Hronični stres je rezultat lošeg adaptivnog odgovora na niz neprijatnih, dugotrajnih životnih situacija koje iscrpljuju mehanizme odbrane čoveka. Ličnosti koje imaju nezrelije mehanizme odbrane u stresnim situacijama reaguju hroničnim stresom...
Savremeni život i stres
Uporedite šta o tome kako ljudi reaguju na stres, kako utiče na organizam, kako ga prevazići. Govore naši i domaći stručnjaci, psihijatri i predstavnici alternativne medicine.
Savremeni život je pun pritisaka i frustracija. Jednom rečju - stresan. Trka sa vremenom na poslu, gužva u saobraćaju, rasprava sa supružnikom, decom... Sve su ovo situacije u kojima telo reaguje kao da se sreće sa fizičkom pretnjom. Kada se stalno srećete sa ovim situacijama i reakcijama, postajete još ranjiviji i često imate zbog toga zdravstvene probleme. Srećom, i to se može prevazići.
«Stres ima svoju psihološku i fiziološku potku. Što se tiče fiziološke strane, kod stresa se uzbudi neurovegetativni deo sistema (onaj koji ne stoji pod uticajem naše volje, odnosno velikog mozga). Reč je o jednom opštem uzbuđenju simpatičkog dela, koji karakteriše porast pritiska, glavobolja, vrtoglavica, porast šećera u krvi, promena srčanog ritma (tahikardija). Sa psihičke strane, stres je praćen osećanjem straha, unezverenosti (on ima slične simptome kao neuroza straha). U tom trenutku se organizam priprema za beg ili za borbu, već prema tome kako je drugim delom nervnog sistema, a to je veliki mozak, procenio”, objašnjava dr Sanda Rašković Ivić, psihijatar-psihoterapeut.
A refleksolog Tanja Lazarov ističe: “Do nedavno je vladalo stanovište da je stres zapravo rezultat spoljašnjeg pritiska na pojedinca. Međutim, ova teza ne objašnjava zašto, suočene sa identičnim situacijama, neke osobe reaguju smireno dok druge, naprotiv, lako gube kontrolu. Teorije novijeg datuma ističu da reakcija na stres zavisi od uzajamnog odnosa pojedinca i njegove okoline. Dakle, intenzitet uticaja stresa je određen time kako se osoba nosi sa konkretnom situacijom koja je dovela do stresnog stanja. Kada ne uspevamo da upravljamo stresom, telesni odbrambeni mehanizmi (imunitet) slabe i mi postajemo podložni bolestima. Nesumnjivo, neophodno je pozabaviti se konkretnim uzrocima stresa. Inače, procenjuje se da je više od 75 % bolesti prouzrokovano stresom.”
Kako stres utiče na organizam?
Nakon burne reakcije na stresnu situaciju, nivo kortizola i adrenalina opadaju, srčani ritam i krvni pritisak se vraćaju u normalu, a varenje i metabolizam su regularni. Ali, ako se stresne situacije gomilaju jedna za drugom, organizam nema vremena da se oporavi.
“Hronični stres je rezultat lošeg adaptivnog odgovora na niz neprijatnih, dugotrajnih životnih situacija koje iscrpljuju mehanizme odbrane čoveka. Ličnosti koje imaju nezrelije mehanizme odbrane u stresnim situacijama reaguju hroničnim, produženim stresom, što izaziva osećanje depresivosti, nelagode, potmulog straha, javljaju se razne neurotske reakcije (od klasične neuroze straha do određenih fobija). Svi ti simtptomi su manje intenzivni nego kod akutnog stresa. Kod akutnog stresa imamo strašne noćne more, fleš bekove, proživljavanje stresogene situacije u sadašnjosti, čovek misli da je ušao u psihozu«, objašnjava dr Rašković Ivić.
»Stres različito deluje na drugačije ljude, njegov intenzitet je različit. Evo primera: dok će jedna osoba reagovati tegobama kardiovaskularnog sistema, kod druge osobe mogu nastati gastrointestinalni problemi, anoreksija, lupanje srca, pojačano znojenje, glavobolja i mnogi drugi poremećaji. Kardiovaskularni, kao i digestivni sistem su uobičajene "mete" negativnih posledica stresa - povišen krvni pritisak, nastanak čira na dvanaestopalačnom crevu, te generalno problem sa probavom, sve su to očigledne posledice prekomernog stresa. Takođe, stres se može povezati sa različitim infekcijama. Kada je organizam "opterećen " štetnim dejstvom stresa, nije u stanju da efikasno aktivira svoje prirodne odbrambene mehanizme”, kaže Tanja Lazarov.
