Ne ostavljajte za sutra ono što možete učiniti danas, poznata je izreka kojom su bake i deke ohrabrivali unuke koji su bili lenji u učenju i domaćim zadacima. Ipak, moto oko petine sugrađana je: odložite za sutra ono što biste danas mogli učinti...
Dok ekstremno odugovlačenje ruši mnoge planove, umerenost je navodno znak kreativnosti. „Blago“ odugovlačenje omogućava pojedincu da pronađe originalna rešenja u zadatom roku, barem u poslednjem trenutku.
Ko su otezala ili osobe koje vole da odlažu?
Klasično „otezalo“ kasni u svim oblastima života - u obavljanju poslova, plaćanju računa, podnošenju poreskih prijava, rezervaciji prevoza i smeštaja, naručivanju, odlasku na sastanak. Prokrastinatori aktivno traže zanimanja koja će ih odvratiti od posla ili pružiti im izgovor zašto se nisu obavezali na svoje obaveze. U poslednjih petnaest godina društvene mreže su prerasle u vrhunski magnet za skretanje pažnje sa obaveza.
Istraživanja pokazuju da su obrazovaniji radnici skloniji odugovlačenju od manje obrazovanih i da što je radnik teži, to je kvalifikovaniji.
Tri vrste "kašnjenja"
Amerikanac Joseph Ferrari i Kanađanin Timothi Pichil, psiholozi i stručnjaci za otezanje i odugovlačenje, prepoznaju tri vrste otezala.
- Prvi je adrenalinski tip, koji se ne može započeti bez injekcije hormona stresa, pa čeka da uđe u vremensku prazninu ili da ga nadređeni podseti na približavanje roka.
- Drugi tip je neodlučan. On odugovlači jer nije u stanju da odluči šta bi za njega bilo bolje - da se drži određenog zadatka, da ga odloži ili da odustane od njega. Za odugovlačenje je potrebno vreme da se sagledaju posledice svakog mogućeg poteza i donese najpovoljnija odluka.
- Treći tip se pogoršava pod uticajem anksioznosti ili depresivnih poremećaja koji oduzimaju energiju, slabe koncentraciju i ispunjavaju um strahom. Iako u principu zna šta i kada treba da uradi, ovaj tip se suzdržava od početka rada iz straha od neuspeha ili ismevanja i kritika koje bi u tom slučaju pretrpeo. Neki pripadnici ovog tipa otežavaju i kasne jer više vole da budu poznati kao lenji nego nesposobni.
Umereno istezanje poboljšava rezultate
Izvesno je, međutim, da postoji i poželjan stil odugovlačenja. Ko god žuri da obavi posao, često to radi neprecizno ili površno. Ko polako radi, neće to završiti na vreme. Tajna uspeha je, dakle, u pronalaženju prave mere.
Onaj ko razume rokove za izvršavanje zadatka je donekle ležeran i daje sebi više vremena da aktivira svoje kreativne potencijale i izvrši zadatak na bolji i još blagovremen način.
Američki organizacioni psiholog Adam Grant, jedan od poštovalaca umerenog odugovlačenja, tvrdi da je ova osobina oduvek krasila mislioce i vizionare. Prema njegovim rečima, posebno talentovani ljudi znaju da mogu priuštiti da izgube malo vremena jer će to probuditi njihovu kreativnost, ali znaju i kada je vreme da pređu na ozbiljan posao.
Prva ideja nikada nije najbolja, kaže Grant. Potrebno je sagledati situaciju, proučiti teren pred nama i doći do naprednije ideje. A za to je potrebno vreme. Pre konačnog napada, idejama je potrebno dozvoliti da sazre, čak i ako prođu dani, ali ne toliko dugo da čitav posao propadne zbog kašnjenja.
Tri ideje o tome kako se boriti protiv odugovlačenja
Sada smo vam dali odličan izgovor za sledeću priliku kada vam prigovore što ste besposleni. S druge strane, ako ste među onima koji su oštećeni odugovlačenjem, evo nekoliko ideja za borbu protiv ove loše osobi:
- Počnite da radite zadatak, napravite prvi korak. Verovatno ćete brzo zaključiti da je zadatak lakši i prijatniji nego što je izgledao ranije. A kada ste napravili prvi korak, ne želite da bude uzaludan.
- Uklonite sve što vam odvlači pažnju. Stavite telefone, daljinske upravljače i časopise u drugu prostoriju tako da vam izazovi ne budu pred očima. Ili isprobajte drugi radni prostor. Mogli biste otkriti mesto gde ste više inspirisani za rad.
- Identifikujte dublji uzrok odugovlačenja. Je li problem samo u vašoj lošoj organizaciji ili vas koči strah od neuspeha i kritika ili ste previše često sumorno raspoloženi, lišeni energije i motivacije? Ako se radi o nekom drugom, možda imate anksioznost ili depresiju, a za njih postoje terapije.
