Probiotski sojevi nastali su kao rezultat više od 80 godina istraživanja u Institutu Lallemand Rosell i zadovoljavaju najstrože kriterijume po pitanju tehnologije izrade, kvaliteta i efikasnosti.
Svaki soj je dokumentovan i registrovan u Pasterovom institutu u Parizu.
Jedinstvena tehnologija izrade zahvaljujući kojoj je obezbeđena dodatna stabilnost i efikasnost preparata.
Sadrže pažljivo birane sojeve probiotskih bakterija u adekvatnim količinama.
ŠTA SU PROBIOTICI?
Probiotic® je dodatak ishrani koji obogaćuje crevnu mikrofloru i tako doprinosi očuvanju zdravlja i funkcije digestivnog trakta.
Probiotic kompanije Hemofarm se pokazao kao preparat u koji stručna javnost (lekari i farmaceuti) i potrošači imaju najviše poverenja.
- Sadrži pažljivo birane sojeve probiotskih bakterija u količini koja je dovoljna da spreči nastanak stomačnih problema
- Jedinstvena tehnologija izrade zahvaljujući kojoj je obezbeđena dodatna stabilnost i efikasnost preparata
- Probiotski sojevi nastali su kao rezultat više od 80 godina istraživanja u Institutu Lallemand Rosell i zadovoljavaju najstrože kriterijume po pitanju tehnologije izrade, kvaliteta i efikasnosti
- Svaki soj je dokumentovan i registrovan u Pasterovom institutu u Parizu.
- Tehnološkim postupkom mikrokapsuliranja omogućeno je da probiotske bakterije očuvaju vitalnost i efikasnost odmah nakon unosa u organizam.
Probiotici
U organizmu čoveka postoje bakterije koje nisu prouzrokovači bolesti već „žive u miru i harmoniji“ sa ljudskim organizmom. Najviše tih „dobrih“ bakterija živi u digestivnom traktu. U celom digestivnom traktu ima 0,5 do 1 kg bakterija. Deca se rađaju sa potpuno sterilnom crevnom florom, a prvih dana nakon rođenja bakterije naseljavaju ljudsko telo i umnožavaju se. Starenjem se sastav crevne mikroflore menja.
Veliki deo imunskog sistema nalazi se u zidu digestivnog trakta i u mezenteričnim limfnim čvorovima i naziva se limfno tkivo creva (GALT). To je prva barijera u odbrani organizma. Bakterije digestivnog trakta su neophodne za njegovu normalnu fiziološku funkciju. Laktobacili i bifidobakterije svojim antimikrobnim dejstvom utuču na lokalni imunitet u digestivnom traktu kao i na opšti imunitet. Neke bakterije mogu da budu i potencijalno patogene. Ukoliko je crevna mikroflora narušena, odnosno kada „dobre“ i „loše“ bakterije nisu više u ravnoteži, javlja se imunološki odgovor domaćina.
Crevna mikroflora je najčešće narušena u stanju stresa ili kod nepravilne ishrane, a samim tim se povećava i rizik od eventualnog nastanka alergijskih i akutnih bolesti. Dodatan unos „dobrih“ bakterija bilo hranom ili suplementima pomaže uspostavljanje i održavanje prirodnog balansa crevne mikroflore i doprinosi jačanju odbrambenih sposobnosti organizma. Te „dobre“ odnosno korisne bakterije nazivaju se probiotske bakterije ili probiotici. Po definiciji svetske zdravstvene organizacije probiotici su živi mikroorganizmi koji ako se primenjuju u adekvatnim količinama pružaju zdravstvenu korist.
Naziv „probiotici“ uveden je još davne 1965. godine. Nastao je od latinske reči „pro“ što znači „za“ i grčke reči „bios“ koja znači „život“ (probiotok = „za život“). Probiotici imaju antioksidativno dejstvo, kao i sposobnost modulacije specifičnog i nespecifičnog imunog odgovora. Ponašaju se kao barijera i sprečavaju adheziju (lepljenje) štetnih faktora za ćelije creva, tako što se vezuju za isti receptor. Na ovaj način, probiotici istiskuju štetne faktore sa zida creva. Nisu svi probiotici isti. Različiti probiotici imaju različito dejstvo.
