Simptomi depresije kod muškaraca i žena mogu radikalno da se razlikuju. Dok oni okrivljuju druge, one su sklone samooptužbama. Oni osećaju bes i razdražljivost, a one tugu i apatiju. Oni su sumnjičavi i imaju gard, a one su anksiozne i uplašene...
Gubitak posla, smrt člana porodice, razvod, bolest su neki od uzroka depresije kod muškaraca. O tome koliko su Srbi depresivni govori neuropsihijatar i psihoterapeut primarijus dr Zoran Đurić.
Velike tuge, koje prerastu u ozbiljnu depresiju, ne pođagaju samo žene. Sve je više muškaraca kojima su se jad i beznađe okačili o vrat pa ih, uprkos mišićavoj fasadi, vuku na dno. Koliko duboko? Ako je verovati stručnjacima, dublje nego nežne, nezaštićene žene. To je lako objašnjivo: dok one svoje tuge isplaču, oni ih u sebi učaure ne priznajući ni sebi ni drugima da ih uopšte imaju. A trebalo bi. U suprotnom, dolaze u stanje kliničke depresije koju odlikuju neprestana tuga, osećaj bezizlaznosti, bezvrednosti, poremećaj sna i apetita, odsustvo želje za seksom, suicidne misli...
Dugo je smatrano da je depresija slabost, ali, zapravo, reč je o bolesti. Na ovogodišnjem kongresu Svetske psihijatrijske asocijacije, održanom u Sankt Peterburgu, rečeno je da će depresija do 2030. godine postati vodeći zdravstveni problem, ostavljajući iza sebe čak i kardiovaskularna i maligna oboljenja. Crne slutnje izrekla je i Svetska zdravstvena organizacija, prognozirajući da će do 2020. godine depresija biti druga bolest (posle srčanih oboljenja) koja prouzrokuje invaliditet, i problem broj jedan u "zemljama trećeg sveta". Depresija je već, gledano u procentima, četvrti "potrošač" zdravstvenih fondova. Procenjuje se da više od četvrtine svetskog stanovništva tokom života "zaradi" neki duševni ili poremećaj ponašanja.
Od depresije dvaput više obolevaju žene, ali je stopa samoubistava među depresivnim muškarcima četiri puta viša nego kod žena! Objašnjenje je logično – kada muškarci na sebe dižu ruku obično u njoj imaju vatreno oružje, a retko kada pilule.
Veliku ulogu u nastanku depresije ima stres sa kojim se suočavaju muškarci svih godišta, a mnogi događaji mogu da budu okidač - stres u školi, na poslu ili kod kuće, iznenadni novčani i emotivni problemi, smrt voljene osobe, pa verbalno, fizičko ili seksualno zlostavljanje, teška bolest, razvod roditelja, eksperimentisanje sa drogama ili alkoholom... Za mlade ljude okidač je napuštanje sigurnosti doma i odlazak u nepoznato zbog studija ili zaposlenja. Sredovečni muškarci suočavaju se sa stresom vezanim za porodicu i karijeru, a najteže im pada gubitak posla. Svetski stručnjaci izračunali su da svaki sedmi muškarac, pola godine nakon gubitka posla, postaje depresivan. S druge strane, penzionisanje teško pada svim muškarcima, jer prestaju sa rutinom i osećaju da više nisu društveno korisni. Dakle, gubitak posla, smrt člana porodice ili prijatelja, razvod, bolest i penzionisanje mogu da budu najjači uzročnici depresije kod muškaraca.
Simptomi depresije kod muškaraca i žena mogu radikalno da se razlikuju. Recimo, dok oni okrivljuju druge, one su sklone samooptužbama. Oni osećaju bes i razdražljivost, a one tugu i apatiju. Oni su sumnjičavi i imaju gard, a one su anksiozne i uplašene. Depresivni muškarci stvaraju konflikte, a depresivne žene izbegavaju sukobe. Oni su konpulsivni (kreću po svaku cenu u akciju), a žene prokrastiniraju (odlažu obaveze).
U simptome koji se mogu pojaviti kod oba pola spadaju udaljavanje od porodice i prijatelja, uporne crne misli i umor, gubitak samopoštovanja, neobjašnjiv bol u glavi i leđima, mučnina...
Kao čest pratilac depresije javljaju se seksualni poremećaji, ali muškarci ih ne pripisuju depresiji. Poricanje depresivnih osećanja je njihov odbrambeni mehanizam. Ne traže pomoć, a statistika je nemilosrdna i kaže da su potrebna tri stručnjaka za dušu i deset godina da bi se kod muškarca dijagnostifikovala depresija. Oklevajući da zatraže stručnu pomoć postaju razdražljivi, što je često propraćeno agresivnošću. Zašto? Muškarci su naučeni da moraju da budu jaki, te da je pokazivanje emocija svojstveno ženama. A potisnuta tuga može da izbije na videlo u dragačijim oblicima. Prihvatljivije im je da beznađe sakriju iza maske žestokog ili mačo tipa, nego da pokažu ranjivost. Otuda su česte reakcije na mušku depresiju alkoholizam i konzumiranje droga, a kombinacija alkohola, besa i frustracija vode ka nasilničkom ponašanju. Neki tugu potiskuju trenirajući ekstremni sport ili preterujući sa seksualnim aktivnostima. A neki se potpuno uvuku u sebe.
