nauka o stresu, šta se dešava sa vašim telom kada se na njega izvrši pritisak | psihologija, zdravlje i prevencija, magazin
PSIHOLOGIJA

18 Jul 2022

NAUKA O STRESU: ŠTA SE DEŠAVA SA VAŠIM TELOM KADA SE NA NJEGA IZVRŠI PRITISAK?

Čovek koji je prvi definisao stres, Hans Selye, jednom je rekao novinarima: svi otprilike znaju šta je stres, ali niko zapravo ne zna. “Iz perspektive mentalnog zdravlja, stres se opisuje kao osećaj prekomernog emocionalnog pritiska...

Može se manifestovati u vidu anksioznosti, problema sa spavanjem, promenjenih obrazaca ishrane, destruktivnog ponašanja, glavobolja ili bola u mišićima. Ovo je stres koji nam je svima poznat, ali iz šire biološke perspektive. Stres predstavlja odgovor tela na bilo koju vrstu poremećaja, bilo da se radi o psihološkoj traumi, ekstremnim temperaturama, nedostatku hrane, ili obračunu sa predatorom.

Ne postoji odgovarajuća medicinska definicija stresa, no kada je u pitanju biologija, on opisuje svaku pretnju normalnom stanju organizma. Da bi se izborio sa tom pretnjom bilo da je stvarna ili izmišljena, organizam preduzima korake da se zaštiti. Krvotok se preplavljuje hemijskim signalima koji pojačavaju svest, povećavaju brzinu otkucaja srca, ubrzavaju disanje, otupljuju bol, pa čak i izazivaju euforiju. U isto vreme, nebitne funkcije poput varenja i rasta se usporavaju. Kada se reakcija na stres aktivira, preživljavanje postaje ključna briga: budućnost postaje manje važna.

Mozak pokreće reakciju na stres. Amigdala, koja se bavi emocijama i strahom, šalje poruku hipotalamusu, pokrećući lanac električnih i hemijskih poruka koje pripremaju organizam da odgovori. Prvi korak predstavlja postavljanje nervnog sistema u režim „borbe ili bega“. To čini signaliziranjem nadbubrežnim žlezdama da povećaju proizvodnju adrenalina.
Ovaj hemijski glasnik nadire u krvotok, pokrećući talas oslobađanja energije upadajući u telesne zalihe masti i glikogena. Šećer u krvi raste i masne kiseline se oslobađaju kako bi napajale organizam u doba kada mu je to potrebno. Ovi molekuli se zatim krvotokom prebacuju u mišiće i mozak. Krvni sudovi se sužavaju u nebitnim oblastima, povećava se brzina rada srca i disanje postaje ubrzano, preusmeravajući dodatne resurse na mesta na kojima su najpotrebniji. Čula se pojačavaju i mozak ulazi u stanje uzbune. Ovaj odgovor se dešava trenutno, ponekad i pre nego što ga je svesni mozak obradio.

U zavisnosti od situacije - i pojedinca - tačan obrazac ovih hemijskih udara se razlikuje. Ako bekstvo ili sukob nisu opcija, drugi odgovor, poznat kao “averzivna budnost”, mogao bi zameniti “borbu ili beg”. U ovim okolnostima, kretanje prestaje, a krv se preusmerava sa kože i ekstremiteta na organe u jezgru.

Umesto da telo priprema za fizičku aktivnost, ovaj odgovor pomaže da se krvarenje svede na najmanju moguću meru u slučaju povrede. Iako većina stresova koje danas doživljavamo ne nose rizik od fizičke štete, ovo je bilo korisno u našoj evolucionoj prošlosti. Odabir odgovora zavisi od okolnosti, ali veća je verovatnoća da će pojedinci favorizovati jedan ili drugi, i smatra se da su ti obrasci postavljeni u ranom periodu života.

