Čovek koji je prvi definisao stres, Hans Selye, jednom je rekao novinarima: svi otprilike znaju šta je stres, ali niko zapravo ne zna. “Iz perspektive mentalnog zdravlja, stres se opisuje kao osećaj prekomernog emocionalnog pritiska...
Može se manifestovati u vidu anksioznosti, problema sa spavanjem, promenjenih obrazaca ishrane, destruktivnog ponašanja, glavobolja ili bola u mišićima. Ovo je stres koji nam je svima poznat, ali iz šire biološke perspektive. Stres predstavlja odgovor tela na bilo koju vrstu poremećaja, bilo da se radi o psihološkoj traumi, ekstremnim temperaturama, nedostatku hrane, ili obračunu sa predatorom.
Ne postoji odgovarajuća medicinska definicija stresa, no kada je u pitanju biologija, on opisuje svaku pretnju normalnom stanju organizma. Da bi se izborio sa tom pretnjom bilo da je stvarna ili izmišljena, organizam preduzima korake da se zaštiti. Krvotok se preplavljuje hemijskim signalima koji pojačavaju svest, povećavaju brzinu otkucaja srca, ubrzavaju disanje, otupljuju bol, pa čak i izazivaju euforiju. U isto vreme, nebitne funkcije poput varenja i rasta se usporavaju. Kada se reakcija na stres aktivira, preživljavanje postaje ključna briga: budućnost postaje manje važna.
Mozak pokreće reakciju na stres. Amigdala, koja se bavi emocijama i strahom, šalje poruku hipotalamusu, pokrećući lanac električnih i hemijskih poruka koje pripremaju organizam da odgovori. Prvi korak predstavlja postavljanje nervnog sistema u režim „borbe ili bega“. To čini signaliziranjem nadbubrežnim žlezdama da povećaju proizvodnju adrenalina.
Ovaj hemijski glasnik nadire u krvotok, pokrećući talas oslobađanja energije upadajući u telesne zalihe masti i glikogena. Šećer u krvi raste i masne kiseline se oslobađaju kako bi napajale organizam u doba kada mu je to potrebno. Ovi molekuli se zatim krvotokom prebacuju u mišiće i mozak. Krvni sudovi se sužavaju u nebitnim oblastima, povećava se brzina rada srca i disanje postaje ubrzano, preusmeravajući dodatne resurse na mesta na kojima su najpotrebniji. Čula se pojačavaju i mozak ulazi u stanje uzbune. Ovaj odgovor se dešava trenutno, ponekad i pre nego što ga je svesni mozak obradio.
U zavisnosti od situacije - i pojedinca - tačan obrazac ovih hemijskih udara se razlikuje. Ako bekstvo ili sukob nisu opcija, drugi odgovor, poznat kao “averzivna budnost”, mogao bi zameniti “borbu ili beg”. U ovim okolnostima, kretanje prestaje, a krv se preusmerava sa kože i ekstremiteta na organe u jezgru.
Umesto da telo priprema za fizičku aktivnost, ovaj odgovor pomaže da se krvarenje svede na najmanju moguću meru u slučaju povrede. Iako većina stresova koje danas doživljavamo ne nose rizik od fizičke štete, ovo je bilo korisno u našoj evolucionoj prošlosti. Odabir odgovora zavisi od okolnosti, ali veća je verovatnoća da će pojedinci favorizovati jedan ili drugi, i smatra se da su ti obrasci postavljeni u ranom periodu života.
U isto vreme se aktivira i sporiji, ali uporniji odgovor na stres. Hipotalamus ispumpava molekul koji se naziva kortikotropin oslobađajući faktor (CRF). On predstavlja okidač za biološki odgovor koji dovodi telo u režim preživljavanja. Od hipotalamusa, CRF prelazi kratko rastojanje kroz krvotok do hipofize, gde pokreće oslobađanje druge hemijske poruke dužeg dometa, poznate kao adrenokortikotropni hormon (ACTH). Ovaj molekul putuje po organizmu kroz krvotok dosežući bubrege, gde pokreće sledeći korak u procesu reagovanja na stres.
Na vrhu svakog bubrega nalazi se fabrika hormona poznata kao nadbubrežna žlezda, a unutar svake od njih se nalazi komora poznata kao korteks nadbubrežne žlezde. Ovde ćelije proizvode glukokortikoide, prirodne steroide organizma. A ti steroidi pomažu ostatku organizma da se nosi sa stresom. Kortizol ometa rad insulina, pomažući u održavanju nivoa šećera u krvi. Pomaže u ravnoteži pH organizma: prigušuje imunološki odgovor, a utiče čak i na formiranje sećanja.