Smanjite efekte stresa
Stručnjaci Američke kampanje za mentalno zdravlje pre svega ističu da bi trebalo da budete uporni u brobi protiv stresa i da ne očekujete da se situacija preko noći promeni. Budite realni, savetuju oni. »Naučite da kažete ne! Eliminišite sve aktivnosti koje nisu apsolutno potrebne. Ne preuzimajte na sebe više odgovornosti nego što možete da ispunite.«
Ne postoje supermuškarci i superžene. »Niko nije savršen, ne tražite to ni od sebe ni od drugih. Pitajte kad ne znate«, upozoravaju američki stručnjaci.
Meditirajte: samo 20 minuta dnevno može vam doneti oslobađanje od hroničnog stresa i povećati toleranciju na stres.
Koristite tehniku vizuelizacije da biste predočili sebi uspešne načine upravljanja stresnom situacijom.
Vežbajte: redovno vežbanje (20-30 minuta dnevno) je popularan način oslobađanja od stresa.
Živite zdravo: da biste ukrotili stres, vaš organizam zahteva zdravu ishranu i adekvatan odmor
Podelite svoja osećanja sa porodicom i prijateljima.
Ne očekujte previše ni od sebe ni od drugih. Zapamtite, svaka osoba je jedinstvena i ne trudite se da je promenite i prilagodite sebi.
Naučite da se odmarate, Vežbe dubokog disanja mogu da vas dovedu u stanje opuštenosti. Kako da duboko dišete? Udahnite vazduh kroz nos i brojte do 10. Dok udišete, trebalo bi da osetite kako se podiže gornji deo abdomena, a ne grudi. Polako izdahnite vazduh, brojeći do 10. Ponovite vežbu disanja deset puta. Radite je nekoliko puta dnevno, čak i kad niste pod stresom.
Ako imate problema da se opustite, razmislite o tome da se upišete na jogu, meditaciju ili tai či, istočnjačke discipline u kojima se fokusirate na um, smirujete anksioznost i oslobađate se psihičke tenzije.
Kako se boriti protiv stresa?
Evo šta savetuje dr Sanda Rašković Ivić: »Ljudi koji su stariji i oni koji su iscrpljeni od nekog fizičkog posla, podložniji su stresu. Poznato je i da se starenjem smanjuje prilagodljivost.
Zdrav i zreo čovek je po definiciji Svetske zdravstvene organizacije biće koje radi, voli i igra se. Čovek mora da radi – stres je i ne raditi ništa. Ali to treba da bude umeren rad, onaj koji nam omogućava da budemo sa porodicom i prijateljima. Naravno, ne treba zaboraviti ni igru, odnosno slobodno vreme, hobi, zabavu, razbibrigu. U jednom mesecu mora da bude podjedanko mesta za sve ove tri kategorije (rad, ljubav i igru).
Ako smo izloženi velikom stresu i ako ne možemo da pobegnemo od njega onda je svakako važno da se o tome razgovara i to pre svega da se uspostavi iskren i otvoren odnos sa članovima porodice, prijateljima, kolegama.
Ukoliko ni to ne pomaže onda treba potražiti stručnu pomoć, treba i putem psihoterapije osloboditi svoja zapretena osećanja. Jer, čovek u stresu radi ono što ne treba raditi – potiskuje i negira određene situacije. Potiskivanje i negacija uvek negde ostanu i u jednom trenutku ta potiskivana energija i ružne misli mogu da izađu i preplave čoveka. Tada se javljaju ili psihički ili fizički simptomi. A mogu da se jave i psihosomatske bolesti koje mogu da budu veoma neugodne. Zato odmah treba reagovati.«
O ublažavanju simptoma stresa refleksologijom, Tanja Lazarov kaže:“Refleksologija ublažuje simptome stresa dajući nam snage da se suočimo sa problemima. Veruje se da tretmani oslobađaju poremećeni protok "životne " ili vitalne energije, koji je nastao usled negativnog emotivnog uticaja. Uspešan tretman refleksologije dovodi do prijatnog osećaja duboke opuštenosti oslobađajuci telo stanja psiho-fizičke napetosti. Mišići se opuštaju, te krv slobodnije cirkuliše, snabdevajući hranljivim materijama sve ćelije organizma. Tretmanom refleksologije, terapeut vrši lagani pritisak na precizno određene refleksne tačke na stopalima, pri čemu se otklanja nastali "stres" tj.napetost, što podstiče jačanje telesnog imunološkog sistema .
Refleksologija umanjuje uticaj stresa dovodjenjem tela u stanje duboke relaksacije, pri čemu omogućava nervnom sistemu optimalno funkcionisanje, što telo podstiče na uspostavljanje zdrave prirodne ravnoteže. Samo opušteno telo je u stanju da se regeneriše i oporavi. Refleksologija, jedan od vodećih komplementarnih sistema lečenja u svetu, efikasan je metod za opuštanje tela i uravnotežavanja bioloških sistema.”
