu ljudima u razgovoru, komunikaciji, interakciji sa ostalima, izbegavanju negativnih i antisocijalnih ponašanja. Ovakva terapija uključuje obuke pozitivnog ojačanja, samopomoći i socijalnih veština, a sve u cilju poboljšanja ponašanja i komunikacije.
Lečenje autizma: Lekovi

Iako ne postoji lek za lečenje ovog poremećaja, postoje tretmani za neke simptome autizma. Zajedno sa pedijatrom, roditelji bi trebali porazgovarati o medicinskoj terapiji pre njenog početka, u cilju izbegavanja bilo kakvih rizika. Medicinska sredstva koja se najčešće koriste su antipsihotici, npr., risperidon ili aripiptrazol. Lekovi poput metilfenidata, fluoksetina, lekovi protiv napada i slični, mogu pomoći u lečenju specifičnih simptoma. Pažljiva opservacija je neophodna kako bi se nadgledao odgovor deteta na lekove.

Lečenje autizma: Senzorska integracija

Kako je prethodno opisano, deca koja boluju od autizma mogu biti veoma osetljiva na različite senzorske stimulanse kao što su zvuk, svetlo, ukus, tekstura ili miris. Neka deca postaju uzrujana zbog dodira, zvuka, ako ugledaju neku specifičnu stvar ili pojavu, poput titrajućeg svetla, dodirivanja nečeg hladnog, ukusa određene hrane ili mirisanja određenog mirisa kao što je dezinfektant. Određen broj dece može da se nauči da prihvati nešto od navedenog i samim tim poboljšavaju svoje ponašanje.

Terapija senzorske integracije procenjuje način na koji mozak pojedinca obrađuje ulaz osećaja. Terapeut koji vodi ovakvu vrstu treninga procenjuje autistično dete u cilju stvaranja plana koji odgovara senzorskoj stimulaciji sa fizičkim pokretom, što može poboljšati način na koji mozak obrađuje i organizuje senzorske informacije.

Netradicionalni tretmani za lečenje autizma

Ne postoji terapija ili lek za lečenje autizma. Iz ovog razloga, mnogi roditelji pribegavaju komplementarnoj i alternativnoj medicini (CAM). Međutim, istraživanja o sigurnosti i koristima ovakvih pristupa lečenju, nisu do sada detaljno sprovedena. Ne započinjite nikakvu terapiju dok o tome ne porazgovarate sa lekarom ili medicinskim timom, jer neki tretmani mogu biti opasni za vaše dete.

Oko 70% autistične dece pati od problema sa spavanjem; moguće da je tome razlog nedostatak melatonina koji se javlja kod dece sa ovim poremećajem. Male doze suplementalnog melatonina mogu pomoći deci sa autizmom da bolje spavaju. Studije su pokazale da melatonin ne izaziva nikakve nuspojave.

Deca sa autizmom se mogu odjednom uzrujati zbog promene u nekom rasporedu, zbog buke ili bilo čega drugog što ih iritira. Tehnike relaksacije, kao što je masaža, mogu smiriti uzbuđenje kod autistične dece prilikom radražljivosti.
Šta uzrokuje autizam?

Istraživači još uvek ne znaju tačno šta uzrokuje ovu vrstu poremećaja. Ono što znaju jeste da je karakteristika autizma abnormalnost u strukturi i funkciji mozga. Istraživači takođe ističu mogućnost da neki otrovi i lekovi mogu  imati ulogu u nastanku autizma. Npr., valproična kiselina, talidomid ili infekcije tokom trudnoće, povećavaju rizik od nastanka autizma kod deteta.

Da li je autizam genetski poremećaj?

Genetika može da igra veliku ulogu u nastanku ovog poremećaja. Autizam se pojavljuje češće u određenim porodicama i kod pacijenata sa drugim genetskim problemima, kao što je fragilni X sindrom, tuberkuloza, kongenitalni sindrom i nelečena fenilketonurija. Ne postoji ni jedan jedini gen koji je identifikovan kao uzročnik autizma, ali svakako imaju veze sa autizmom i određenim poremećajima i bolestima u pojedinim porodicama. Neka deca se rađaju sa sklonošću ka obolevanju od autizma, ali šta ga tačno uzrokuje, nije poznato.