U isto vreme se aktivira i sporiji, ali uporniji odgovor na stres. Hipotalamus ispumpava molekul koji se naziva kortikotropin oslobađajući faktor (CRF). On predstavlja okidač za biološki odgovor koji dovodi telo u režim preživljavanja. Od hipotalamusa, CRF prelazi kratko rastojanje kroz krvotok do hipofize, gde pokreće oslobađanje druge hemijske poruke dužeg dometa, poznate kao adrenokortikotropni hormon (ACTH). Ovaj molekul putuje po organizmu kroz krvotok dosežući bubrege, gde pokreće sledeći korak u procesu reagovanja na stres.
Na vrhu svakog bubrega nalazi se fabrika hormona poznata kao nadbubrežna žlezda, a unutar svake  od njih se nalazi komora poznata kao korteks nadbubrežne žlezde. Ovde ćelije proizvode glukokortikoide, prirodne steroide organizma. A ti steroidi pomažu ostatku organizma da se nosi sa stresom. Kortizol ometa rad insulina, pomažući u održavanju nivoa šećera u krvi. Pomaže u ravnoteži pH organizma: prigušuje imunološki odgovor, a utiče čak i na formiranje sećanja.

Kratkotrajni stres organizam brzo ispravlja, a kako bi se sprečilo da se ciklus nastavi zauvek, kortizol takođe deluje kao prekidač za isključivanje. Daje informaciju mozgu, stavljajući mu do znanja da je odgovor na stres u potpunosti aktiviran i pomaže u isključivanju proizvodnje CRF-a i ACTH-a. No ponekad se stres može razviti u dugoročni, hronični problem.

Ljudi su jedinstveni među živim organizmima (koliko nam je poznato) po tome što apstraktno razmišljaju o svetu i sebi. Naš ogroman mozak predstavlja dar, no takođe može dovesti do dugotrajnog stresa pošto se brinemo zbog problema koji drugim živim organizmima jednostavno ne bi pali na pamet, poput posla i novca.

Iako je evolucija usavršila odgovor na stres kako bi povećala šanse za preživljavanje tokom kratkih perioda povećanog pritiska okoline, dugoročno on može naneti štetu. U krajnjem slučaju, ako se ne vodi računa, može dovesti do bolesti.
Izloženost stresu tokom detinjstva, bilo da je reč o ratu, zanemarivanju ili čak razvodu, može učiniti ljude podobnijim da će kao odrasli imati mentalnih problema. Tokom ovog perioda mozak se još uvek razvija, a hronični stres može prouzrokovati strukturne promene koje utiču na način na koji funkcioniše. Kod odraslih ljudi, hronični stres opterećuje srce i krvne sudove, doprinoseći razvoju kardiovaskularnih  bolesti, srčanim i moždanim udarima, a takođe može oštetiti i imuni sistem.

Tokom akutnog odgovora na stres, imunološke ćelije se mobilišu u slučaju da treba da se odbrane od infekcije, ali steroid stresa, kortizol, dugoročno utiče na njihovu funkciju. U stvari, lekovi zasnovani na kortizolu koriste se za ublažavanje imunološkog sistema kod pacijenata kojima je potrebna imunološka supresija.

Dugotrajni stres može predstavljati pravi problem. Ne samo da sam odgovor vrši pritisak na organizam, već i mehanizmi izdržavanja, uključujući piće i pušenje, mogu oštetiti našu unutrašnjost. Međutim, ne radi se samo o fizičkim efektima. „Stres“ predstavlja opterećujuću reč, a nedavne studije istražuju kako naša percepcija stresa utiče na njegov uticaj na telo. Ispostavilo se da ako verujemo da je stres loš, veća je verovatnoća da će nam naneti štetu.

Studije u SAD-u pokazale su da ljudi koji su pod stresom imaju povećan rizik od umiranja. Ali - i ovo je kritično - samo ako su verovali da im sam stres može naneti štetu. U stvari, ljudi koji su bili pod stresom, ali nisu verovali da je to loše za njih, bili su pod manjim rizikom od umiranja od onih koji su jedva i bili pod stresom.