Kratkotrajni stres organizam brzo ispravlja, a kako bi se sprečilo da se ciklus nastavi zauvek, kortizol takođe deluje kao prekidač za isključivanje. Daje informaciju mozgu, stavljajući mu do znanja da je odgovor na stres u potpunosti aktiviran i pomaže u isključivanju proizvodnje CRF-a i ACTH-a. No ponekad se stres može razviti u dugoročni, hronični problem.
Ljudi su jedinstveni među živim organizmima (koliko nam je poznato) po tome što apstraktno razmišljaju o svetu i sebi. Naš ogroman mozak predstavlja dar, no takođe može dovesti do dugotrajnog stresa pošto se brinemo zbog problema koji drugim živim organizmima jednostavno ne bi pali na pamet, poput posla i novca.
Iako je evolucija usavršila odgovor na stres kako bi povećala šanse za preživljavanje tokom kratkih perioda povećanog pritiska okoline, dugoročno on može naneti štetu. U krajnjem slučaju, ako se ne vodi računa, može dovesti do bolesti.
Izloženost stresu tokom detinjstva, bilo da je reč o ratu, zanemarivanju ili čak razvodu, može učiniti ljude podobnijim da će kao odrasli imati mentalnih problema. Tokom ovog perioda mozak se još uvek razvija, a hronični stres može prouzrokovati strukturne promene koje utiču na način na koji funkcioniše. Kod odraslih ljudi, hronični stres opterećuje srce i krvne sudove, doprinoseći razvoju kardiovaskularnih bolesti, srčanim i moždanim udarima, a takođe može oštetiti i imuni sistem.
Tokom akutnog odgovora na stres, imunološke ćelije se mobilišu u slučaju da treba da se odbrane od infekcije, ali steroid stresa, kortizol, dugoročno utiče na njihovu funkciju. U stvari, lekovi zasnovani na kortizolu koriste se za ublažavanje imunološkog sistema kod pacijenata kojima je potrebna imunološka supresija.
Dugotrajni stres može predstavljati pravi problem. Ne samo da sam odgovor vrši pritisak na organizam, već i mehanizmi izdržavanja, uključujući piće i pušenje, mogu oštetiti našu unutrašnjost. Međutim, ne radi se samo o fizičkim efektima. „Stres“ predstavlja opterećujuću reč, a nedavne studije istražuju kako naša percepcija stresa utiče na njegov uticaj na telo. Ispostavilo se da ako verujemo da je stres loš, veća je verovatnoća da će nam naneti štetu.
Studije u SAD-u pokazale su da ljudi koji su pod stresom imaju povećan rizik od umiranja. Ali - i ovo je kritično - samo ako su verovali da im sam stres može naneti štetu. U stvari, ljudi koji su bili pod stresom, ali nisu verovali da je to loše za njih, bili su pod manjim rizikom od umiranja od onih koji su jedva i bili pod stresom.
Negativne konotacije reči “stres” su smetale Hansu Selyeu, koji je prvi istakao odgovor na stres 1930-ih. Deo problema predstavlja to što se stres ne koristi samo za opisivanje reakcije tela na izazovne situacije. U fizici, naprezanje je promena oblika ili veličine predmeta kao rezultat spoljne sile, a stres je unutrašnja sila povezana s njim. Upotreba iste reči povezuje ta dva pojma u umovima ljudi.
Zapanjujuće, čini se da promena načina na koji razmišljate o stresu može da promeni efekat koji on ima na vas. Gledanje na oznojene dlanove, ubrzan rad srca i ubrzano disanje kao znakove da vaše telo pokušava da vam pomogne, menja vaš unutrašnji odgovor. Puls se i dalje povećava, ali krvni sudovi mogu ostati opušteni, što je mnogo bolje za kardiovaskularni sistem. Štaviše, postoji još jedna komponenta odgovora na stres koja se često zanemaruje: oksitocin.
Popularno poznat kao “hormon maženja”, oksitocin pomaže majkama da se vežu za svoje bebe, a mozak ga oslobađa kada nas neko zagrli. Takođe se proizvodi tokom stresa, pomažući nam da tražimo socijalnu podršku. Oksitocin takođe pomaže širenjem krvnih sudova, snižavanjem krvnog pritiska, pa čak i popravljanjem srca.
