Strah od samoće nekada prikriva i strah od etikiranja. Osobu bez partnera, pogotovo u malim sredinama često okarakterišu kao društveno neuspešnu. Pored toga on može značiti i strah od života...
Nevena Papić je na prvi pogled srećna dvadesetsedmogodišnja devojka. Fakuletski obrazovana, ima dobar posao i vezu sa momkom dugu tri godine. Ipak, ona je neispunjena i nesrećna.
- Dugo smo u vezi i ne mogu tek tako da „bacim“ sve to. Ne volimo jedno drugo kao nekada. I kad ga pitam kuda ovo vodi, da li je srećan - on sleže ramenima. Vreme mi je da razmišljam o braku i pitam se da li ću naći nekoga ko će me voleti kao i on. Plašim se samoće i ne želim da ostanem sama kao moja majka - izričita je Nevena.
Strah od samoće i usamljenosti je vrlo čest motiv koji nas zadržava u lošoj vezi i nije karakterističan samo za devojke. I jači pol je pod tim pritiskom, ali znatno manje. Psiholog i psihoterapeut Željka Kurjački kaže da većini ljudi nije prijatna pomisao da ostanu sami i da je u ljudskoj prirodi da teži ka drugim ljudima.
Budućnost braka sklopljenog na ovako klimavim temeljima je takođe neizvesna. Za njegovu dugotrajnost je važna naša odluka, kao i sličnost sa supružnikom po pitanju bitnih životnih vrednosti. Faktori zbog kojih mlađi ljudi prekidaju veze su se pokazali manje bitnim kada je u pitanju stabilnost braka. Kako postajemo stariji prioriteti i vrednosti nam se menjaju, pa ono što nam je bilo važno u dvadesetim, nije i u pedesetim. Na početku može da nam smeta što naš partner ne voli noćne izlaske, dok kasnije počinjemo mnogo više da cenimo to što ne pije. Drugačija situacija je kada neko ostaje nezadovoljan brakom ceo život. Tada loš brak postaje neka vrsta opravdanja za svako drugo nezadovoljstvo i dobrodošao izgovor kako osoba ne bi morala da se suoči sa preuzimanjem odgovornosti i mogućim neuspehom.
- Naša želja za bliskošću može se menjati kroz različite periode života. Nekim ljudima je pomisao da budu bez partnera toliko strašna da će pristati da budu u bilo kakvoj vezi samo da ne bi bili sami. Ipak, uzroci tog straha su različiti. Mnogi muškarci i žene, inače izuzetno samopouzdani i sposobni u drugim sferama života, na planu partnerskih odnosa se ne snalaze najbolje. Razlog za njihov strah od samoće najverovatnije leži u nekom zaključku koji su oni doneli tokom odrastanja - navodi naša sagovornica.
Iako je mnogo različitih faktora koji doprinose ovom problemu, osećaj straha i brige zbog potencijalne usamljenosti je toliko jak da ove osobe ostaju u lošim vezama. Čini se da im nedostaje hrabosti da mu se odupru, okrenu novi list, započnu novi život. One kao da nisu ni svesne koliko štete sebi. Mogu imati toliko mnogo, a zadovoljavaju se nekom sigurnošću koja ih ne ispunjava u potpunosti.
Jedan od mnogih “postova” na internet forumima koji se bave ovom tematikom glasi: „Već četiri godine sam u lošoj vezi. Potpuno smo drugačiji, nemamo slična razmišljanja, navike, vaspitanje... Razilazili smo se hiljadu puta, ali uvek prevladaju navika, dosada i usamljenost, pa se vratimo jedno drugom! Imam 30 godina, oko mene su ljudi uglavnom već osnovali porodice, a živim u relativno malom gradu, ne upoznajem više nikog novog. Plašim se da ostanem sama. A još više se plašim tog svog straha od samoće, jer me on može "gurnuti" u brak u kome neću biti srećna.
- Kada osoba ostaje formalno u vezi sa partnerom gde ne postoji istinska bliskost, ona sebi uskraćuje jednu od najznačajnijih međuljudskih relacija u životu. Partnerski odnos spada u najuži krug bliskosti, odnos gde smo najviše izloženi i gde ne nosimo socijalne maske. Bliska osoba zna naše mane i prihvata nas i voli bez obzira na njih. Bliskost je zbog toga lekovita jer nam olakšava da i sami sebe prihvatimo i zavolimo. Od partnera dobijamo ne samo potvrdu da smo kao osobe vredni i značajni, već i da smo kao žena ili muškarac seksualno poželjni i lepi. Osoba mnogo gubi ako sebi uskrati kvalitetnu vezu zbog straha da jedno vreme bude sama - kaže Željka.