Negativne konotacije reči “stres” su smetale Hansu Selyeu, koji je prvi istakao odgovor na stres 1930-ih. Deo problema predstavlja to što se stres ne koristi samo za opisivanje reakcije tela na izazovne situacije. U fizici, naprezanje je promena oblika ili veličine predmeta kao rezultat spoljne sile, a stres je unutrašnja sila povezana s njim. Upotreba iste reči povezuje ta dva pojma u umovima ljudi.
Zapanjujuće, čini se da promena načina na koji razmišljate o stresu može da promeni efekat koji on ima na vas. Gledanje na oznojene dlanove, ubrzan rad srca i ubrzano disanje kao znakove da vaše telo pokušava da vam pomogne, menja vaš unutrašnji odgovor. Puls se i dalje povećava, ali krvni sudovi mogu ostati opušteni, što je mnogo bolje za kardiovaskularni sistem. Štaviše, postoji još jedna komponenta odgovora na stres koja se često zanemaruje: oksitocin.

Popularno poznat kao “hormon maženja”, oksitocin pomaže majkama da se vežu za svoje bebe, a mozak ga oslobađa kada nas neko zagrli. Takođe se proizvodi tokom stresa, pomažući nam da tražimo socijalnu podršku. Oksitocin takođe pomaže širenjem krvnih sudova, snižavanjem krvnog pritiska, pa čak i popravljanjem srca.

Iako stres može pružati neprijatan osećaj, on nam pomaže da se nosimo sa životnim izazovima. Verovanje u svoje telo i traženje podrške kada stvari postanu previse naporne mogu vam pomoći da ga držite pod kontrolom

ODGOVOR NA STRES

Organizam poseduje dobro podešen sistem za suočavanje sa prvim znacima stresa.


1. HIPOTALAMUS

Ovaj deo mozga je odgovoran za održavanje ravnoteže u telu i pokretanje reakcije na stres.


2. HIPOFIZA
Ovaj organ veličine zrna graška proizvodi mnogo hormona, uključujući i adrenokortikotropni hormon koji prenosi stres.   


3. NADBUBREŽNA ŽLEZDA
Ove žlezde se nalaze na vrhu bubrega i proizvode steroide kao odgovor na stres.


4. Ovaj hemijski prenosnik sprovodi signal stresa od hipotalamusa do hipofize.


5.    ADRENOKORTIKOTROPNI HORMON
Ovaj hormon putuje kroz krvotok, prenoseći hemijsku poruku bubrezima.                                    


6.    KORTIZOL
Ovi prirodni steroidi pokreću promene u organizmu, pomažući mu da se nosi sa stresom.


7.    AKTIVACIJA
Nekoliko zona mozga ulaze u hipotalamus, aktivirajući odgovor na stres.                                      


8.    UTIŠAVANJE
Visok nivo glukokortikoida u krvotoku šalje signal do mozga, isključujući odgovor na stres.

STRES NE ODLIKUJE SAMO LJUDE


BAKTERIJE
Ovi mikrobi se nose sa promenama u svom okruženju menjajući način na koji koriste svoje gene. Molekuli nazvani sigma faktori utiču na to i menjaju koji geni su uključeni, a koji isključeni.


BILJKE
Stres zbog nedostatka vode može biti stvarni problem za biljke, pa one reaguju očuvanjem vlage. To uključuje proizvodnju brzih hemijskih signala koji zatvaraju pore u njihovim listovima.

RIBE
Ribe poseduju sličan odgovor na stres kao i ostali kičmenjaci, sa ciklusom hemijskih signala koji započinju u mozgu, pripremajući telo da oslobađa energiju i isključuje nepotrebne aktivnosti.


PTICE
Poput nas, ptice proizvode kortikosteroide kao odgovor na stres. Količina raste kod ptica koje se razmnožavaju na visokim lokacijama, što im pomaže da se nose sa rizicima povezanim sa gnežđenjem na velikim visinama.                                                                                                                                   


MIŠEVI
Ovi glodari se često koriste kao modeli za ljudsku biologiju, ali nedavna istraživanja su pokazala da ih muški naučnici stresiraju. Čini se da je efekat povezan sa njihovim mirisom i može da iskrivi rezultate testova.

EFEKTI STRESA

Prevelika količina stresa može negativno uticati na različite delove organizma


DISANJE
Povećana brzina disanja može rezultirati napadima panike i hiperventilacijom.


NERVI
Stres tokom razvoja mozga može uticati na strukturu rastućeg mozga.