Vakcina ne uzrokuje autizam

Ne postoji veza između dečjih vakcina i autizma. CDC je kompletirao 9 studija koje su zaključile da ne postoji veza između vakcina koje sadrže timerosal i autizma. Timerosal je uklonjen ili smanjen na najmanje količine u vakcinama za decu, osim u onima protiv gripa.
Život sa autizmom

Život sa autizmom ne znači nužno da vaše dete ne može da vodi nezavisan i uspešan život. Ljudi koji počnu sa terapijom na vreme i koji imaju lake do srednje teške simptome, mogu uspešno završiti visoke škole i fakultete. Ostali, sa sposobnostima ispod proseka, i dalje mogu raditi specijalizovane poslove i živeti nezavisno od porodice. Ključ uspešnog lečenja autizma je rano prepoznavanje simptoma kod dece i beba. Slede saveti za porodice koje imaju autističnu decu:

 Njihova čula su neusklađena - zvukovi, ukusi i dodiri su percipirani drugačije

• Obraćajte se detetu jasno i jednostavno

• Autistična deca interpretiraju jezik bukvalno – sarkazmi, metafore, idiomi i slično nemaju nikakvog smisla

• Obratite pažnju na govor tela

• Vizuelna podrška može pomoći u rešavanju dnevnih zadataka

• Pomozite im da ostvare socijalnu interakciju

• Otkrijte šta izaziva radražljivost

• Budite strpljivi i volite svoje dete bezuslovno


Reklame

Povezane teme

STRES: NAUČITE DA SE OPUSTITE

STRES: NAUČITE DA SE OPUSTITE

Hronični stres je rezultat lošeg adaptivnog odgovora na niz neprijatnih, dugotrajnih životnih situacija koje iscrpljuju mehanizme odbrane čoveka. Ličnosti koje imaju nezrelije mehanizme odbrane u stresnim situacijama reaguju hroničnim stresom......

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI

Stres ima vrlo značajnu ulogu u nastanku ovih oboljenja, a takođe i samo oboljevanje može biti stresogeni događaj za osobu što povlači niz emocionalnih reakcija, kada je potrebno pomoći pacijentu da ih razreši i umanji negativan uticaj emocija......

U MOZGU SU I UZROK BOLESTI I LEK

U MOZGU SU I UZROK BOLESTI I LEK

Posttraumatski stresni poremećaj je nešto što sve češće viđamo poslednjih 15 godina, iznenadio je i broj takvih pacijenata i to što ovaj poremećaj postaje takođe organski zasnovan. Na njega deluje stresni mehanizam, kojim se aktivira hormon kortizol....

DA LI SMO OD PLESA PAMETNIJI?

DA LI SMO OD PLESA PAMETNIJI?

Zašto je ples bolji od bilo koje druge aktivnosti i da li se podrazumeva bilo koja vrsta plesa, odnosno, da li je neki ples bolji od drugog? Ovo istraživanje nije dalo odgovor na ova pitanja. Kao samostalno istraživanje, ne bi nam dalo odgovore......

IMA LI VAŠ ŽIVOT SMISAO?

IMA LI VAŠ ŽIVOT SMISAO?

Sva velika pitanja poput ovih svode se na pitanje identiteta i smisla života, a trenuci u kojima se javljaju oduvek su bili vezani za proces odrastanja i sazrevanja. Vreme i okolnosti u kojima živimo ova pitanja još naglašenije postavljaju......

ŽIVOT SA AUTIZMOM

ŽIVOT SA AUTIZMOM

Genetika može da igra veliku ulogu u nastanku ovog poremećaja. Autizam se pojavljuje češće u određenim porodicama i kod pacijenata sa drugim genetskim problemima, kao što je fragilni X sindrom, tuberkuloza, kongenitalni sindrom......

