Neki ljudi osetljivi na vremenske promene mogu se osećati umornije, ali ipak teže padaju u san i manje spavaju. Ostale meteoropate postaju napeti, pomalo zabrinuti sami za sebe kada duva vetar ili su lošeg raspoloženja kada je oblačno ...
Ako vam kažu da ste meteoropata - to ne znači da ste umišljeni pacijent, već da je vaše telo osetljivije na vremenske promene
Meteoropatija je odavno poznata iskustveno, ali samo su savremena istraživanja naučno potvrdila uticaj vremenskih prilika na ljudsko telo. Ovo nije prirodno stanje, već je uzrokovano modernim načinom života, tačnije - našom željom za udobnošću.
Procenjuje se da 80% svetske populacije ima simptome meteoropatije.
Zašto reagujemo na vremenske promene?
Vremenske promene uzrokuju elektromagnetne impulse koji podstiču ljudsko telo na reakciju i prilagođavanje. Telo počinje da se prilagođava funkcionisanjem hipofize - njenog prednjeg režnja, adenohipofize - koja proizvodi ACTH, odnosno adrenokortikotropni hormon (hormon stresa). Zbog naglog pada temperature, adenohipofiza povećava sekreciju ovog hormona, izazivajući razdražljivost i napetost meteoropata.
Simptomi meteoropatije
Simptomi meteoropatije kod ljudi uzrokuju:
- razdražljivost,
- napetost, pa čak i agresija,
- takvi ljudi imaju poteškoće sa spavanjem,
- patite od nesanice,
- osećate se depresivno, malodušno, fizički slabo ili
- pojačani hronični bol i neobjašnjiv umor.
Ovi problemi se ponekad javljaju neposredno pre nego što klimatske varijacije počnu.
Svi različito reaguju
Neki ljudi osetljivi na vremenske promene mogu se osećati umornije, ali ipak teže padaju u san i manje spavaju. Ostale meteoropate postaju napeti, pomalo zabrinuti sami za sebe kada duva vetar ili su lošeg raspoloženja kada je oblačno i kišovito vreme. Drugima se povećava bol u kritičnim delovima tela, posebno zglobovima, ili imaju napade migrene, astmu ili alergije.
Ko je posebno osetljiv?
Na vremenske prilike više su osetljive i one osobe koje pate od:
- osteoartritis,
- uklještenost nerava,
- bol u leđima,
- kamen u žuči i bubregu,
- onima kojima su amputirani udovi,
- deca takođe mogu pokazati meteoropatski način ponašanja - razdražljivost, plač i nemir bez očiglednog razloga.
Oscilacije pritiska, temperature i vlažnosti
Neurovegetativni problemi koji se javljaju u određenim klimatskim uslovima nastaju usled promena spoljašnje temperature, vazdušnog pritiska, količine vlage ili dnevne svetlosti. Može se reći da je atmosferski faktor veoma važan pokretač kod mnogih pacijenata i obično se javlja tokom ili pre pada vazdušnog pritiska. Ovi znaci se najčešće javljaju tokom vetrovitih ili olujnih epizoda, praćenih padom atmosferskog pritiska, kiše, vlage i oblačnog vremena.
Promena vazdušnog pritiska utiče na receptore u zglobovima koji su odgovorni za otkrivanje oscilacija pritiska. Poremećena je hemodinamička ravnoteža organizma. Da bi se održala ravnoteža vode i elektrolita, bubrezi izlučuju koncentrovani ili razblaženi urin. Stoga su velika toplota i velika vlažnost vazduha uzroci povećane potrebe tela za vodom.
Stoga je važno naglasiti: ako primetimo taman, koncentrovan urin, odmah bismo trebali započeti nadoknadu tečnosti kako bismo sprečili dalje pojačavanje naglo izazvane nelagodnosti. Snažne, nepodnošljive glavobolje, tzv migrene, uzrokovane većim padom krvnog pritiska, rezultat su nedovoljnog snabdevanja mozga krvlju (ishemija), što osećamo kao bol, a to može povećati rizik od razvoja moždanog udara. Nedavna istraživanja potvrdila su da su napadi jakih glavobolja uzrokovani upravo promenama temperature i vazdušnog pritiska. Viša temperatura vazduha povećava verovatnoću migrene za 7,5% na svakih pet dodatnih stepeni Celzijusa.
Snižavanje vazdušnog pritiska povećalo je rizik od napada glavobolje dva do tri dana pre hospitalizacije ovih ljudi sa migrenom. Veće varijacije temperature, od pet ili više stepeni Celzijusa, povezane su s početkom moždanog udara, jer nagle promene temperature povećavaju rizik od razvoja ovog neurološkog poremećaja, infekcijama ili uticajem na viskoznost krvi.
Obuka za otpor
Boravak u zatvorenom ili u klimatizovanim prostorijama smanjuje sposobnost prilagođavanja vremenu / klimi i atmosferskim uslovima. Istraživanja su pokazala da su fizički aktivni ljudi, koji provode više vremena na otvorenom, otporniji i osećaju malo promena u atmosferskim uslovima. S druge strane, stariji ljudi, koji se ne mogu brzo prilagoditi, i oni koji su operisani ili koji retko izlaze iz kuće, doživljavaju još manja kolebanja vremenskih uslova. Deci je potrebno mirno okruženje u porodici, svakodnevno igranje van kuće, u zelenilu i humanom okruženju (parkovi, livade, prostor za igru bez opasnosti za saobraćaj itd.)
Preporuke za meteoropate
Meteoropatija se, srećom, može ublažiti jačanjem otpornosti tela na efekte vremena.
- Najvažnija stvar je rehidracija, zamena tečnosti, čim se promeni nelagodnost vremena. U nekoliko slučajeva tegobe pogađaju žene koje traže medicinsku pomoć tokom naglih promena vremena. Ovo je povezano sa određenim hormonalnim ciklusom i razmenom tečnosti kod žena.
- Ventilacija prostorija u kojima se boravi, posebno posle kiše kada je u vazduhu obilje negativnih jona, pomaže plućnim bolesnicima i astmatičarima.
- Bez obzira koliko ste zauzeti ili umorni, pronađite vremena da svaki dan izađete iz kancelarije ili kuće. Šetajte po kiši i snegu, budite u kontaktu sa punim rasponom temperatura i vlažnosti.
- Ako ste hronični bolesnik sa srcem, bubrezima ili plućima, obratite se svom porodičnom lekaru.
- Čest boravak u prirodi je najbolji način da se poveća sposobnost tela da se nosi sa vremenom - pomaže svim ljudima, a ne samo meteorolozima, u održavanju i poboljšanju sopstvenog zdravlja