Iako stres može pružati neprijatan osećaj, on nam pomaže da se nosimo sa životnim izazovima. Verovanje u svoje telo i traženje podrške kada stvari postanu previse naporne mogu vam pomoći da ga držite pod kontrolom
ODGOVOR NA STRES
Organizam poseduje dobro podešen sistem za suočavanje sa prvim znacima stresa.
1. HIPOTALAMUS
Ovaj deo mozga je odgovoran za održavanje ravnoteže u telu i pokretanje reakcije na stres.
2. HIPOFIZA
Ovaj organ veličine zrna graška proizvodi mnogo hormona, uključujući i adrenokortikotropni hormon koji prenosi stres.
3. NADBUBREŽNA ŽLEZDA
Ove žlezde se nalaze na vrhu bubrega i proizvode steroide kao odgovor na stres.
4. Ovaj hemijski prenosnik sprovodi signal stresa od hipotalamusa do hipofize.
5. ADRENOKORTIKOTROPNI HORMON
Ovaj hormon putuje kroz krvotok, prenoseći hemijsku poruku bubrezima.
6. KORTIZOL
Ovi prirodni steroidi pokreću promene u organizmu, pomažući mu da se nosi sa stresom.
7. AKTIVACIJA
Nekoliko zona mozga ulaze u hipotalamus, aktivirajući odgovor na stres.
8. UTIŠAVANJE
Visok nivo glukokortikoida u krvotoku šalje signal do mozga, isključujući odgovor na stres.
STRES NE ODLIKUJE SAMO LJUDE
BAKTERIJE
Ovi mikrobi se nose sa promenama u svom okruženju menjajući način na koji koriste svoje gene. Molekuli nazvani sigma faktori utiču na to i menjaju koji geni su uključeni, a koji isključeni.
BILJKE
Stres zbog nedostatka vode može biti stvarni problem za biljke, pa one reaguju očuvanjem vlage. To uključuje proizvodnju brzih hemijskih signala koji zatvaraju pore u njihovim listovima.
RIBE
Ribe poseduju sličan odgovor na stres kao i ostali kičmenjaci, sa ciklusom hemijskih signala koji započinju u mozgu, pripremajući telo da oslobađa energiju i isključuje nepotrebne aktivnosti.
PTICE
Poput nas, ptice proizvode kortikosteroide kao odgovor na stres. Količina raste kod ptica koje se razmnožavaju na visokim lokacijama, što im pomaže da se nose sa rizicima povezanim sa gnežđenjem na velikim visinama.
MIŠEVI
Ovi glodari se često koriste kao modeli za ljudsku biologiju, ali nedavna istraživanja su pokazala da ih muški naučnici stresiraju. Čini se da je efekat povezan sa njihovim mirisom i može da iskrivi rezultate testova.
EFEKTI STRESA
Prevelika količina stresa može negativno uticati na različite delove organizma
DISANJE
Povećana brzina disanja može rezultirati napadima panike i hiperventilacijom.
NERVI
Stres tokom razvoja mozga može uticati na strukturu rastućeg mozga.
SRČANI PULS
Povećani puls i krvni pritisak mogu prouzrokovati postepeno oštećenje kardiovaskularnog sistema.
MIŠIĆI
Napeti mišići glave, ramena i vrata mogu dovesti do glavobolje.
UBRZANO DISANJE
Ubrzano disanje šalje više kiseonika u vaše mišiće kako bi ih pripremilo za akciju.
HORMONI
Hormoni stresa poput kortizola utiču na ćelije u celom organizmu, uključujući prigušivanje imunološkog odgovora.
PROBAVA
Promene u protoku krvi do digestivnog sistema i različiti oblici ishrane mogu uticati na rad creva.
REPRODUKCIJA
Hronični stres kod muškaraca i žena može uticati na plodnost i libido.
DOBAR STRES?
Endokrinolog Hans Selye se 1936. godine obratio pismom naučnom časopisu Nature, opisujući “opštu reakciju alarma u organizmu”. Bio je jedan od prvih ljudi koji su identifikovali i istražili biološki stres. Nastavio je sa istraživanjem, a nakon skoro 40 godina, Selye je zaključio da stres nije u potpunosti loš.
Ljudi su već dugo znali da postoji veza između “stresa” i produktivnosti. Godine 1908., dva istraživača, Yerkes i Dodson, pokazali su da postoji slatka tačka u kojoj nastupa taman dovoljan pritisak da se podstakne produktivnost, ali ne toliki da čoveku postane neizdrživ.