Tako na primer laktobacilusi i bifidobakterije vezivajući se za ćelije crevnog epitela, sprečavaju rast štetnih mikroorganizama produkcijom antimikrobnih supstanci, sintetišu digestivne enzime i vitamine, aktivišu imuni sistem, smanjuju pH vrednost kolona, olakšavaju digestiju ugljenih hidrata, sintetišu mukus i razvijaju barijeru, vezuju slobodne radikale i na taj način podižu lokalni imuni odgovor. Lactobacillus rhamnosus stimuliše sintezu anti-inflamatornih citokina i sintezu imunoglobulina (IgA, IgM, IgG), a smanjuje izlučivanje pro-inflamatornih citokina.
Takođe je otkriveno da određeni polisaharidi, tj. prebiotici, predstavljaju „hranu” za probiotike, čime potenciraju njihov rast, aktivnost i povećanje broja. Zbog toga kombinacija probiotika i prebiotika (sinbiotik), dobro održava prirodni balans crevne mikroflore i na taj način pozitivno deluje na imunitet.
Leyer i saradnici su ispitivali uticaj probiotika na pojavu gripa i prehlada kod predškolske dece tokom zimskog perioda i zaključili da istovremenim uzimanjem Lacatobacillus acidophilusa i Bifidobacterium animalis dolazi do smanjenja tipičnih simptoma prehlade kao što su zapušen nos, povišena temepatura i kašalj.
Cazola i saradnici su sproveli randomizovanu, dvostruko slepu, placebo kontrolisanu, multicentričnu studiju na deci predškolskog i školskog uzrasta (3 - 7 godina starosti) tokom zimskih meseci i pokazali da tromesečno konzumiranje sinbiotskog preparata (Lactobacilus helveticus Rosell-52, Bifidobacterium infantis Rosell-33, Bifidobacterium bifidus Rosell-71 i fruktooligosaharida) dovodi do smanjenja uobičajenih respiratornih oboljenja dece tokom zime i smanjenog broja izgubljenih dana u školi.
Zato se upotreba sinbiotika preporučuje naročito tokom zimskog perioda radi prevencije respiratornih infekcija u dečjem uzrastu, ali i kod odraslih.
Probiotici i alergijske bolesti
Alergija se definiše kao hipersenzitivna (preosetljiva) reakcija koja je posredovana specifičnim anatitelima ili ćelijama imunološkog sistema. Kliničke manifestacije alergija predstavljaju alergijske bolesti. Najčešće alergijske bolesti u dečjem uzrastu su atopijski dermatitis, alergija na hranu, astma i alergijski rinitis. Za nastanak alergijskih bolesti osim nasleđa neophodni su i faktori sredine u koje ubrajamo: rani kontakat sa alergenom, pušenje u kući, aerozagađenje, virusne infekcije i nepostojanje zaštitnih faktora npr. rani prekid dojenja. Prevalenca alergijskih bolesti je u stalnom porastu u poslednjih nekoliko decenija. Smatra se da je svako četvrto dete alergično. Higijenska hipoteza sugeriše da smanjno izlaganje mikrobima u ranom detenjstvu predstavlja jedan od glavnih uzročnika za nastanak, a samim tim i za porast alergijskih bolesti. Alergijske bolesti su udružene sa neadekvatnim T ćelijskim imuniskim odgovorom (Th2) u odnosu na faktore okoline ili alergene hrane. Aktivacijom ovog odgovora luče se citokini koji utiču na stvaranje specifičnih IgE antitela.
Veza između crevne mikroflore i alergijskih bolesti je do sada dobro ispitana. Poznato je da deca rodetelja koji imaju alergiju, imaju dva puta veće šanse da razviju neku od alergijskih bolesti u odnosu na onu decu čiji roditelji nemaju alergiju. Nekoliko epidemioloških studija je pokazalo da sastav crevne mikroflore razlikuje se kod odojčadi sa alergijom u odnosu na odojčad bez alergije.