Kod muškaraca depresija se otkriva kasno, katkada tek u sedmoj deceniji života, premda se svaki šesti muškarac tokom životnog veka susretne sa njom. Stručnjaci navode da bi oko 80 odsto obolelih moglo da se izleči i to kombinovanjem lekova i psihoterapije. Ali, rekosmo, oni ne žele da priznaju da ih tuga razbija. Radije će glumiti kavgadžije, razvesti se ili u poodmaklim godinama skočiti s padobranom, nego se nekome isplakati na ramenu. Jer, muškarci to ne rade!
Vrtoglavice iz stomaka
Poslednjih decenija depresivni su najviše zbog gubitka posla, potom zbog gubitka zdravlja, a na treće mesto, po neformalnoj statistici jednog psihijatra praktičara, dolaze depresije zbog prekida veze i drugih gubitaka bliskih osoba. Oni koji izgube posao najčešće imaju različite telesne tegobe, na primer one vezane za rad želuca - razne mučnine, bolove, vrtoglavice koje "počinju iz stomaka". Nadalje, tu je sindrom "nervoznih creva", kolitis sa grčevima i čestim stolicama koji traje godinama, pojačava se na stres a popušta za vreme odmaranja. Jednako česte su i tegobe kardiovaskularnog sistema - lupanja srca, promene krvnog pritiska, panični napadi. Ovim pacijentima već kardiolozi prepišu neki sedativni lek, što lakše prihvataju nego kada to učini psihijatar. Lakše prihvataju kad se njihova depresija pojavi "u obliku srčanih smetnji". Od toga boluju "junački", to im dođe časnije nego da imaju kolitise. Od nervoznih creva boluju stidljivo, kao da su deca, jer se to nikako ne slaže sa muškim ponosom.
Imaju li još neke tegobe?
- Ređe se javljaju psihijatru, a često urolozima zbog pada "muškog ponosa", koji je, takođe, pokazatelj depresije. Impotencija pokrene mnoštvo nerešenih psiholoških konflikata koji zahtevaju psihoterapijski rad. Ali, naši muškarci lakše pristaju na ispitivanja urogenitalnih funkcija, što je u redu kao deo dijagnostike, ali nije u redu što više vole da piju razne "čudotvorne" lekove, nego da se bave razlozima svojih tuga i nezadovoljstava. Depresivni postaju i muškarci kod kojih endokrine funkcije opadaju. Tu se pre svega misli na pad muškog polnog hormona koji utiče ne samo na seksualne funkcije, već i na ponašanje i raspoloženje. Na ovu vrstu depresije retko se misli i u praksi stručnjaka, pa ona često ostaje neprepoznata. Tek kad pacijenti iz drugih razloga dobiju muški polni hormon, primeti se da se znatno poboljšalo i njihovo raspoloženje.
Po čemu ćemo najpre prepoznati da li su naši muškarci - braća, očevi, muževi... oboleli od depresije? Kako da im pomognemo?
- Kod muškaraca se ređe vidi depresija kao potištenost i loše raspoloženje, a češće kroz agresivna ponašanja, svadljivost, učestvovanje u fizičkim sukobima, prekomerno uzimanje alkohola i rizično ponašanje u saobraćaju, nagle zaokrete ka promiskuitetnom ponašanju, manire "muškarčine". Kod onih koji reaguju pasivno vidi se povlačenje u sebe, nevoljnost, izbegavanje druženja, samooptuživanje i loše razmišljanje o sebi. Ovakvi ljudi jasno pokazuju potrebu za bliskošću. Ako imaju sa kim da budu bliski, to je onda najlakši način da prebrode svoj poremećaj raspoloženja.
Koje su najupečatljivije razlike između muške i ženske depresije? Da li je ženama lakše?
- U "čistim formama" depresije, a to su one kod kojih je genetski faktor odlučujući za njihov nastanak, depresija se bitno ne razlikuje kod muškaraca i žena. U onim oblicima kod kojih su promene u psihosocijalnoj sferi pokretači depresije, "muška" i "ženska" depresija se više razlikuju. I muškarcima i ženama teško pada gubitak dece i bliskih osoba. Muškarci su osetljiviji na gubitak posla, a ženama teško padaju emocionalne krize. Depresije zbog opadanja funkcije reproduktivnog aparata, što se dešava u menopauzi i, manje prepoznatljivoj i ne precizno definisanoj, andropauzi, za svoj uzrok imaju pre svega promenu u hormonskom statusu, pa se ova stanja ne gledaju kao primarno depresivna, ali je tačno da ih depresija vrlo često prati.
SRBI
Istraživanje Instituta "Batut" pokazalo je da je depresija kod 4,4 odsto žena i 2,4 odsto muškaraca konstatovana kao oboljenje. Depresija je u Srbiji među vodećim poremećajima zdravlja - zauzima četvrto mesto, iza ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularnih oboljenja i raka pluća. Do porasta broja osoba kod kojih je narušeno mentalno zdravlje dovela je dugogodišnja izloženost kontinuiranom stresu. Zabrinjavajuće je to da je depresija česta među dečacima do 12 godina i starijim devojčicama. Zapravo, svako četvrto dete kod nas koje zatraži pomoć psihijatra, boluje od depresije.