Selye-a je zanimala ideja da za osećaj stresa nije toliko važno šta se dešava u organizmu, već to kako svaki pojedinac reaguje na promene. Sedamdesetih godina uveo je dve nove reči, “eustress” i “distres”, da opiše ono što je video. Eustres je bio pozitivan stres, a distress je bio negativan stres.
OŠTEĆENJA U VEZI SA STRESOM
Dugotrajni ili hronični stres može biti loš za naše zdravlje, ali je izazovno tačno utvrditi zašto. Da li je to povezano sa lošim odabirom načina života donetim pod pritiskom ili se nešto dešava u telu kao rezultat produženog odgovora na stres?
Godine 2004. je američki istraživački tim objavio rad u časopisu PNAS koji je istraživao šta se dešava sa našim ćelijama pod stresom. Oni su pogledali genetski kod, usmeravajući pažnju na zaštitne kapice koje pokrivaju krajeve svakog hromozoma. Poznate kao telomeri, ove strukture se skraćuju kako ćelije stare. Enzim zvan telomeraza može da obnovi telomere, ali stres smanjuje zalihe ovog regenerativnog enzima.
Tim je proučavao grupu od 58 žena i otkriveno je da što su žene duže bile pod stresom i što su jači nivo stresa osećale, veća je verovatnoća da su imale skraćene telomere - znak da njihova tela osećaju naprezanje. Trenutno nije poznato zašto se tačno to događa.
BLOKIRANJE MOLEKULA STRESA
Hipotalamus predstavlja deo mozga koji je odgovoran za pokretanje odgovora na stres i to čini tako što proizvodi kortikotropin oslobađajući faktor (CRF). Ovaj hormon putuje do obližnje hipofize, gde govori ćelijama da počnu da ispumpavaju adrenokortikotropni hormon (ACTH), koji zauzvrat daje komandu bubrezima da stvaraju steroid stresa kortizol. Jedan od kritičnih molekula na ovom putu poznat je kao CRF1 receptor za kortikotropin oslobađajući faktor 1. To je molekul koji otkriva CRF, a 2013. godine naučnici su uspeli da razrade njegov oblik.
CRF1 se nalazi na površini ćelija hipofize i drugih struktura u telu i čeka da CRF stigne. Kada se to dogodi, hormon se kači za receptore i pokreće molekularne puteve koji doprinose odgovoru na stres. Razumevanje njegovog oblika moglo bi pomoći proizvođačima lekova da osmisle tretmane koji ometaju ovu interakciju, sprečavajući da se hormon uvuče u svoju rupu u receptoru, čime bi se ublažio stress.
BORBA SA DISTRESOM
Postoji nekoliko strategija izdržavanja pomoću kojih se možete boriti protiv stresa
VEŽBANJE
Odgovor u vidu borbe ili bega priprema vaše telo za aktivnost, pa iskoristite tu nervoznu energiju za vežbanje. Vežbanje takođe oslobađa prirodne endorfine koji podižu vaše raspoloženje.
RAZGOVOR
Ljudi su društvena bića, a fraza „problem koji se deli prepolovljen je problem“ nije nikla iz vazduha. Traženje podrške može pomoći u smanjenju stresa.
VERUJTE U SVOJE TELO
Neke studije su pokazale da je stres štetniji ako smatrate da je štetan. Poverenje da vas telo priprema za izdržavanje pomaže vam da minimalizujete štetu.
POMAŽITE DRUGIMA
Velik trud da pomognete drugim ljudima kada ste već pod stresom, može se činiti nerazumnim, ali može vam pomoći da sebi date svrhu i stvari stavite u perspektivu.
VODITE RAČUNA O SEBI
Neki ljudi traže utehu u štetnim aktivnostima tokom stresa, ali nikotin, alkohol, hrana i druge supstance koje izazivaju zavisnost ne pomažu u rešavanju osnovnog problema.
NAPRAVITE PLAN
Ponekad postoje stvari koje ne možete promeniti; ali identifikovanje područja koja možete i kreiranje realnog plana za njihovo rešavanje mogu vam pomoći kao lični vodič kroz stresna vremena.
POKUŠAJTE DA SE FOKUSIRATE NA SADAŠNJOST
Zaustavljanje i stavljanje fokusa na sadašnji trenutak kroz meditaciju ili obraćanje pažnje može vam pomoći da promenite način na koji razmišljate, kao i šta osećate.
VODITE DNEVNIK STRESA
Zapisivanje stvari koje izazivaju osećaj stresa može vam pomoći da se pripremite za njih u budućnosti.
