Vakcine protiv gripa Tdap administrirane trudnicama za zaštitu od velikog kašlja sadrže aluminijumske adjuvante osmišljene da zaustave majčin imunološki sistem da reaguje na antigen iz vakcine (virusne čestice)...
Na Božić, 1956. godine u Stolbergu u Nemačkoj, rođena je devojčica bez ušiju. Njen otac bio je hemičar u kompaniji „Chemie Grunenthal“, a njegova supruga je uzimala uzorke leka za smirenje „Distaval“, koji je proizvodila kompanija, a koji je distribuiran zaposlenima. „Distaval“ – lek koji sadrži aktivnu supstancu talidomid - prodavao se kasnije kao lek bez recepta za lečenje niza bolesti, uključujući jutarnju mučninu. Tada nije bilo saznanja da će ova beba biti prva od hiljada beba koje će se roditi sa tragičnim deformitetima i invalidnošću kao posledice uzimanja leka.
Prošlo je skoro šest godina pre nego što je shvaćeno koliki je obim štete koju je talidomid uzrokovao, a za to vreme su lekari i službenici javnog zdravstva veličali njegovu bezbednost i efikasnost. U međuvremenu, procenjuje se da je 10.000 beba rođeno sa oštećenjima, uključujući nedostajuće udove i kraće ruke sa šakama sličnim perajama, deformitetima uha i oka, što izaziva slepilo i gluvoću, oštećenjima mozga, srčanim manama i još mnogo toga. Više hiljada žena je imalo pobačaj, a ti pobačaji su nezvanično prouzrokovani lekom, koji je distribuiran u 46 zemalja širom sveta.
Biće potrebno još 50 godina da se kompanija za proizvodnju lekova „Grunenthal“ izvini za stavljanje svog leka na tržište i izazivanje najdirljivijeg debakla sa lekom u modernoj istoriji.
Lekari kavaljerski trudnicama nude vakcine i lekove, ali Selest Mekgavern ukazuje na uznemirujuće opasnosti po bebu
Povećanje upotrebe
Priča o talidomidu jedna je od najmračnijih stranica u istoriji savremene farmaceutske medicine. Iako je navodno promenio način na koji trudnice i lekari doživljavaju potencijalne opasnosti od lekova - i poništio ogromnu ranjivost nerođenih beba na toksine, jer se njihovi sistemi brzo razvijaju - sada je bleda uspomena za današnje generacije majki.
Čule su za opasnosti od duvana, alkohola i uličnih droga, ali veruju više nego ikad u farmaceutske preparate koje im je lekar odobrio. Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navode studiju iz 2011. godine koja koristi SAD podatke od 1976-2008. godine, u kojoj je utvrđeno da oko 90 odsto žena uzima najmanje jedan lek u toku trudnoće, a oko 70 odsto uzima najmanje jedan lek na recept.
Tokom poslednjih 30 godina, navodi CDC, upotreba lekova na recept tokom prvog trimestra trudnoće povećala se za više od 60 procenata. „Primena četiri ili više lekova u prvom trimestru gotovo se utrostručila, a upotreba četiri i više lekova bilo kada u toku trudnoće se više nego udvostručila.“
Ovome treba dodati i činjenicu da se danas majkama nude najmanje dve vakcine tokom trudnoće, dok prethodne generacije majki nisu dobile nijednu. Bez obzira na način na koji se prodaju, to su lekovi koji sadrže strane hemijske sastojke koji deluju i na majčin imunološki sistem i na bebin organizam u razvoju.
Čak i grozomorni lek talidomid nikad nije nestao sa tržišta: i dalje se proizvodi milion tableta istog svake godine u brojnim zemljama, uključujući Brazil, gde se koristi za lečenje lepre. Uprkos upozorenjima u vezi sa dejstvima leka, nedavna studija identifikovala je 100 beba rođenih između 2005. i 2010. godine u Brazilu sa deformitetima koji obuhvataju nedostatak udova i drugim retkim i teškim deformitetima izazvanim lekom, koje su trudnice u Brazilu slučajno uzimale ili nisu znale za njegove potencijalne opasnosti. Novi lekovi analogni talidomidu koji se brzo razvijaju donose dodatne nedoumice, na osnovu saznanja zasnovanih na razmatranju problema 2017. godine. Značajna dejstva talidomida na anatomski razvoj su previše očigledna. U poslednjih nekoliko godina, međutim, brojne studije otkrile su suptilna, ali zabrinjavajuća dejstva češće korišćenih lekova, uključujući lekove protiv bolova koji se mogu kupiti bez recepta i vakcine, koje postavljaju zabrinjavajuća pitanja o trenutnim protokolima lečenja i popularnim savetima za trudnice iz oblasti javnog zdravlja.