ZAŠTO SE NAŠA PRIJATELJSTVA IZ DETINJSTVA I MLADOSTI RASPADAJU KADA ODRASTEMO?

ZAŠTO SE NAŠA PRIJATELJSTVA IZ DETINJSTVA I MLADOSTI RASPADAJU KADA ODRASTEMO?

Kada se prijateljstva prekinu praćena salvom uvreda, uzrok je uglavnom jasan. Ali u odraslom dobu, mnogo češće nego u detinjstvu, dolazi do spontanih prekida, kada prijateljstva jednostavno "umru"...

STRAH OD STRAHA

STRAH OD STRAHA

Anksioznost se definiše kao osećaj napetosti, strepnje, uzenmirenosti, nervoze. Proces je složen i teče otprilike ovako, osećaj napetosti izaziva strepnju i brigu koji izazivaju lupanje srca, napetost u mišićima, grčeve u stomaku, vrtoglavicu......

ZAŠTO NAM SE DOGAĐA BLOKADA MOZGA?

ZAŠTO NAM SE DOGAĐA BLOKADA MOZGA?

Prisećanje na sopstvene pozitivne osobine su nekada dovoljne da umanje pritisak zbog stereotipa koji mogu biti trajni teret. Kada ih jednom prevaziđete, imaćete motivaciju da pokušate još jednom......

LOŠA NAVIKA POZNATA KAO ODUGOVLAČENJE: "ONO ŠTO MOŽETE UČINITI DANAS, OSTAVITE ZA SUTRA"

LOŠA NAVIKA POZNATA KAO ODUGOVLAČENJE: "ONO ŠTO MOŽETE UČINITI DANAS, OSTAVITE ZA SUTRA"

Ne ostavljajte za sutra ono što možete učiniti danas, poznata je izreka kojom su bake i deke ohrabrivali unuke koji su bili lenji u učenju i domaćim zadacima. Ipak, moto oko petine sugrađana je: odložite za sutra ono što biste danas mogli učinti......

ZIMSKI UMOR

ZIMSKI UMOR

Nedostatak kretanja, fizičkih aktivnosti i boravka na svežem vazduhu. Više vremena provodi se u zatvorenim prostorijama, pa pri smanjenoj koncentraciji kiseonika, a povećanoj ugljen-dioksida, ljudi pate i loše se osećaju......

KAKO SE IZBORITI SA PESIMIZMOM?

KAKO SE IZBORITI SA PESIMIZMOM?

Sa druge strane, ako problemu dostignuća pristupimo na racionalan način, naučićemo da prihvatimo svoje promašaje i greške, i koristićemo ih za poboljšanje novih budućih pokušaja......

TIHA KRIZA

TIHA KRIZA

Usamljenost nije samo emocionalno stanje - to je zdravstveno oboljenje koje može da utiče na vaše srce, mozak, čak i na vašu dugovečnost. evo šta bi svi trebalo da znamo kako bi zaštitili i sebe i jedni druge......

KOJE SVE STVARI ISCRPLJUJU NAŠE EMOCIONALNE BATERIJE I KAKO IH MOŽEMO PONOVO NAPUNITI

KOJE SVE STVARI ISCRPLJUJU NAŠE EMOCIONALNE BATERIJE I KAKO IH MOŽEMO PONOVO NAPUNITI

Emocionalni umor je teško podneti i nije ga moguće rešiti samo spavanjem. Naprotiv, ponekad zbog njega san ni ne pada na pamet. Šta možemo učiniti da vratimo dobro raspoloženje?...

DESET NAJNEOBIČNIJIH OPSESIJA

DESET NAJNEOBIČNIJIH OPSESIJA

Osobe koje pate od klinomanije imaju potrebu da stalno ostaju u krevetu. Ta potreba može da ih drži danima, posebno ukoliko su vremenski uslovi loši. Reč klinomanija potiče iz grčkog jezika i znači "opsesija spavanjem"....