Niko nije savršen, Šta raditi kada perfekcionizam zavlada životom | Zdravlje i prevencija, psihologija i mentalno zdravlje, magazin
PSIHOLOGIJA

10 Sep 2020

NIKO NIJE SAVRŠEN ... ŠTA RADITI KADA PERFEKCIONIZAM ZAVLADA ŽIVOTOM?

Ljudsko ponašanje je negde na skali između krajnje neorganizovanog preko umereno organizovanog do izuzetno superpedanata. Pitanje nije samo gde se nalazimo na toj skali, već kako i koliko naše mesto utiče na nas...

Perfekcionisti se plaše da ne naprave greške, pa pokušavaju dodatno jer ne veruju da će to što rade biti dovoljno dobro bez dodatne kontrole.

Uredni, pedantni, organizovani ... Karakteristike perfekcionista vrednuju se u svim sferama života, ali kada postanu prenaglašeni, često narušavaju privatne i poslovne veze. Zato težnju ka savršenstvu i dalje treba kontrolisati.

U svakodnevnom životu često se susrećemo sa terminom perfekcionizam. Ko je perfekcionista? Super-pedantna osoba koja voli čistoću, urednost, simetriju, organizaciju ... Ovo je osoba koja primećuje sitnice i nijanse u bojama, zvukovima i vezama bolje od proseka. Šta nije u redu sa tim?

Prekomerni perfekcionizam ponekad smeta i perfekcionistu i onima oko njega

Takva osoba je naglasila neke osobine koje same po sebi nisu loše i koje se mogu dobro koristiti u raznim situacijama. Svako mesto ili savremeni radni tim treba da ima po jednog perfekcionistu koji će nadgledati i kontrolisati ono što vredni, ali manje organizovani izvođači oko sebe previde. Ali prekomerni perfekcionizam ponekad smeta i perfekcionistu i onima oko njega. Pitamo se da li je perfekcionizam bolest ili osobina ličnosti? Malo izraženija urednost? Malo više sklonosti ka organizaciji?
Crta ličnosti ili poremećaj?

Osoba kojoj u normalnom životu smeta njen prekomerni perfekcionizam više nije samo perfekcionista, već može imati opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti. Kako da razlikujemo opsesivno-kompulzivni poremećaj od neke opšte podnošljive tendencije ka perfekcionizmu?

Biti perfekcionist može se definisati kao stanje, navika, osobina ličnosti, manje ili više dobra ili loša osobina, u zavisnosti od zanimanja i situacije. Ako se čovek bolje ili gore nosi sa svojim perfekcionizmom, ali i dalje toleriše sebe kao perfekcionistu - to nije poremećaj. Upravo se u stepenu takve podnošljivosti perfekcionizam razlikuje od opsesivno-kompulzivnog poremećaja.

Dajmo primer da bi nam bilo jasnije: Petar je previše uredan, pedantan, organizovan, voli kontrolu, red i simetriju, čistoću i raspored. Njegov posao avio-mehaničara odgovara njegovoj prirodi. I dalje upravlja svojim vremenom. Petar troši više vremena na kontrolu, ali u razumnom roku uspeva da uradi sve što mora. Mehaničar perfekcionista pregleda motor aviona, potpiše ga i avion leti bezbedno. On je perfekcionista, ali mu to ne smeta, ali to je njegova prednost, i samim tim ne samo da marljivo i odgovorno obavlja svoj posao, već i štiti sve nas koji letimo avionom. A šta ako perfekcionista nije takav samo na poslu, već i kod kuće, a onda njegovo ponašanje smeta svima oko njega? To je već pitanje emocionalne inteligencije i osećanja koje ljudi imaju prema drugima i na osnovu kojih se prilagođavaju ili „voze sami“.

Razlika od opsesivno-kompulzivnog ponašanja

Ljudsko ponašanje je negde na skali između krajnje neorganizovanog preko umereno organizovanog do izuzetno superpedanata. Pitanje nije samo gde se nalazimo na toj skali, već kako i koliko naše mesto utiče na nas. Da li smo možda i ponosni na svoju urednost i organizaciju? Ili nam već malo smeta naša pedantnost? Ako nam mnogo smeta ili nas čak potpuno blokira da bilo šta dovršimo, jer za nas nikada ništa nije sasvim dobro, tj. savršeno, možda već podsećamo na Petrovog prijatelja Marka.

