Jer, jedna stvar je očigledna: sveopšte vitaminiziranje naših namirnica proizvodima iz retorte sigurno nije dovelo do toga da čovečanstvo bude zdravije. Znači, s te strane nema pomoći i zbog toga naše telo strada...
Dvostruki nobelovac, dr Linus Pauling, bio je ubeđen da bismo bili u stanju da svoj život, a pre svega «svoje zdravlje produžimo za 25 ili čak 35 godina» ako bismo uzimali vitamine i druge supstance koje se inače nalaze u zdravom telu.
Jesu li tzv. dodaci ishrani beskorisni, skupi i rizični?
Pauling je svojom ortomolekularnom medicinom, i svojim upornim trudom kao istraživača i hemičara nedvosmisleno dokazao:
Visokodozirane prirodne materije koje su "bliske" našem metabolizmu – za razliku od sintetičkih farmaceutskih proizvoda – mogu da imaju terapeutske efekte, pa čak i da se u nekim slučajevima pokažu i kao prava čuda na polju zdravlja.
Kada se uprkos tome govori o njihovoj beskorisnosti, na površinu isplivavaju neznanje i arogancija. Jer, tada se zvanične izjave pokazuju u svoj svojoj oprečnosti: o materijama kao što su koenzim Q10 ili selen do sada su napravljene bezbrojne nezavisne studije i objavljeno je na desetine hiljada publikacija. Sve one pokazuju delotvornost kod raznoraznih primena.
Proizvodnja suplemenata raste
Ali, zvanična medicina nema mira i stereotipno ponavlja isto ono što je ponavljala i pre trideset godina: «sve to nam još uvek nije dovoljno». I još govore o «neozbiljnim reklamama sa nepotvrđenim tvrdnjama o njihovoj delotvornosti».
Sa druge strane: kada se uvode novi sintetički lekovi, najčešće se prilože samo dve-tri studije i to one koje je sam proizvođač napravio.
Kada su u pitanju prirodni preparati, zanimljivo je istaći da njih proizvode manja preduzeća i u ovom sveopštem trendu ukrupnjavanja firmi moglo bi se očekivati da se ona polako gase. Međutim, ova oblast cveta. I dok se u sektoru farmaceutskih lekova svake godine pojavi nekoliko novih hiljada žrtava koje su umrle od posledica neželjenih dejstava lekova, pred sudom se nije pojavio nijedan slučaj da je neko umro od toliko kritikovanih prirodnih suplemenata.
Skupi?
«Pažnja, to je čista pljačka» - reći će mnogi. Drugi će reći: zbog čega bi prirodni preparati trebalo da budu jeftiniji od hemijskih lekova? Na primer, jedan kilogram praha od ajkuline jetre košta na EU tržištu 500 evra. I noni preparati imaju svoju cenu. Na istom tom tržištu litar nonija košta 125 evra. Da li je to pravična cena? Pitanje koje se pri tome postavlja jeste da li oni koji prodaju ove preparate zaista misle na dobrobit ljudi, ili samo na svoj džep.
Ono što često bode oči jeste da li je neka cena prikladna u pojedinačnom slučaju. Veštački vitamini su sastavni deo zvanične farmacije i vremenom su sasvim prešli u ruke velikih multinacionalnih kompanija. Zbog toga se nalaze u izobilju i u sokovima, musliju, hrani za bebe (u nekim zemljama su čak obavezni po zakonu!). Pri tome su najvećim delom proizvedeni genetskim modifikovanjem. Onaj ko umesto ovoga želi vitamine prirodnog porekla, moraće da svoju ruku malo dublje zavuče u džep – ali će zato sigurno biti i bolje zaštićen.
Jer, jedna stvar je očigledna: sveopšte vitaminiziranje naših namirnica proizvodima iz retorte sigurno nije dovelo do toga da čovečanstvo bude zdravije. Znači, s te strane nema pomoći i zbog toga naše telo strada. Kao što postajemo svesniji kada je u pitanju kvalitet naše hrane, tako je neophodno da nam još više poraste svest i u vezi s kvalitetom dodataka hrani.
O dodacima pojedinačno
Lekoviti mikroorganizmi
Ko još nije čuo za njih – moćne plavozelene mikroalge kao što su spirulina i hlorela i najnovije „čudo”, AFA alga. Ove mikroalge su veoma delotvorne u detoksifikaciji organizma i izuzetno su bogate mnogim elementima u tragovima. Pri tome bi trebalo voditi računa da se u preparatima nalaze tzv. „čiste mikroalge”, odnosno da su relativno sirove, bez mnogostrukih dodataka i da se ne podvrgavaju termičkoj obradi.
Jednu drugu grupu mikroorganizama predstavljaju graditelji mlečne kiseline u crevima, kao što su acidofilus ili bifidus. Oni su u stanju da tako preoblikuju našu crevnu floru da štetne bakterije, koje se tamo inače nalaze, nemaju nikakvu šansu da prežive. Ovoj grupi pripadaju i proizvodi poput kvasa i kombuhe, jer takođe sadrže ove mlečne kiseline.
I naravno, da ne zaboravimo kvasac, koji spada u klasike mikrobnih pomagača čovečanstva. Pre više od 80 godina su pevane himne u njegovu slavu i to od strane ne tako slatkorečivih naučnika. Pri tome je u pitanju samo jedan specifični oblik – originalni pivarski kvasac. Ovaj mikroorganizam je apsolutno bezalkoholan, ali je zato bogat vrednim sastojcima: od kompleksa B vitamina, pa sve do retkih elemenata u tragovima poput selena i hroma i zaštitnih faktora protiv dijabetesa i arteroskleroze. Sve ovo važi samo za pravi pivarski kvasac, dakle onaj koji raste na ječmenom sladu bogatom hranljivim sastojcima.