Vakcine
Neke žene će se truditi da se zdravo hrane i izbegavaju toksine poput alkohola, pesticida i teških metala, za koje se zna da imaju veliki uticaj na zdravlje bebe u razvoju i zdravlje mozga. Ipak, malo je onih koje su svesne da vakcine koje im preporučuju farmaceutske kompanije i službenici javnog zdravlja sadrže brojne dokumentovane štetne sastojke i da studije o uticaju ovih vakcina na zdravlje bebe retko premašuju nekoliko meseci, ako ne i nedelje i dane.
Nisu dostupni dugoročni podaci o bebama čije su majke primile vakcine - na primer, informacije o imunski posredovanim bolestima poput astme, ekcema i alergija.
Nijedna studija ne proučava uticaj vakcinisanja trudnica na stope pojave autoimunih bolesti, u rasponu od dijabetesa tipa 1 i artritisa do multiple skleroze kasnije u životu, premda imunolozi znaju da ove bolesti mogu da budu posledica hiper-stimulisanog imunološkog sistema.
Čudno je da takođe ne postoje studije koje bi razmatrale druge ozbiljne imunski posredovane bolesti, uključujući rak.
Pobačaj
Većina organa za javno zdravstvo u zapadnim državama savetuje trudnice da tokom trudnoće prime najmanje dve vakcine: vakcinu protiv gripa i protiv velikog kašlja. Veb stranica CDC o gripu tokom trudnoće teško da je uverljiva. „Postoji mnogo dokaza da se vakcine protiv gripa mogu bezbedno administrirati tokom trudnoće, mada su ovi podaci ograničeni za prvi trimestar“, piše na istoj.
Stranica potvrđuje nedavnu studiju koja je otkrila veći rizik od pobačaja - čak 7,7 puta veći - kod žena u ranoj trudnoći tokom 28 meseci nakon što su primile drugu od dve uzastopne godišnje vakcine protiv gripa. Međutim, organ za zdravstvo potom još jače naglašava svoju prvobitnu preporuku da se primi vakcina protiv gripa u bilo kojoj fazi trudnoće, dok njegovi istraživači „analiziraju i razmatraju dodatna saznanja“.
Trudeći se da omalovaži dokaze, Amanda Kon, viša savetnica za vakcine u CDC-u, naglasila je potrebu za više podataka, rekavši na konferenciji za novinare „mislim da je zaista važno da žene shvate da je moguća takva veza, a tu vezu treba dodatno proučiti tokom nekoliko sezona gripa.“
Teški metali
Vakcine protiv gripa Tdap administrirane trudnicama za zaštitu od velikog kašlja sadrže aluminijumske adjuvante osmišljene da zaustave majčin imunološki sistem da reaguje na antigen iz vakcine (virusne čestice). Neurotoksičnost aluminijuma je dobro utvrđena. Bez obzira na to, organi za javno zdravstvo kao što su CDC i NHS, kažu samo da beba nije izložena „prevelikoj količini“ neurotoksina koji bi izazvali oštećenja, mada količine koje ovi organi nazivaju bezbednim se zasnivaju na aluminijumu koji je progutan, a ne ubrizgan.
Štaviše, studije koje su proučavale životinje izložene aluminijumu u materici otkrile su bihevioralne i neurohemijske promene koje ostaju i u odraslom dobu.
Brojne vakcine protiv gripa (Afluria, Flulaval i Fluvirin) sadrže timerosal, molekul koji sadrži živu - jednu od najpoznatijih neurotoksičnih supstanci. Dokazano je da pogoršava socijalnu interakciju, smanjuje komunikacione sposobnosti i složeno razmišljanje, i da izaziva poremećaje kretanja, poremećaje spavanja, pa čak i ponavljajuća ponašanja i samopovređivanje.
Za timerosal koji se koristi kao konzervans u vakcinama protiv gripa se neprestano dokazuje da ima štetne posledice za razvoj deteta, u mnogim studijama tokom poslednjih 75 godina. Jedino nedavno sprovedene studije koje tvrde da je bezbedan, sponzorisane od strane CDC, su veoma kritikovane zbog manipulacije podacima kako bi se opravdala potvrda sastojka od strane organizacije.
Studija na životinjama iz 2007. godine koja se ne može primeniti na ljude, otkrila je da je doza timerosala koja je administrirana bebama hrčaka proporcionalna količini koja se nalazi u vakcinama u rasporedu vakcinacije za 2001. godinu rezultirala je manjom telesnom težinom i težinom mozga, nižom gustinom neurona u mozgu, odumiranjem neurona, demijelinizacijom i oštećenjem specifične populacije ćelija mozga – Purkinje ćelijskog sloja koji učestvuje u kretanju - to je karakteristika autizma. Iako CDC osporava povezanost između autizma i timerosala, takođe tvrdi da je molekul uklonjen iz svih vakcina za decu. Ipak, timerosal je i dalje prisutan u nekim vakcinama, od kojih su najznačajnija vakcina protiv gripa, koja se daje trudnicama i bebama starim samo šest meseci.