Prijatelj Marko, na primer, nije samo čist i uredan, organizovan i odgovoran, već u jednom danu opere još 30 puta ruke, a kada izađe iz kuće u grad, pet puta se vraća da proveri da li je zaključao vrata stana. Iako Marko shvata da je njegovo ponašanje nerazumno, on se i dalje ponaša na ovaj način jer ne može da se kontroliše. Smeta mu njegovo ponašanje, ali se uzalud bori protiv njega. Marko ima opsesivno-kompulzivni poremećaj jer nije samo precizan, pedantan, organizovan i čist. Nije perfekcionista, već osoba sa poremećajem u ponašanju. Ako bi opsesivno-kompulzivna osoba bila zaposlena kao osoba koja pregleda vazduhoplov pre poletanja, ne bi stigla da inspekciju završi na vreme i avion bi morao da zakasni ili čak ne poleti. Perfekcionista radi, a opsesivno-kompulzivna osoba radi manje jer kasni ili čak ne radi jer ne stigne sve da uradi.
Razlozi za perfekcionističko ponašanje

Postoji mišljenje da se perfekcionisti rađaju sa ovim osobinama. Suprotno ovom mišljenju, neki tvrde da je perfekcionista odgojen ranim, strogim, čak i prestrogim navikavanjem na red i čistoću.

Perfekcionisti žive u strahu da ne naprave greške pa ulažu dodatne napore jer ne veruju da će to što rade biti dovoljno dobro bez dodatne kontrole, a njihovo nisko samopoštovanje čini ih nezadovoljnim kada postignu osrednji ili čak vrlo dobar rezultat.

Kada je reč o sklonosti ka organizovanju, važno je znati da li se organizujemo samo za sebe ili smo skloni da organizujemo i druge oko sebe. Kada od drugih tražimo savršenstvo, vršimo pritisak na njih, nanosimo im malu štetu ili ih čak potpuno blokiramo. Ljudi koje kontroliramo se plaše da počnu, a još su nevoljniji da završe ono što rade, umesto da stalno popravljaju i kasne ili da uopšte ne završe započeto.

Pozitivno razmišljanje pomaže našem mozgu (pa tako i nama) da postigne punu funkcionalnost. Iako se to može činiti nemogućim, može se istrenirati da bude pozitivan.

Ne žele da budu savršeni

Da li žele da savršenstvo bude savršeno? Ne, zapravo. Njihovo okruženje može izgledati kao da žele biti savršeni, a perfekcionisti se često muče jer teško priznaju grešku ili pokazuju osećaj nesigurnosti, pa im je obično problem tražiti od drugih da im pomognu jer misle da moraju biti savršeni. Perfekcionisti zapravo ne žele da budu savršeni, duboko u sebi, zbog svoje nesigurnosti moraju drugima izgledati savršeno, jer veruju da će tek tada biti dovoljno dobri. Misle da će ih tek tada drugi ceniti, a ako ih drugi cene, onda će se nekako nositi sa svojom nesigurnošću i prihvatiti sebe.

Uz sav taj dodatni napor koji ulažu, često ne osećaju zadovoljstvo, ali njihova nesigurnost i teskoba su samo malo smanjeni. Ulažu puno svog vremena i energije, ali drugi ih ponekad smatraju lenjim jer im je teško da završe posao, pomeraju rokove jer moraju još jednom da provere sve, po ko zna koji put kako ne bi došlo do greške.

Oni se bore da zadovolje druge, a drugi ih napadaju jer su spori, vukući posao unedogled.
Prednost u poslovnom svetu

U mnogim poslovima perfekcionizam je vrlo dobrodošla osobina. Kako tačno mora biti sve u avionu da bi nas on bezbedno podigao, poterao iznad oblaka i spustio tako tiho da ne povredi sebe ili nas?