Za sasvim "specijalne" prilike
U posebnu grupu spadaju preparati koji se primenjuju kod određenih tegoba ili za bolesti određenih organa. Povoljno dejstvo ovih preparata je u isto vreme i najbolje dokazano u mnogobrojnim istraživanjima. Takav je slučaj sa đavoljom kandžom koja se koristi za ublažavanje tegoba izazvanih artritisom, artrozom i bolovima u leđima, ili preparatima od brusnice koji su se pokazali efikasnim u lečenju urinarnih problema. Poseban uspeh je zabeležila priča o ginku bilobi: posebno za oči i metabolizam moždanih ćelija, pamćenje, tinitus, nesvesticu – u tu svrhu se koristi sušeni ekstrakt.
Cistus – deo narodne medicine u Grčkoj
Određene biljne materije doživljavaju pravi "bum" na polju istraživanja iz oblasti nutricionizma. U te materije spadaju i polifenoli koji imaju zaštitnu ulogu u prevenciji od nastanka raka. Oni se mogu naći, i to u relativno velikoj količini u zelenom i crnom čaju, u kakau i crnom vinu.
Polifenoli spadaju u grupu bioflavonoida (raniji naziv je bio vitamin P) i dokazali su se kao izuzetno efikasni «lovci» slobodnih radikala.
Još više ove supstance sadrži lekovita biljka po imenu cistus (Cistus incanuss ssp. tauricus – businac, bušinac). Ova mala žbunasta biljka se može naći na grčkom poluostrvu Halkidikiju. Ovo izuzetno rastinje je još 1999. godine Herba Historica proglasila za «biljku godine». U Grčkoj je cistus već odavno deo tradicionalnog travarstva. Preparati koji se prave od ove biljke koriste se kako za spoljašnju, tako i za unutrašnju upotrebu (gljivična oboljenja, za čišćenje organizma od otpadnih proizvoda metabolizma i toksina, kao i za odstranjivanje teških metala iz organizma).
Noni: uspešna priča (sa preprekama!)
Pre nekoliko godina je i noni (Morinda citrifolia) stigao na evropsko tržište sa epitetom «prirodnog leka protiv raka» (od prošle godine se može naći i kod nas).
Ali, Evropska unija je jednim potezom presekla ovaj bum – u Briselu su hladno izjavili da je dalji uvoz zabranjen. Međutim, nova vatra je upaljena kada je komisija EU najzad ipak dozvolila promet ovog proizvoda. Od tada je tržište prirodnih lekovitih preparata dobilo, pored aloe vere, novi hit.
Međutim, ova stvar i nije tako nova. Evropa je još 1769. godine saznala za ovu biljku zahvaljujući britanskom botaničaru Džozefu Benksu. Ova biljka vodi poreklo sa Havaja, Samoe, Tonga i Kukovih ostrva. Primene nonija u narodnoj medicini su mnogostruke. Za to su zaslužne posebne materije kao što su antrahinoni i prokseronin. Noni se proizvodi u obliku soka i voćnog praha u kapsulama. Na pijacama zapadne Evrope, noni se može kupiti i kao sveže voće.
Zagovornici prirodnog lečenja
Svaka zemlja ima svog gurua zdravlja. U SAD-u je to mesto dugo pripadalo dvostrukom nobelovcu Linusu Paulingu (1901 – 1994). 1954. godine dobio je Nobelovu nagradu za hemiju, a 1963. godine Nobelovu nagradu za mir. On je bio ubeđen da bismo bili u stanju da svoj život, a pre svega «svoje zdravlje produžimo za 25 ili čak 35 godina» ako bismo uzimali vitamine i druge supstance koje se inače nalaze u zdravom telu.
Danas je tu ulogu preuzeo čuveni «Internet-doca», dr Endrju Vejl. Njegov cilj je da svim zainteresovanima preko interneta objašnjava mogućnosti i ograničenja dodataka ishrani odnosno suplemenata.
Nezaobilazan je i kontraverzni doktor Matijas Rat. Da li je ovaj provokator i samozvani naslednik Linusa Paulinga samo virtuozni zagovornik sopstvenog načina lečenja? Jedno je sigurno, on ne izbegava nijednu konfrontaciju. Svojevremeno je privlačio veliku pažnju ne samo svojim akcijama u borbi protiv «Codex alimentariusa» (oformljen zbog ujedinjenja standarda za životne namirnice na svetskom nivou), već i svojim vatrenim govorima u nemačkom parlamentu i na kongresima. Bezbrojna pravna akta su proteklih godina popunjavala dosije dr Rat.
Zbog svojih radikalnih stavova morao je da napusti Nemačku i sada je trenutno u Holandiji gde nesmetano radi i odakle nastavlja svoju borbu. Mišljenja su podeljena. Jedni u njemu vide istinskog tragaoca za istinom i prijatelja čovečanstva. Drugi ga opisuju kao šarlatana. Pa ipak, baš njegovi kritičari sada moraju da protrljaju oči i da malo bolje pogledaju. Jer, ovaj «enfant terrible» alternativne scene je na neki način ipak bio u pravu. To pokazuju i najnovije namere EU. On je, nedvosmisleno, već godinama pozivao na budnost i govorio da bi trebalo stalno motriti na odluke EU u vezi sa zdravljem.