SRČANI PULS
Povećani puls i krvni pritisak mogu prouzrokovati postepeno oštećenje kardiovaskularnog sistema.


MIŠIĆI
Napeti mišići glave, ramena i vrata mogu dovesti do glavobolje.


UBRZANO DISANJE
Ubrzano disanje šalje više kiseonika u vaše mišiće kako bi ih pripremilo za akciju.


HORMONI
Hormoni stresa poput kortizola utiču na ćelije u celom organizmu, uključujući prigušivanje imunološkog odgovora.


PROBAVA                          
Promene u protoku krvi do digestivnog sistema i različiti oblici ishrane mogu uticati na rad creva.


REPRODUKCIJA
Hronični stres kod muškaraca i žena može uticati na plodnost i libido.

DOBAR STRES?


Endokrinolog Hans Selye se 1936. godine obratio pismom naučnom časopisu Nature, opisujući “opštu reakciju alarma u organizmu”. Bio je jedan od prvih ljudi koji su identifikovali i istražili biološki stres. Nastavio je sa istraživanjem, a nakon skoro 40 godina, Selye je zaključio da stres nije u potpunosti loš.

Ljudi su već dugo znali da postoji veza između “stresa” i produktivnosti. Godine 1908., dva istraživača, Yerkes i Dodson, pokazali su da postoji slatka tačka u kojoj nastupa taman dovoljan pritisak da se podstakne produktivnost, ali ne toliki da čoveku postane neizdrživ.

Selye-a je zanimala ideja da za osećaj stresa nije toliko važno šta se dešava u organizmu, već to kako svaki pojedinac reaguje na promene. Sedamdesetih godina uveo je dve nove reči, “eustress” i “distres”, da opiše ono što je video. Eustres je bio pozitivan stres, a distress je bio negativan stres.

OŠTEĆENJA U VEZI SA STRESOM

Dugotrajni ili hronični stres može biti loš za naše zdravlje, ali je izazovno tačno utvrditi zašto. Da li je to povezano sa lošim odabirom načina života donetim pod pritiskom ili se nešto dešava u telu kao rezultat produženog odgovora na stres?

Godine 2004. je američki istraživački tim objavio rad u časopisu PNAS koji je istraživao šta se dešava sa našim ćelijama pod stresom. Oni su pogledali genetski kod, usmeravajući pažnju na zaštitne kapice koje pokrivaju krajeve svakog hromozoma. Poznate kao telomeri, ove strukture se skraćuju kako ćelije stare. Enzim zvan telomeraza može da obnovi telomere, ali stres smanjuje zalihe ovog regenerativnog enzima.

Tim je proučavao grupu od 58 žena i otkriveno je da što su žene duže bile pod stresom i što su jači nivo stresa osećale, veća je verovatnoća da su imale skraćene telomere - znak da njihova tela osećaju naprezanje. Trenutno nije poznato zašto se tačno to događa.

BLOKIRANJE MOLEKULA STRESA

Hipotalamus predstavlja deo mozga koji je odgovoran za pokretanje odgovora na stres i to čini tako što proizvodi kortikotropin oslobađajući faktor (CRF). Ovaj hormon putuje do obližnje hipofize, gde govori ćelijama da počnu da ispumpavaju adrenokortikotropni hormon (ACTH), koji zauzvrat daje komandu  bubrezima da stvaraju steroid stresa kortizol. Jedan od kritičnih molekula na ovom putu poznat je kao CRF1 receptor za kortikotropin oslobađajući faktor 1. To je molekul koji otkriva CRF, a 2013. godine naučnici su uspeli da razrade njegov oblik.

CRF1 se nalazi na površini ćelija hipofize i drugih struktura u telu i čeka da CRF stigne. Kada se to dogodi, hormon se kači za receptore i pokreće molekularne puteve koji doprinose odgovoru na stres. Razumevanje njegovog oblika moglo bi pomoći proizvođačima lekova da osmisle tretmane koji ometaju ovu interakciju, sprečavajući da se hormon uvuče u svoju rupu u receptoru, čime bi se ublažio stress.

