Zapamtite, oni sa kojima se upoređujete takođe imaju probleme o kojima sigurno neće pričati javno, baš kao što ni vi ne biste. Gledajući druge sa pozicije jednakosti, shvatamo da se ljudi čiji život idealizujemo takođe bore sa svojim izazovima...
Od malih nogu smo navikli na poređenje, a priča se nastavlja i u zrelim godinama, na Fejsbuku, Instagramu ... Vreme je da stanemo na loptu
Često naši roditelji nisu imali dovoljno informacija o oceni iz predmeta u školi (i da li smo zadovoljni), ali bi ih pre svega zanimalo kako su ocenjeni ostali u odeljenju
Ovaj i mnogi drugi primeri prikazuju psihološki mehanizam kojem smo bili izloženi od ranog detinjstva - socijalno poređenje. Teorija socijalnog poređenja kaže nam da ljudi upoznaju sebe, svoje sposobnosti i stavove upoređujući se sa drugim ljudima.
Da li je trava zelenija kod komšija?
Socijalno poređenje je jedan od načina na koji saznajemo o sebi, pa je normalno i društveno prihvaćeno. Napokon, saznanje da bolje crtamo ili smo bolji u matematici može odrediti naš životni put.
Međutim, šta se dešava kada ona prestane da nas služi? Šta ako čestim negativnim upoređivanjem sebe u odnosu na druge počnemo da verujemo da je trava uvek zelenija s druge strane ograde?
Pa zašto se ne bismo upoređivali sa drugima?
1. Poređenje izaziva negativne emocije
Pojavom društvenih mreža, pre svega Instagrama i Fejsbuka, poređenja sa drugima poprimila su potpuno nove dimenzije. Gledajući tuđe lepe fotografije azurnih plaža, novo uređenih dnevnih soba i skupe odeće, lako je upasti u zamku poređenja i posledičnog nezadovoljstva vlastitim, često neglamuroznim životom. A onda, pored nezadovoljstva, postoji i zavist, osećaj inferiornosti i neuspeha.
2. Poređenje sa idealizovanim slikama drugih
Ako zastanete i objektivno pogledate, čak i oni za koje mislite da vode savršen život samo su ljudi. Istraživanja sugerišu ono što nam je intuitivno jasno, a to je da ljudi nerado govore o negativnim stvarima u svom životu i rado govore o pozitivnim.
Zapamtite, oni sa kojima se upoređujete takođe imaju probleme o kojima sigurno neće pričati javno, baš kao što ni vi ne biste. Gledajući druge sa pozicije jednakosti, shvatamo da se ljudi čiji život idealizujemo takođe bore sa svojim izazovima, baš kao što se svi borimo sa svojim. A onda od idealizacije drugog dolazimo do humanizacije i uravnoteženog pogleda na naše okruženje.
Rođenjem dobivamo samo 50% svog potencijala za sreću, a za ostalo moramo raditi. Kada pogledamo srećne ljude, vidimo da oni nisu samo takvi jer sede i razmišljaju o sreći, čine nešto da je ostvare.
3. Upoređivanjem pomeramo fokus sa važnih stvari
Kada ste poslednji put čuli da neko kaže: „Uspeo sam jer sam se neprestano upoređivao sa drugima.“? Gde bi bio svet danas da Tesla misli da njegovi izumi nisu dobri jer se ne mogu upoređivati sa izumima drugih naučnika? Negativna osećanja koja nastaju kada se upoređujemo pomeraju fokus sa glavnog zadatka koji imamo, a to je da svoj život, sebe učinimo najboljim što možemo.
Budući da je poređenje toliko duboko utkano u naše mentalne obrasce, dolazi nam spontano i teško mu je odoljeti. Ali ako već „moramo“ da se poredimo, zar nije bolje da se uporedimo sa onim što smo bili juče i da danas pokušamo da budemo bolja verzija sebe?
Autor Robert Fulghum u svojoj knjizi Sve što moram da znam što sam naučio u vrtiću napisao je: „Trava zapravo nije zelena s druge strane ograde. Ne, u stvari. Ograde nemaju nikakve veze s tim. Trava je najzelenija tamo gde je zalivate. Kad pređete ogradu, ponesite sa sobom vodu i vodite računa o travi na kojoj ste. “