Postoje više definicija probiotika. Definicija Svetske zdravstvene organizacije iz 2001. godine je da su probiotici živi mikroorganizmi koji ako se primenjuju u adekvatnim količinama pružaju zdravstvenu korist. Zna se da nije svaki probiotik isti. Različiti probiotici imaju različito dejstvo. Idealni probiotik imao bi istovremeno mikrobiološko, epitelno i imunološko dejstvo.
Pod mikrobiološkim dejstvom podrazumevamo: promenu sastava crevne mikroflore, kompetitivno vezivanje za receptore prevenirajući na taj način invaziju potencijalnih patogena i stvaranje baktericida čime se prevenira rast potencijalnog patogena.
Epitelijalno dejstvo podrazumeva: promenu epitelne ćelijske barijere, ekspresiju pojedinih proteina za vezivanje patogena i stvaranje masnih kiselina kratkog lanca koji poboljšavaju epitelnu barijeru i imaju potentnu antiinflamatornu ulogu.
Imunološko dejstvo podrazumeva: promenu urođene imunosti (sazrevanje dendričnih ćelija), promenu ravnoteže Th1/Th2 (Th1, Th2) i povećanje broja i funkcije T regulatornih ćelija.
Važno je odabrati onaj probiotik čija je efikasnost dokazana kliničkim studijama. U poslednjih petnaestak godina rađen je veliki broj kliničkih studija koje su ispitivale pozitivan klinički efekat probiotika u prevenciji i terapiji alergijskih bolesti. Večina studija je bilo fokusirano na dejstvo probiotika u atopijskom dermatitisu, alergijskom rinitisu, astmi i alergiji na hranu.
Danas se smatra da crevne „probiotske” bakterije, posebno bifidobakterije, imaju izrazito važnu ulogu u formiranju imunog odgovora kod dece. Obzirom da se bebe rađaju sa potpuno sterilnom crevnom florom za njih je i te kako važno što brže sazrevanje digestivnog sistema, jer je to prva barijera u odbrani organizma. Deca tek sa dve godine života stiču imunitet odraslih. Upravo je u tom periodu važno delovati preventivno, odnosno pomoći u formiranju mikroflore creva deteta, čime se smanjuje rizik od eventualnog nastanka alergijskih i akutnih bolesti.
Na stvaranje imuniteta pored kvalitetnog način života, koji podrazumeva redovnu higijenu ruku i usne duplje, dovoljno sna, fizičku aktivnost, igru i boravak u prirodi na svežem vazduhu, značajnu ulogu ima i pravilna ishrana kao i uzimanje dijetetskih proizvoda koji sadrže probiotske bakterije, posebno iz roda bifidus.
ProbioKid immuno je preparat koji u svom sastavu sadrži upravo te korisne, takozvane, probiotske bakterije, kao i prebiotik (fruktooligosaharidi) koji u debelom crevu prave idealnu sredinu za njihov rast i povećanje broja.
Kontinuiranom primenom ProbioKid immuno dokazano se smanjuje učestalost respiratornih infekcija, učestalost upotrebe antibiotika, broj digestivnih tegoba, učestalost pojave povišene telesne temperature, kašlja, rinoreje (sekrecije iz nosa) i broj dana odsustva iz obdaništa/predškolske ustanove.
ProbioKid immuno se preporučuje preventivno svakom detetu, za jačanje imuniteta i očuvanje opšteg dobrog stanja organizma. Posebno se preporučuje deci sa atopijskom konstitucijom, sklonoj alergijama, deci sklonoj čestim respiratornim infekcijama, kao i deci koja kreću, odnosno već su u kolektivu bilo da su u pitanju vrtići ili škole.
PROBIOTIK - ZNAČAJ SOJA
Probiotici su po definiciji Svetske zdravstvene organizacije „živi mikrootanizmi koji, kada se primene u adekvatnoj količini, povoljno utiču na zdravlje domaćina“. Iz definicije je jasno da pozitivan efekat na zdravlje nije rezervisan ni za jednu grupu mikroorganizama, iako se vrlo često komunicira da su probiotici pripadnici rodova Lactobacillus i Bifidobacterium. Tako će mnoge iznenaditi činjenica da postoji probiotski soj bakterije Escherichia coli,koja je tradicionalno, sa razlogom, prepoznata kao patogena bakterija! Soj E. coli Nissle 1917 je probiotik koji, između ostalog, može značajno da poveća stopu preživljavanja prevremeno rođenih beba, i ovo je, neosporna, klinički dokazana činjenica. Kliničko dokazivanje je, zapravo, u osnovi definicije probiotika – jer bez njega ne može se tvrditi da postoji bilo kakav pozitivan efekat nekog mikroorganizma, čak i kad njegovo ime sadrži „Lactobacillus“ ili „Bifidobacterium“.