Pored ovih hemikalija, postoje i drugi štetni sastojci u tragovima u vakcinama protiv gripa i velikog kašlja, uključujući hemijska sredstva za pranje polisorbat 20 i polisorbat 80, koja su bila povezana sa ozbiljnim štetnim efektima, uključujući neke smrtne slučajeve, kod novorođenčadi sa malom telesnom težinom pri rođenju, kod intravenske primene u preparatu vitamina E, zajedno sa formaldehidom, antibioticima, fragmenti nepovezanih virusa insekata i ćelija koji se koriste za proizvodnju vakcine, i različiti ekstrakti iz krvi ili tkiva drugih životinja, poput krave, korišćeni su za ishranu ćelija insekata - nijedna nije testirana za uticaj na imunologiju ili razvoj fetusa.
Tokom poslednjih 30 godina, upotreba lekova na recept tokom prvog trimestra trudnoće povećala se za više od 60 procenata
Imunoaktivacija
Zagovornici javnog zdravlja insistiraju na tome da će vakcinacija protiv gripa zaštititi žene i njihove bebe od najrazornijih dugoročnih efekata infekcije majki, koji se povezuju sa autizmom i šizofrenijom. Ipak, sami procesi infekcije koji dovode do ovih katastrofalnih ishoda takođe su izazvani vakcinama.
I strani virusi i vakcine dizajnirane da ih oponašaju pokreću oslobađanje moćnih hemikalija koje se nazivaju citokini od strane imunoloških ćelija u krvi (što objašnjava da su najčešći simptomi vakcine protiv gripa - glavobolja, upaljeni zglobovi i mišići, razdražljivost i tako dalje - identični su simptomima „pravog“ gripa). Odatle mogu da aktiviraju rezidentne imunološke ćelije mozga, zvane mikroglije, da proizvode sopstvene citokine, koji mogu oštetiti nervne ćelije.
Citokini iz krvotoka trudnice mogu doći do njene bebe kroz placentu, gde mogu stimulisati mikrogliju u mnogo osetljivijem mozgu ploda koji se razvija.
Autoimunitet
2007. godine, stočari u Evropi su počeli da primećuju novu čudnu bolest među svojom teladi. Imala su krvarenja iz nosa i crnu stolicu poput katrana koja je ukazivala na unutrašnje krvarenje. Ako su bila obeležena ušnim markicama ili imala male povrede, mogla su nekontrolisano da krvare. Pored krvarenja, javila se i povišena telesna temperatura i na kraju uginuće, a post-mortem pregledom je otkriveno veliko unutrašnje krvarenje i desetkovana koštana srž.
Dve godine se misterija „sindroma krvarenja teladi“ širila Evropom i Velikom Britanijom, odnoseći život 4500 teladi i zbunjujući veterinare. Kasnije studije pokazale su da oko 15% naizgled normalnih teladi u pogođenim stadima ima „subkliničku bolest“ i „duboko izmenjenu hematologiju“.
Udruženi napori istraživača konačno su potvrdili sumnje farmera o osnovnom uzroku epidemije krvarenja: nova PregSure vakcina kompanije Pfizer, koja se administrira gravidnim kravama radi zaštite od goveđe virusne dijareje. 2010. godine vakcina je povučena sa tržišta.
Brojne studije evropskih ministarstava poljoprivrede i veterinarskih istraživača koje su usledile konačno su ustanovile da je vakcina izazvala da majke proizvode agresivna antivirusna antitela, prisutna u njihovom mleku odmah nakon porođaja, koja su takođe napadala krvne ćelije novorođenog teleta koje je sisalo. Ova vrsta napada naziva se „unakrsna reakcija“ - šta se dešava kada se imunološki sistem greškom okrene protiv sebe umesto protiv napadača spolja. Štaviše, činilo se da je naknadna trudnoća ponovo aktivirala imunološki sistem i pokrenula proizvodnju antitela kod vakcinisanih krava, pa su nastavile da donose na svet bolesnu telad koja je naposletki umirala dugo nakon vakcinacije.
O implikacijama fenomena krvarenja na ljudske bebe nije mnogo diskutovano, ali članak iz 2017. godine u časopisu „Expert Review of Vaccines“ potvrdio je potencijalni rizik.
Lekovi protiv bolova
Organi za javno zdravstvo savetuju trudnice koje imaju temperaturu, glavobolju ili druge bolove da uzimaju paracetamol ili acetaminofen. Oni su uverili žene da je ovaj lek bez recepta bezbedan u svim fazama trudnoće. Međutim, nedavne studije sugerišu da ova sredstva protiv bolova uzrokuju manja oštećenja reproduktivnog sistema njihovih beba, pa čak i njihovih unučadi.