BORBA SA DISTRESOM

Postoji nekoliko strategija izdržavanja pomoću kojih se možete boriti protiv stresa


VEŽBANJE
Odgovor u vidu borbe ili bega priprema vaše telo za aktivnost, pa iskoristite tu nervoznu energiju za vežbanje. Vežbanje takođe oslobađa prirodne endorfine koji podižu vaše raspoloženje.


RAZGOVOR
Ljudi su društvena bića, a fraza „problem koji se deli prepolovljen je problem“ nije nikla iz vazduha. Traženje podrške može pomoći u smanjenju stresa.


VERUJTE U SVOJE TELO
Neke studije su pokazale da je stres štetniji ako smatrate da je štetan. Poverenje da vas telo priprema za izdržavanje pomaže vam da minimalizujete štetu.


POMAŽITE DRUGIMA
Velik trud da pomognete drugim ljudima kada ste već pod stresom, može se činiti nerazumnim, ali može vam pomoći da sebi date svrhu i stvari stavite u perspektivu.


VODITE RAČUNA O SEBI
Neki ljudi traže utehu u štetnim aktivnostima tokom stresa, ali nikotin, alkohol, hrana i druge supstance koje izazivaju zavisnost ne pomažu u rešavanju osnovnog problema.


NAPRAVITE PLAN
Ponekad postoje stvari koje ne možete promeniti; ali identifikovanje područja koja možete i kreiranje realnog plana za njihovo rešavanje mogu vam pomoći kao lični vodič kroz stresna vremena.


POKUŠAJTE DA SE FOKUSIRATE NA SADAŠNJOST
Zaustavljanje i stavljanje fokusa na sadašnji trenutak kroz meditaciju ili obraćanje pažnje može vam pomoći da promenite način na koji razmišljate, kao i šta osećate.


VODITE DNEVNIK STRESA
Zapisivanje stvari koje izazivaju osećaj stresa može vam pomoći da se pripremite za njih u budućnosti.



Reklame

Povezane teme

NAUKA O STRESU: ŠTA SE DEŠAVA SA VAŠIM TELOM KADA SE NA NJEGA IZVRŠI PRITISAK?

NAUKA O STRESU: ŠTA SE DEŠAVA SA VAŠIM TELOM KADA SE NA NJEGA IZVRŠI PRITISAK?

Čovek koji je prvi definisao stres, Hans Selye, jednom je rekao novinarima: svi otprilike znaju šta je stres, ali niko zapravo ne zna. “Iz perspektive mentalnog zdravlja, stres se opisuje kao osećaj prekomernog emocionalnog pritiska......

STRES: NAUČITE DA SE OPUSTITE

STRES: NAUČITE DA SE OPUSTITE

Hronični stres je rezultat lošeg adaptivnog odgovora na niz neprijatnih, dugotrajnih životnih situacija koje iscrpljuju mehanizme odbrane čoveka. Ličnosti koje imaju nezrelije mehanizme odbrane u stresnim situacijama reaguju hroničnim stresom......

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI

Stres ima vrlo značajnu ulogu u nastanku ovih oboljenja, a takođe i samo oboljevanje može biti stresogeni događaj za osobu što povlači niz emocionalnih reakcija, kada je potrebno pomoći pacijentu da ih razreši i umanji negativan uticaj emocija......

U MOZGU SU I UZROK BOLESTI I LEK

U MOZGU SU I UZROK BOLESTI I LEK

Posttraumatski stresni poremećaj je nešto što sve češće viđamo poslednjih 15 godina, iznenadio je i broj takvih pacijenata i to što ovaj poremećaj postaje takođe organski zasnovan. Na njega deluje stresni mehanizam, kojim se aktivira hormon kortizol....

DA LI SMO OD PLESA PAMETNIJI?

DA LI SMO OD PLESA PAMETNIJI?

Zašto je ples bolji od bilo koje druge aktivnosti i da li se podrazumeva bilo koja vrsta plesa, odnosno, da li je neki ples bolji od drugog? Ovo istraživanje nije dalo odgovor na ova pitanja. Kao samostalno istraživanje, ne bi nam dalo odgovore......

IMA LI VAŠ ŽIVOT SMISAO?

IMA LI VAŠ ŽIVOT SMISAO?