Neophodnost kliničkog dokaza leži u raznovrsnosti mikrobnog sveta, koja je ogromna pa tako mikroorganizmi svrstani u istu vrstu, zapravo, mogu da budu veoma različiti. Ilustracije radi, na nivou naslednog materijala (DNK) svi ljudi, kao pripadnici iste vrste, dele preko 99.9% sličnosti. Pripadnici iste mikrobne vrste na nivou DNK su samo 70% slični. Dakle, skoro trećina svih funkcija koje obavlja mikroorganizam su specifične samo za soj a ne za vrstu kojoj mikroorganizam pripada. Zbog ove varijacije moguće je da u okviru iste vrste postoje i probiotski i patogeni sojevi – i ovo je najbolje ilustrovano na primeru pomenute E. coli. Iako kod tipičnih probiotskih grupa mikroorganizama poput Lactobacillus-a ne postoje tako dramatične razlike u funkciji različitih sojeva, probiotski efekat je definitivno specifičan za soj. Tako je poređenjem nekoliko sojeva Lactobacillus rhamnosus-a pokazano da soj koji se koristi za proizvodnju fermentisanih proizvoda od mleka (sličnih jogurtu) nema sposobnost da preživi digestiju i da se nastani u crevima čoveka.
Sa druge strane, probiotski soj Lactobacillus rhamnosus -a ima piluse (izrasline, poput dlaka na ćeliji) pomoću kojih se vezuju za crevo čoveka, ali nema sposobnost da od mleka napravi jogurt (ne prevodi laktozu u mlečnu kiselinu). Zbog ove razlike u osobinama, bilo bi potpuno neadekvatno zameniti uloge ovim sojevima. Tako bi se primenom probiotika u industriji mlečnih proizvoda dobilo pokvareno mleko umesto fermentisanog mlečnog proizvoda, dok konzumacija mlečnog starter soja ne bi dovela do povoljnog zdravstvenog efekta kakav izaziva probiotski Lactobacillus rhamnosus. Zbog velike razlike u efektu sojeva izuzetno je značajno pri preporuci probiotika proveriti koji soj je potrebno primeniti za koju indikaciju. Kao što mudar košarkaški trener ne bi uveo u utakmicu Novaka Đokovića,iako je do sad bio uspešniji sportista od Nikole Jokića, tako i mudar lekar treba pacijentu preporuči probiotski soj sa dokazanim efektom za indikaciju koja se leči.
Danas na tržištu postoje probiotici za tretman dijareje izazvane antibioticima, ali i probiotici za stimulaciju imunskog sistema, za ublažavanje ekcema itd. a nedavno je patentiran i prvi probiotik protiv depresije. U ovako širokoj paleti aplikacija, jasno je da nije svejedno koji probiotik koristimo za koju indikaciju, dok je u slučaju tretmana dijareje izazvane antibioticima, na koju više sojeva ima klinički dokazanu efikasost, izbor baziran na snazi naučnih dokaza i pouzdanosti proizvođača. Iako na prvi pogled deluje slično, odabir probiotika nije analogan odabiru varijante generičkog leka različitih proizvođača, jer probiotici različitih proizvođača sadrže razčite sojeve a time i suštinski različiteproizvode koji se samo nazivaju zajedničkim imenom „probiotik“.