Predstavljajući istraživanje na konferenciji Fertility 2018. u Liverpoolu, dr Rod Mičel sa Univerziteta u Edinburgu, izvestio je da je njegov tim testirao dejstvo paracetamol i ibuprofena na testise i jajnike ljudskog fetusa. Nakon što su nedelju dana izlagali uzorke tkiva lekovima, istraživači su prebrojali broj zametnih ćelija, koje se pretvaraju u spermu i jajašce. Otkrio je da je broj jajnih ćelija u jajnicima opao za do 40%, dok je broj ćelija u testisima smanjen za 20%.
Smatra se da i paracetamol i ibuprofen ometaju prostaglandine koji igraju ključnu ulogu u razvoju reproduktivnog sistema fetusa i kontrolišu ovulaciju, menstrualni ciklus i izazivanje porođaja.
Ovo sugeriše da se ženske bebe izložene uobičajenom leku protiv bolova mogu roditi s manje jajnih ćelija - što znači manje godina za začeće i ranije nastupanje menopauze.
Još jedna nova studija tima iz Edinburga (koja se ne može odnositi na ljude) utvrdila je da su ženke pacova koje su dobijale lekove protiv bolova tokom trudnoće (četiri dana primene leka na recept „indoktacin“ protiv bolova ili devet dana primene paracetamola) imale žensko potomstvo sa manje jajnih ćelija, manjim jajnicima i manjim leglom beba od onih ženki koje nisu bile izložene lekovima.
Efekti lekova protiv bolova već su bili očigledni na kraju gestacije, a otkriveno je i da utiču na narednu generaciju pacova. Unuke ženki koje su u trudnoći dobijale lekove protiv bolova takođe su imale smanjenu veličinu jajnika i izmenjene reproduktivne funkcije.
Muški mladunci sa manje sperme ne predstavljaju razlog za brigu, jer će tokom čitavog života stvarati novu spermu, ali druga su istraživanja povezivala povećanu upotrebu paracetamola tokom trudnoće sa kriptorhidizmom - nespuštenim testisima - kod muških mladunaca. Jedan od šest mužjaka možda ima reproduktivnih poremećaja, a to se često pripisuje izloženosti niskom nivou muškog polnog hormona tokom razvoja fetusa u materici. Studija iz 2015. godine istraživačkog tima Univerziteta u Edinburgu pokazala je da su bebe miševa izloženih terapijskoj dozi paracetamola sedam dana imale 45 odsto niži muški polni hormon u plazmi i 18 procenata nižu masu semenske vezikule (izloženost biomarkera muškim polnim hormonima).
Majkama se danas nude najmanje dve vakcine u toku trudnoće koje značajno utiču na telesni razvoj bebe, pri čemu se o tome malo zna
Steroidi
Drugi primer potcenjene opasnosti od lekova tokom trudnoće je upotreba steroida koji se daju trudnicama da bi se ubrzao razvoj pluća njihovih beba. Mnogo prevremeno rođenih beba je umrlo zbog nerazvijenih pluća, jer je telu nedostajala supstanca zvana plućni surfaktant; takve bebe bi brzo razvile respiratorni distres nakon rođenja. 70-tih godina, lekovi zvani sintetički glukokortikoidi, poput betametazona, uvedeni su da ubrzaju razvoj pluća bebe u materici i povećali su izglede za preživljavanje prevremeno rođenih beba za čak 40 procenata.
Do 1990-ih, međutim, postala je uobičajena praksa da se svakoj ženi s minimalnim rizikom od prevremenog porođaja daju višestruke injekcije steroida „preventivno“, a lekari su, čini se, razmišljali „što više, to bolje“, tako da nije bilo čudno da žene prime 10 ili više injekcija.
Tek 2004. godine, istraživači sa Univerziteta u Torontu počeli su da objavljuju rezultate svog istraživanja na zamorcima koji pokazuju alarmantne neurološke nuspojave primene tri injekcije glukokortikoida tokom trudnoće, u dozama ekvivalentnim onima koje su date ljudima. Podaci govore su da bebe zamorci rastu sporije u materici i imaju višu temperaturu i hiperaktivnost, a potomci ovih zamoraca takođe pokazuju razlike u ponašanju i fiziološke razlike. Mužjaci druge generacije, unuci gravidnih zamoraca kojima je primenjivan lek, nisu bili zainteresovani za istraživanje novog okruženja, dok su ženke druge generacije bile hiperaktivne i ispuštale čudne zvuke. Studije na ljudima došle su do sličnih saznanja.
Uticaj koji traje generacijama
Istraživanja sprovedena na maloj deci pokazuju da je višestruka izloženost steroidima tokom gestacije povezana sa manjom telesnom težinom pri rođenju, hiperaktivnošću i sporijim neurološkim razvojem.
