Keloid u stvari predstavlja ožiljak koji raste van ivica izvorne povrede ili ožiljka. Za razliku od hipertrofičnoga koji predstavlja zadebljan, uzdignut ožiljak ali uvek u granicama rane...
"Poboljšanje se može očekivati kada je izvorni ožiljak nastao prekomernom proliferacijom fibroblasta, kao što je slučaj kod otvorenih rana, opekotina i inficiranih rana"
Lečenje ožiljaka nije jednostavno
Ožiljak povezuje ranu kao prirodni odgovor na bilo koju povredu koja je toliko snažna da prekine kontinuitet kože. Krajnji cilj mnogih povređenih je «nevidljiv» ožiljak. Nije ga moguće ostvariti u praksi.
Mora se naglasiti da izgled ožiljka mnogo više zavisi od pacijenta nego hirurga, ma koliko to neobično izgledalo. Rana zbrinuta pažljivo i korektno od strane hirurga može da se razvije konačno u hipertrofični ili keloidni ožiljak.
Keloid u stvari predstavlja ožiljak koji raste van ivica izvorne povrede ili ožiljka. Za razliku od hipertrofičnoga koji predstavlja zadebljan, uzdignut ožiljak ali uvek u granicama rane.
Zarastanje rana
Zarastanje rane i formiranje ožiljka prolazi kroz tri faze: eksudativna, proliferativna i faza sazrevanja ožiljka.
U toku proliferativne faze ožiljak izgleda crven i vro je čvrst i grub. U slučajevima «fine rane», ova faza je kratka, a reakcija minimalna; u slučajevima kada postoji velika rana ili opekotina, ova faza može da se produži i dovede do formiranja gruboga ožiljka.
Faza sazrevanja ožiljka karakteriše se sazrevanjem fibroblasta; ožiljak postaje pljosnat i bele boje, a počinje da se javlja i retrakcija okolne kože.
Hipertrofični i keloidni ožiljci imaju različit klinički tok i prognozu. Prenaglašeni proces sa posledičnim zadebljanjem hipetrofičnoga ožiljka prestaje unutar nekoliko nedelja. U većini slučajeva javlja se izvesni stepen sazrevanja ožiljka koji se postepeno poboljšava.
Sazrevanje keloida i spontano poboljšanje u pogledu izgleda i čvrstine se događa retko.
Određene regije tela su osobito sklone razvijanju hipetrofičnih i keloidnih ožiljaka, prvenstveno leđa, rame, regija grudne kosti i ušne školjke. Ne postoji klinički uniformni razlog za razvijanje keloida. Pigmentirane rase, crnci i Azijati, češće razvijaju keloide u odnosu na belce. Genetika igra važnu ulogu u nastajanju hipetrofičnih i keloidnih ožiljaka.
Lečenje hipetrofičnih i keloidnih ožiljaka nije jednostavno.
Ukoliko je ožiljak posle 6 meseci još uvijek hipetrofičan, indikovana je hirurško odstranjenje i ponovno šivanje. Poboljšanje može da se očekuje kada god je izvorni ožiljak nastao prekomernom proliferacijom fibroblasta kao što je slučaj kod otvorenih rana, opekotina i inficiranih rana.
Suprotno, može se očekivati malo ili nikakvo poboljšanje kada se hipetrofični ožiljak razvija posle nekomplikovanoga zarašćivanja obične hirurške incizije. Ukoliko je ožiljak nastao nakon infekcije hirurškoga reza, ekscizija (odstranjivanje) i šivanje rane daje vrlo dobar rezultat.
Dermoabrazija je hirurška metoda «brušenja» ožiljaka; primenjuje se i kod tetovaža.
Lečenje opekotina
Pritisak može da pomogne omekšavanje potencijalnih hipetrofičnih ožiljaka. Primenjuje se kod opekotina. Elastična odjeća i maska za lice obezbjeđuju kontiniurani pritisak i dovode do remodeliranja kolagenskih snopova. Pritisak treba primjenjivati što je moguće ranije, kontinuirano, 6-12 meseci.
Lečenje izbora za keloide su inekcije triamcinolona – acetonida direktno u ožiljak, svakih 3-4 nedelje, maksimalno 6 meseci.
Hirurško odstranjenje keloida obično dovodi do recidiva uz retke izuzetke. Stoga se hirurška terapija kombinuje sa direktnim ubrizgavanjem kortikosteroida (triamcinolon ) u ''novu ranu'' za vreme operacije i nastavi se postoperativno po prethodnoj šemi, što može dati znatno bolji rezultat.
Radiaciona terapija je bez efekta. Različite kreme i laserska terapija mogu biti od određene pomoći. U novije vreme hit je silikonski gel sa dobrim rezulatima.
U zaključku naglašavamo da su «lepi» ožiljci najčešća posledica, skoro pravilo, hirurških operacija. Nastajanje hipetrofičnih ožiljaka i keloida nije moguće predvideti. Kada nastanu poverenje u hirurga i saradnja pacijenta su od najveće važnosti za ulepšavanje istih.