PROBIOTICI OTKLANJAJU GRČEVE KOD BEBA
Neverovatno je koliko korisnih efekata imaju probiotici, gotovo svakog meseca se objavi neko istraživanje koje pokazuje pozitivne efekte “korisnih bakterija” u unapređenju zdravlja dece. Kako navode Prof. Dr Francesco Savino i njegov istraživački tim, sa univerziteta u Torinu, Italija, “grčevi muče od 3 do 28% odojčadi, uzrokujući ne mali stres i brigu roditeljima, dok patogeneza ovog stanja i dalje ostaje nepoznanica, a dokazi idu u prilog mnoštva nepovezanih uzročnika”. Nedavno je uočeno da je količina bakterije ešerihije koli (koja je normalni stanovnik debelog creva) značajno povećana u stolici beba sa grčevima, što se dovodi u vezu sa povećanom proizvodnjom gasa (više bakterija stvara više gasa fermentcijom crevnog sadržaja), koji rasteže crevo i dovodi do bolnih grčeva (kolika). Zato, dajte bebama probiotike i spasite ih bolova!
PROBIOTICI SMANJUJU MASNE NASLAGE SA STOMAKA NAKON POROĐAJA
Istraživači sa univerziteta Turku u Finskoj su u svoju studiju o telesnoj težini uključili 256 trudnica, podelivši ih u 3 grupe tokom njihovog prvog trimestra trudnoće. Dve grupe žena su dobijale savete o ishrani u saglasnosti sa preporukama lekara a u vezi sa održavanjem telesne težine i optimalnim razvojem fetusa. Ove dve grupe trudnica su poslate kućama sa zadatkom da ishranu baziraju na namazima, salatnim dresinzima sa mono i polinezasićenim masnim kiselinama i pastama i žitaricama obogaćenim vlaknima. Ženama iz jedne od ove dve grupe su dnevno dobijale kapsule sa laktobacilusima i bifidobakterijama, najčešće korišćenim probioticima. Druga grupa je dobijala placebo kapsule uz preporuke o ishrani. Treća grupa trudnica je dobijala placebo kapsule, bez ikakvog savetovanja u vezi sa ishranom. Svim ženama je izmerena telesna težina na početku istraživanja. Ponovo su izmerene 12 meseci nakon porođaja; istraživači su tada izmerili obim struka svake žene i debljinu presavijene kože.
Centralna gojaznost- definisana indeksom telesne mase od 30 pa naviše i obimom struka od 80cm pa naviše- dijagnostikovana je kod 25% ispitanica koje su dobijale probiotike i savete u vezi sa zdravom ishranom. One koje nisu dobijale probiotike nisu tako dobro prošle. Centralna gojaznost je otkrivena kod 43% žena koje su dobijale samo savete o zdravoj ishrani,dok je kod treće grupe žena taj procenat iznosio 40. Prosečan sadržaj masti u telu iznosio je 28% u probiotskoj grupi, nasuprot 29% grupe koja je samo dobijala savete, odnosno 30% kod treće grupe žena.
"Žene koje su dobile probiotike su prošle najbolje" kaže Kirsi Laitinen, nutricionista i stariji predavač na Turku Univerzitetu. "Godinu dana nakon porođaja, one su imale najniži nivo centralne gojaznosti kao i najmanji procenat telesnih masti. Centralna gojaznost u kombinaciji sa "posebno izraženom debljinom u struku smatra se naročito nezdravo", navodi Laitinen.
Ona izjavljuje da je potrebno uraditi još analiza da bi se potvrdila potencijalno pozitivna uloga probiotika u smanjenju masnih naslaga na stomaku. Ona je takođe dodala da će njen tim naučnika nastaviti da prati žene koje su učestvovale u ispitivanju,ali sa posebnim osvrtom na njihove bebe kako bi se utvrdilo da li je korišćenje probiotika tokom trudnoće imalo nekog uticaja na zdravlje dece. Rezultati ovog ispitivanja su izneti tokom 17. evropskog kongresa o gojaznosti u Amsterdamu.
PROBIOTICI U BORBI PROTIV AKNI
Nagli rast bakterija iz roda Candida uzrokovan poremećajem crevne flore može rezultovati i izbijanjem akni. Dodatkom dobrih bakterija iz Probiotic® činimo da naše telo normalno funkcioniše. Najznačajnije probiotske bakterije Lactobacillus acidophilus i Bifidobacterium bifidus mogu u značajnoj meri da poboljšaju zdravlje I čistoću kože.