A da ne pominjemo neku svemirsku tačku ili to neverovatno vozilo koje hoda po mesečevoj površini! Detektivi moraju imati oko na sitnice, jer se često detaljno dokazuje da ne postoji savršen zločin i slučaj je rešen. Dalje, setimo se samo restauratora koji sa neke stare slike moraju precizno da odlije komad boje!

Ipak, u svakodnevnom životu često čujemo: „On je perfekcionista“, čak i kad se opisuju deca ili mladi. Najčešće ovaj termin povezujemo sa čovekovim lošim osobinama, nečim nestvarnim, preterano pedantnim, sa osobom koja smeta drugima obraćajući pažnju na (ne) važne sitnice, ukratko - smetnju. Šta da radimo? Perfekcioniste treba tolerisati, prihvatiti, podržati, pohvaliti i iskoristiti njihov perfekcionizam na pravi način.

Reklame

Povezane teme

ZAŠTO SE NAŠA PRIJATELJSTVA IZ DETINJSTVA I MLADOSTI RASPADAJU KADA ODRASTEMO?

ZAŠTO SE NAŠA PRIJATELJSTVA IZ DETINJSTVA I MLADOSTI RASPADAJU KADA ODRASTEMO?

Kada se prijateljstva prekinu praćena salvom uvreda, uzrok je uglavnom jasan. Ali u odraslom dobu, mnogo češće nego u detinjstvu, dolazi do spontanih prekida, kada prijateljstva jednostavno "umru"...

LOŠA NAVIKA POZNATA KAO ODUGOVLAČENJE: "ONO ŠTO MOŽETE UČINITI DANAS, OSTAVITE ZA SUTRA"

LOŠA NAVIKA POZNATA KAO ODUGOVLAČENJE: "ONO ŠTO MOŽETE UČINITI DANAS, OSTAVITE ZA SUTRA"

Ne ostavljajte za sutra ono što možete učiniti danas, poznata je izreka kojom su bake i deke ohrabrivali unuke koji su bili lenji u učenju i domaćim zadacima. Ipak, moto oko petine sugrađana je: odložite za sutra ono što biste danas mogli učinti......

TIHA KRIZA

TIHA KRIZA

Usamljenost nije samo emocionalno stanje - to je zdravstveno oboljenje koje može da utiče na vaše srce, mozak, čak i na vašu dugovečnost. evo šta bi svi trebalo da znamo kako bi zaštitili i sebe i jedni druge......

KOJE SVE STVARI ISCRPLJUJU NAŠE EMOCIONALNE BATERIJE I KAKO IH MOŽEMO PONOVO NAPUNITI

KOJE SVE STVARI ISCRPLJUJU NAŠE EMOCIONALNE BATERIJE I KAKO IH MOŽEMO PONOVO NAPUNITI

Emocionalni umor je teško podneti i nije ga moguće rešiti samo spavanjem. Naprotiv, ponekad zbog njega san ni ne pada na pamet. Šta možemo učiniti da vratimo dobro raspoloženje?...

JEDNOSTAVNI SAVETI ZA UBLAŽAVANJE STRESA - OD OPUŠTANJA DO MEDITACIJE

JEDNOSTAVNI SAVETI ZA UBLAŽAVANJE STRESA - OD OPUŠTANJA DO MEDITACIJE

S druge strane, tragovi stresa i s njim povezani oslabljeni otpor organizma često se manifestuju na našem izgledu, pa ga nije teško prepoznati po aknama, podočnjacima, gubitku kose ili napadima herpesa. Kontrola stresa je preduslov za dobro zdravlje...

VAŽNE ŽIVOTNE LEKCIJE KOJE NIKAD NIJE KASNO DA NAUČITE

VAŽNE ŽIVOTNE LEKCIJE KOJE NIKAD NIJE KASNO DA NAUČITE

Dopustite sebi da proširite svoj um malo više svakog dana, odustanite od etiketiranja drugih i bićete srećniji. Ako konstantno govorite "NE" neobičnim idejama, stvarima, događajima, ljudima, kako očekujete da ćete napredovati kroz život......