Strah od samoće nekada prikriva i strah od etikiranja. Osobu bez partnera, pogotovo u malim sredinama često okarakterišu kao društveno neuspešnu. Pored toga on može značiti i strah od života. Osoba ne može sama da se suoči sa životnim izazovima, pa u partneru traži sigurnost i zaštitu. Ipak, psiholozi napominju da sebi najviše štete oni ljudi koji odlučuju da ostanu nesrećni u lošem braku ili vezi.
Ima i ljudi kojima partnerski odnos nije jedna od bitnih vrednosti. Takvi pojedinci mogu da vode veoma ispunjene živote iako nisu naročito srećni u braku. Zato, sama činjenica da je neko u vezi sa partnerom koga ne voli, ne znači automatski da ta osoba mora da bude nesrećna u životu. Ipak, ovde se nameće i pitanje partnerove sreće i njegovog/njenog zadovoljstva. Ako mi možemo da se nosimo s tim, ne znači da može i naša „bolja polovina“. Željka Kurjački podseća da etika ljubavi nalaže da partneru kažemo ako ga više ne volimo.
- Ako partner prema nama i dalje oseća veoma intenzivne emocije i seksualnu privlačnost, a nama je on samo draga osoba, tada bi mu to trebalo reći na što bezbolniji način. On ili ona moraju da znaju, jer ih u suprotnom svesno držimo u zabludi. U tom slučaju ne možemo reći da je to njegov izbor da ostane sa nama, jer ne raspolaže svim informacijama da bi napravio takav izbor. Drugačija je situacija kada partner zna kako se mi osećamo, a i dalje ostaje sa nama. Tada možemo reći da je ostanak u toj vezi njegov izbor i njegova odgovornost bar jednako koliko i naša – smatra sagovornica „Života plus“.
Ali kako pomoći onima koji su zarobljeni u lošoj vezi? Kako im staviti do znanja da oni imaju pravo na mnogo više i da će sebe i partnera osloboditi teskobe življenja u lošoj vezi jednim iskrenim razgovorom. Ono što jedno prećutkuje, drugo treba da izgovori. Niko nije savršen i niko neće pronaći savršenog partnera. Ali strah od samoće ne sme biti izgovor za odustajanje. Tačno je da ima brakova koji su opstajali samo na postojanju uzajamnog poverenja, osećanju dužnosti, ali je i činjenica da nezadovoljstvo koje osećamo u lošoj vezi može da se odrazi na sve aspekte našeg života. To je ono što ove osobe moraju izbeći. Ako vam se ne bacaju dva, tri sata nemojte bacati ni godine i ceo život.
- Važno je da shvatite da ne morate da čekate da u vezi postane neizdrživo da biste otišli. U redu je da prekinete odnos, koji je nezadovoljavajući, čak i ako nije toliko loš. Rečenica koju najčešće čujemo - "Znam da neću naći nikog ko će me voleti kao on" - je samo znak da je u pitanju bila kvalitetna veza, ali nije i realna procena situacije. Strah da nećete naći boljeg gotovo da je univerzalan u ovim situacijama.
Što je duža veza ili brak, teže je da se prekine zbog osećaja da će odlaskom obezvrediti sve godine zajedno provedene. To je česta zamka u razmišljanju, pa ljudi nastavljaju da ulažu u vezu i time "bacaju dobre pare za lošim". Postoji izreka koja kaže da "nijedan kockar nije bankrotirao zato što se kockao, već zato što je pokušavao da vrati uloženo". Partnerski odnos ne postoji zbog nekog krajnjeg cilja, a činjenica da se u nekom trenutku završio, ne umanjuje vrednost lepih trenutaka koje smo proveli zajedno - poručuje Željka Kurjački.
Smognite hrabrosti, suočite se sa svojim strahom i uživaćete u samoći više nego što ste se nadali. Iskoristite to vreme da upoznate sebe, shvatite ko ste i šta je to što vam treba da biste bili srećni. Družite se, putujte, učite nove stvari. A kad prava osoba naiđe, lakše ćete je prepoznati.