Uputstvo:
1. Izbacite šećer iz vaše ishrane. Šećer povećava broj Candida bakterija u vašem organizmu, a to je upravo ono što ne želite. Probajte da izbegnete konzumiranje slatkiša i hrane pripremljene od belog brašna, kao i previše slatko voće.
2.Koristite Probiotic®.
3.Počnite da koristite prirodni sapun. Probajte da pronađete sapun bez boje, mirisa i konzervansa. Ovakvi sapuni sadrže prirodne sastojke koji ne remete masti normalne prisutne na koži.
4.Napravite kupku za lice na bazi sode bikarbone. Napunite veću/širu posudu vodom i rastvorite 2-3 supene kašike sode bikarbone. Nakon što ste oprali lice prirodnim sapunom, isperite lice rastvorom sode bikarbone. Osušite, utapkajte lice čistim peškirom, Preporučljivo je da imate uvek čist peškir koji ćete samo vi upotrebljavati. Soda bikarbona ubija Candida bakterije koja napadaju vaše lice,a ujedno deluje i kao blagi toner.
IMUNSKI SISTEM I PROBIOTICI
Imunost ili otpornost se definiše kao sposobnost organizma da se odbrani od infekcija ili bolesti. Skup ćelija, tkiva i molekula koji učestvuju u otpornosti na razne infekcije čine imuniski sistem. Koordinisana reakcija tih ćelija i molekula na mikroorganizme naziva se imunski odgovor. Fiziološka funkcija imunskog sistema je da spreči infekcije i iskoreni već uspostavljene infekcije, kao i da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.
Mehanizmi odbrane čovekovog organizma sastoje se od urođene (prirodne, nespecifične) i stečene (specifične) imunosti. Urođena imunost čini prvu liniju odbrane. Postoji pre kontakta sa uzročnicima bolesti i sprečava ulaz mikroorganizama i brzo eliminiše one koji su dospeli u tkiva domaćina. Na primer: resice trepljastih ćelija bronhijalne sluznice zadržavaju štetne čestice i potiskuju ih van organizma. Mukus (sekret), koga luče peharaste ćelije bronhijalne sluznice, sprečava neposredni kontakt patogena sa površinom epitelnih ćelija. Pokretanjem treplji uz prisustvo sluzi, kijanjem ili kašljanjem izbacuje se patogen van organizma. Stečena imunost predstavlja tip odbrane koji je stimulisan onim mikroorganizmima koji su prodrli u tkiva i koji se prilagođava u odnosu na tip prisutnog mikroorganizma. Ne postoji pre prvog kontakta sa mikroorganizmom, a potrebni su dani, nedelje, pa i meseci da bi se razvila.
Nespecifični i specifični imunitet se međusobno dopunjuju. Nespecifični određuje vrstu specifičnog imunskog odgovora, a specifični dalje usmerava i pojačava nespecifični. Stečena imunost sastoji se od limfocita i njihovih produkata, kao što su antitela. Postoje dva tipa stečene imunosti, humoralna i ćelijska, koje su posredovane različitim ćelijama i molekulama koji obezbeđuju odbranu od vanćelijskih ili unutarćelijskih mikroorganizama. Humoralni imunski odgovor je posredovan proteinima koje se nazivaju antitela, a njih stvaraju B limfociti. Odbrana protiv unutarćelijskih agenasa naziva se ćelijska imunost i posredovana je T limfocitima, fagocitima i NK ćelijama. T limfociti luče supstance koje se nazivaju citokini. Oni deluju kao posrednici između ćelija i uništavaju oštećene ćelije ili podstiču druge ćelije imunskog sistema na imuni odgovor. Humoralni imuno odgovor je usmeren protiv bakterija, a ćelijski protiv virusa, gljivica i malignih tumora.
IMUNITET U DECE I INFEKTIVNE BOLESTI U PEDIJATRIJI
Imunost obuhvata sve fiziološke mehanizme kojima organizam reaguje sa stranom supstancom (antigenom). Ona može biti urođena i stečena, humoralna i celularna. Posledice imunoloških reakcija su obično korisne za organizam (odbrana od infekcija), mada mogu biti i štetne (alergija). U dečjem uzrastu bitno je poznavanje specifičnosti imunološkog sistema koji sazreva tokom detinjstva. Imunološki gledano svako dete da bi bilo zdravo, mora da bude i bolesno, odnosno da bude u kontaktu sa virusima i bakterijama kojima smo okruženi i da na taj način stiče imunitet.