VAŽNI RAZLOZI ZBOG KOJIH BISMO TREBALI PRESTATI DA SE UPOREĐUJEMO SA DRUGIMA

VAŽNI RAZLOZI ZBOG KOJIH BISMO TREBALI PRESTATI DA SE UPOREĐUJEMO SA DRUGIMA

Zapamtite, oni sa kojima se upoređujete takođe imaju probleme o kojima sigurno neće pričati javno, baš kao što ni vi ne biste. Gledajući druge sa pozicije jednakosti, shvatamo da se ljudi čiji život idealizujemo takođe bore sa svojim izazovima......

PREPOZNAJTE SIMPTOME METEOROPATIJE: DA LI VREME KONTROLIŠE VAŠE RASPOLOŽENJE?

PREPOZNAJTE SIMPTOME METEOROPATIJE: DA LI VREME KONTROLIŠE VAŠE RASPOLOŽENJE?

Neki ljudi osetljivi na vremenske promene mogu se osećati umornije, ali ipak teže padaju u san i manje spavaju. Ostale meteoropate postaju napeti, pomalo zabrinuti sami za sebe kada duva vetar ili su lošeg raspoloženja kada je oblačno ......

12 VRSTA DEPRESIJE I ŠTA BISTE TREBALI DA ZNATE O SVAKOJ OD NJIH

12 VRSTA DEPRESIJE I ŠTA BISTE TREBALI DA ZNATE O SVAKOJ OD NJIH

U ove simptome spadaju osećaj tuge, praznine, bezvrednosti, beznadežnosti i krivice; gubitak energije, apetita ili interesovanja za prijatne aktivnost; promene u navikama spavanja i misli o smrti i samoubistvu......

NIKO NIJE SAVRŠEN ... ŠTA RADITI KADA PERFEKCIONIZAM ZAVLADA ŽIVOTOM?

NIKO NIJE SAVRŠEN ... ŠTA RADITI KADA PERFEKCIONIZAM ZAVLADA ŽIVOTOM?

Ljudsko ponašanje je negde na skali između krajnje neorganizovanog preko umereno organizovanog do izuzetno superpedanata. Pitanje nije samo gde se nalazimo na toj skali, već kako i koliko naše mesto utiče na nas......

IMA LI VAŠ ŽIVOT SMISAO?

IMA LI VAŠ ŽIVOT SMISAO?

Sva velika pitanja poput ovih svode se na pitanje identiteta i smisla života, a trenuci u kojima se javljaju oduvek su bili vezani za proces odrastanja i sazrevanja. Vreme i okolnosti u kojima živimo ova pitanja još naglašenije postavljaju......

STRES: NAUČITE DA SE OPUSTITE

STRES: NAUČITE DA SE OPUSTITE

Hronični stres je rezultat lošeg adaptivnog odgovora na niz neprijatnih, dugotrajnih životnih situacija koje iscrpljuju mehanizme odbrane čoveka. Ličnosti koje imaju nezrelije mehanizme odbrane u stresnim situacijama reaguju hroničnim stresom......

DESET NAJNEOBIČNIJIH OPSESIJA

DESET NAJNEOBIČNIJIH OPSESIJA

Osobe koje pate od klinomanije imaju potrebu da stalno ostaju u krevetu. Ta potreba može da ih drži danima, posebno ukoliko su vremenski uslovi loši. Reč klinomanija potiče iz grčkog jezika i znači "opsesija spavanjem"....

DUŠEVNO ZDRAVLJE - KOLIKO JE UČESTALA MUŠKA DEPRESIJA

DUŠEVNO ZDRAVLJE - KOLIKO JE UČESTALA MUŠKA DEPRESIJA

Simptomi depresije kod muškaraca i žena mogu radikalno da se razlikuju. Dok oni okrivljuju druge, one su sklone samooptužbama. Oni osećaju bes i razdražljivost, a one tugu i apatiju. Oni su sumnjičavi i imaju gard, a one su anksiozne i uplašene......

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI

Stres ima vrlo značajnu ulogu u nastanku ovih oboljenja, a takođe i samo oboljevanje može biti stresogeni događaj za osobu što povlači niz emocionalnih reakcija, kada je potrebno pomoći pacijentu da ih razreši i umanji negativan uticaj emocija......