Sva velika pitanja poput ovih svode se na pitanje identiteta i smisla života, a trenuci u kojima se javljaju oduvek su bili vezani za proces odrastanja i sazrevanja. Vreme i okolnosti u kojima živimo ova pitanja još naglašenije postavljaju......

ŽIVOT SA AUTIZMOM

ŽIVOT SA AUTIZMOM

Genetika može da igra veliku ulogu u nastanku ovog poremećaja. Autizam se pojavljuje češće u određenim porodicama i kod pacijenata sa drugim genetskim problemima, kao što je fragilni X sindrom, tuberkuloza, kongenitalni sindrom......

ZAŠTO SE NAŠA PRIJATELJSTVA IZ DETINJSTVA I MLADOSTI RASPADAJU KADA ODRASTEMO?

ZAŠTO SE NAŠA PRIJATELJSTVA IZ DETINJSTVA I MLADOSTI RASPADAJU KADA ODRASTEMO?

Kada se prijateljstva prekinu praćena salvom uvreda, uzrok je uglavnom jasan. Ali u odraslom dobu, mnogo češće nego u detinjstvu, dolazi do spontanih prekida, kada prijateljstva jednostavno "umru"...

STRAH OD STRAHA

STRAH OD STRAHA

Anksioznost se definiše kao osećaj napetosti, strepnje, uzenmirenosti, nervoze. Proces je složen i teče otprilike ovako, osećaj napetosti izaziva strepnju i brigu koji izazivaju lupanje srca, napetost u mišićima, grčeve u stomaku, vrtoglavicu......

ZAŠTO NAM SE DOGAĐA BLOKADA MOZGA?

ZAŠTO NAM SE DOGAĐA BLOKADA MOZGA?

Prisećanje na sopstvene pozitivne osobine su nekada dovoljne da umanje pritisak zbog stereotipa koji mogu biti trajni teret. Kada ih jednom prevaziđete, imaćete motivaciju da pokušate još jednom......

LOŠA NAVIKA POZNATA KAO ODUGOVLAČENJE: "ONO ŠTO MOŽETE UČINITI DANAS, OSTAVITE ZA SUTRA"

LOŠA NAVIKA POZNATA KAO ODUGOVLAČENJE: "ONO ŠTO MOŽETE UČINITI DANAS, OSTAVITE ZA SUTRA"

Ne ostavljajte za sutra ono što možete učiniti danas, poznata je izreka kojom su bake i deke ohrabrivali unuke koji su bili lenji u učenju i domaćim zadacima. Ipak, moto oko petine sugrađana je: odložite za sutra ono što biste danas mogli učinti......

ZIMSKI UMOR

ZIMSKI UMOR

Nedostatak kretanja, fizičkih aktivnosti i boravka na svežem vazduhu. Više vremena provodi se u zatvorenim prostorijama, pa pri smanjenoj koncentraciji kiseonika, a povećanoj ugljen-dioksida, ljudi pate i loše se osećaju......

KAKO SE IZBORITI SA PESIMIZMOM?

KAKO SE IZBORITI SA PESIMIZMOM?

Sa druge strane, ako problemu dostignuća pristupimo na racionalan način, naučićemo da prihvatimo svoje promašaje i greške, i koristićemo ih za poboljšanje novih budućih pokušaja......

TIHA KRIZA

TIHA KRIZA

Usamljenost nije samo emocionalno stanje - to je zdravstveno oboljenje koje može da utiče na vaše srce, mozak, čak i na vašu dugovečnost. evo šta bi svi trebalo da znamo kako bi zaštitili i sebe i jedni druge......

KOJE SVE STVARI ISCRPLJUJU NAŠE EMOCIONALNE BATERIJE I KAKO IH MOŽEMO PONOVO NAPUNITI

KOJE SVE STVARI ISCRPLJUJU NAŠE EMOCIONALNE BATERIJE I KAKO IH MOŽEMO PONOVO NAPUNITI

Emocionalni umor je teško podneti i nije ga moguće rešiti samo spavanjem. Naprotiv, ponekad zbog njega san ni ne pada na pamet. Šta možemo učiniti da vratimo dobro raspoloženje?...