Razvoj imuniteta počinje još intrauterino (od 9. nedelje gestacije), a u VI mesecu gestacije postoji sposobnost sinteze većine klasa imunoglobulina (antitela odgovorna za humoralni imunitet). Prilikom rođenja zdravo novorođenče, pošto nije bilo u kontaktu sa antigenima, ima samo imunoglobulin klase G od majke (transplacentarno). Produkcija sopstvenih imunoglobulina počinje naseljavanjem usne šupljine i creva fiziološkom bakterijskom florom, kao i sa prvim dodirima s patogenim infektivnim agensima. Pasivno primljeni majčini imunoglobulini G od 3-5 meseca života odojčeta nestaju, a zamenjuju ih vlastiti i to doba se naziva fiziološka hipogamaglobulinemija. Ona ne zahteva terapiju, ali u tom periodu odojče je najosetljivije na infekcije. Zbog toga u tom periodu, majčino mleko ima veliki imunološki značaj, zbog velike koncentracije imunoglobulina A koji štiti površinu sluznice creva deteta od gram negativnih crevnih bakterija. Kasnije nivo imunoglobulina raste sa rastom deteta.
Zbog postepenog rasta imunoglobulina, infekcije su najčešće bolesti u detinjstvu. One su najčešće virusnog porekla, kratko traju, protiču bez komplikacija i ne zahtevaju primenu antibiotika. Teške infekcije kao što su sepsa i meningitis koje se takođe javljaju u dečjem uzrastu, mogu da počnu kao brojne ,,bezazlene” infekcije. Zbog toga je jako bitan pristup obolelom detetu: uzeta temeljna anamneza, pravilno uočavanje simptoma kojima se karakterišu različite bolesti i sveobuhvatan pregled. Često su neophodne i dodatne, kao što su laboratorijske i mikrobiološke analize, radi razgraničavanja bakterijskih od virusnih infekcija.
Od svih infekcija akutne infekcije gornjih respiratornih puteva su najčešće u ranom detinjstvu, naročito kada nivo zaštitnih imunoglobulina pasivno prenetih od majke opada (oko šestog meseca života), a tek počinju da rastu sopstveni imunoglobulini. Pa nije čudo kada i zdrava deca 6 - 8 puta godišnje imaju infekciju gornjih respiratornih puteva, u narodu poznatu kao nazeb (rinitis), koji se može komplikovati i upalom srednjeg uva ili sinusitisom (u kasnijem uzrastu). Najčešći prouzrokovači su virusi (rinovirusi , adenovirusi, virus parainfluence, respiratorni sincicijalni vrus) koji se prenose direktnim (kijanje, ruka - nos) ili indirektnim kontaktom (preko ruku, igračaka, pribora za ishranu..) pa su deca u kolektivima prvenstveno ugrožena. U dečjem uzrastu se često sreće i faringitis virusne etiologije, a ako je bakterijski najznačajni je beta hemolitički streptokok gupe A.
Različite uzrastne grupe karakterišu i različiti bakterijski uzročnici infekcija. Na primer, u novorođenčadi su često prisutne gram negativne bakterije, u odojčadi i dece do 2 god života piogene bakterije (Haemophilus influence), a u predškolskom i školskom uzrastu pneumokok i beta hemolitički streptokok grupe A. Naseljavanje (kolonizacija) nazofaringsa pneumokokom je vrlo česta kod dece u kolektivu (90%), a od velikog broja serotipova pneumokoka 20 su invazivni. Lečenje antibioticima nazofaringsne kolonizacije bez znakova bolesti je greška, jer povećava šansu za razvoj rezistentnih sojeva koji mogu dovesti do teških infekcija i njihovih komplikacija. Faktori koji dovode do prodora invazivnih mikroorganizama u dečjem uzrastu su predhodna virusna infekcija, pothranjenost i izloženost duvanskom dimu.
Pošto su deca sa rekurentnim infekcijama česti pacijenti, rana dijagnoza defekta imunog sistema je jako bitna i na nju treba misliti kod dece sa neuobičajenim, hroničnim infekcijama, naročito teškim (sepsa, meningitis), na neubičajenim mestima i izazvanih sa neuobičajenim agensima. Od svih primarnih imunodeficijencija najčešće su one sa defektom u produkciji antitela. Ta deca imaju česte respiratorne, gastrointestinalne i urogenitalne infekcije. Takođe su skloni autoimunim oboljenjima, a i incidenca ka malignitetu je povećana. Često ta deca imaju IgG antitela protiv kravljeg mleka.
Česte infekcije u tom, ranom detinjstvu su često praćene i velikom upotrebom antibiotika. Tako da su antibiotici u pedijatriji najčešće korišćeni i nažalost najčešće zloupotrebljeni lekovi. Njihovo neželjeno dejstvo koje se često sreće je poremećaj gastrointestinalne flore. Pojedini antibiotici nakon apsorpcije ponovo se ekskretuju u digestivan trakt i mogu dovesti do pojave dijareje usled poremećaja flore debelog creva bolesne dece. Takva deca ponovo oboljevaju i na taj način se stvara začaran krug u medicini poznat kao ,,circulus vitiosus” .
Zbog toga je jako bitno poznavanje drugog pristupa u lečenju i pomoći mladom organizmu da se što bezbolnije izbori sa brojnim infekcijama. Potrebno je stimulisati imuni sistem naročito u najranijem uzrastu.
Jedan od načina je upotrebom probiotika i prebiotika. Probiotici su sojevi mikroorganizama koji čine deo prirodne mikroflore a svojim delovanjem mogu da stimulišu imuni sistem creva i čitavog organizma. S druge strane prebiotici su ugljeni hidrati koji su ,,hrana” za korisne probiotske bakterije koje stimulišu njihov rast. ProbioKid immuno je preparat koji sadrži i probiotike i prebiotik. Naime, on ima optimalnu kombinaciju tri soja probiotskih bakterija i jedan prebiotik sa snažnim sinergističkim delovanjem. Na taj način pomaže da se uspostavi i održi prirodan balans crevne mikroflore i doprinosi jačanju odbrambenih snaga kod dece. Posebno se preporučuje deci sa atopijskom konstitucijom, sklonoj alergiji, odojčadi na veštačkoj ishrani, deci sklonoj čestim infekcijama i naročito deci koja su predhodno bila često na antimikrobnoj terapiji i koja kreću u kolektiv. Prevencija se preporučuje i prenatalno, trudnicama u trećem trimestru trudnoće i majkama koje doje. Davanjem preparata ProbioKid immuno svakodnevno 6 nedelja, velikom broju dece koja su imala česte respiratorne infekcije sa komplikacijama, pokazalo se u velikom procentu (svako treće dęte je bilo bez tegoba u tom periodu) delotvorno. Nakon 12 nedelja primene efekat je bio još bolji, više od polovine dece je bilo bez respiratornih infekcija. Takođe kontinuirana upotreba ProbioKid immuno je dovela do smanjene učestalosti najčešćih simptoma respiratornih infekcija kao što su rinoreja, febrilnost i kašalj. U poređenju sa decom koja nisu uzimala ProbioKid immuno, deca koja su ga koristila imala su osim smanjenja broja respiratornih infekcija, manju učestalost febrilnosti, kašlja, što je i rezultiralo smanjenom upotrebom antibiotika i smanjenjem broja dana izostanka iz vrtića. Duža upotreba ProbioKid immuno - 12 nedelja u odnosu na 6 nedelja se pokazala značajno bolja u svim parametrima. Ne bez značaja je i podatak da nisu zabeleženi neželjni efekti, što je jako bitno pogotovu u dečjem uzrastu.
Na taj način preventivnom upotrebom ProbioKid immuno kod velikog broja dece predškolskog uzrasta smanjila se učestalost infekcija gornjih i donjih respiratornih puteva, što je i najčešći razlog oboljevanja dece u tom periodu, smanjila se učestalost upotrebe antibiotika i samanjio se broj odsustva dece iz kolektiva što je i dovelo do poboljšanja kvaliteta života dece i njihovih roditelja.
www.probiotic.rs
.jpg)
