Buduću socijalizaciju ćete da mu olakšate ako neposredno pre polaska ima što više kontakata sa vršnjacima. Svako druženje i igra, bez obzira koliko u njima bilo konflikata, svađa, mirenja, durenja… predstavljaju vrednu lekciju.
Kako biste detetu olakšali početne periode nedostajanja u vrtiću, ostavite mu u džepu bombonicu ili sitniju igračku koja će da ga podseća na to koliko ga volite...
Najbolje vreme za polazak
Većina dece kreće u vrtić u septembru. To znači da će dete, ako ga upišete posle ovog roka, ući u svoju vršnjačku grupu u trenutku kada se drugi mališani već poznaju i između njih postoji interakcija. Zbog toga će njegovo prilagođavanje u startu da bude otežano jer će morati ne samo da se navikava na nov ritam dnevnih aktivnosti, autoritet vaspitačice i upoznavanje dece, već i da se aktivno bori za svoje mesto u grupi.
Najveće prednosti privatnih vrtića u odnosu na državne su: manji broj mališana u grupi, veća informisanost roditelja o dnevnim aktivnostima, bolja komunikacija sa vaspitačicama, mogućnost veće kontrole jelovnika, higijene objekta… Međutim, niti je privatni vrtić garancija dobrog izbora, niti je državni sinonim za loš vrtić. Upravo zato, dva osnovna roditeljska zadatka su odabir pravog vrtića i priprema deteta.
Priprema deteta za vrtić
Ova priprema je pre svega psihološke prirode, jer ćete potrebne zdravstvene preglede brzo da obavite. Najpre, za obdanište nema zakonskog, već preporučljivog uzrasta, ali i to zavisi od samog deteta. Znaci koji govore da je zrelo i spremno za vrtić su: više ne nosi pelene (barem ne tokom dana), pokazuje interesovanje za igru sa vršnjacima, može nekoliko sati da provede bez vas, ostajalo je samo u prisustvu drugih odraslih (baka i deda, na primer).
Pre polaska, bilo bi dobro da nekoliko puta zajedno odete do njegovog budućeg obdaništa, da posmatrate decu u dvorištu, i da mališanu kažete kako će ubrzo i on moći tamo da se igra.
Vredne lekcije
Buduću socijalizaciju ćete da mu olakšate ako neposredno pre polaska ima što više kontakata sa vršnjacima. Svako druženje i igra, bez obzira koliko u njima bilo konflikata, svađa, mirenja, durenja… predstavljaju vrednu lekciju. Ovakvi susreti će uveliko da pomognu detetu da se snalazi u vrtiću, gde će da uspostavlja različite odnose i sa stidljivom, i sa agresivnom, i sa ćutljivom, i sa bučnom, i sa nemirnom decom.
Izbor za vaše dete
Obiđite obdaništa u kraju i razgovarajte sa stručnim licima, kako biste se pravovremeno informisali o svemu što vas zanima. Prilikom izbora koncentrišite se na sledeća pitanja:
- Koliki je broj dece u grupi?
- Kakav je plan rada, tj. aktivnosti?
- Kakvo je osoblje vrtića, tj. da li su u pitanju isključivo vaspitačice ili i pedagozi, medicinske sestre…?
Preporučljivo je da se za ove razgovore pripremite, odnosno unapred smislite šta hoćete da saznate. Imate pravo da pitate zaista sve što želite i zato nemojte da se snebivate, čak i kada vam vaša pitanja deluju smešno. Na primer, pitanje da li deca u istim patikama idu u dvorište i nakon toga se u njima igraju u zatvorenom prostoru, na prvi pogled može da izgleda bez značaja, ali mnogo govori o higijeni objekta. Zamolite vaspitačicu da vam ukratko opiše šta sa decom radi, da vam pokaže neke crteže, da opiše šta namerava da radi u idućem periodu. Raspitajte se kako teče proces uvođenja deteta u grupu. Odnosno, da li je roditeljima dozvoljen pristup prvih dana, da li možete da ostavljate dete samo po nekoliko sati, kakva su njihova iskustva i da li praktikuju neke posebne olakšice ili aktivnosti za novopridošlo dete (u pojedinim vrtićima se “novom” detetu ispunjavaju želje - druga deca mu pevaju pesmice, poklanjaju crteže u znak dobrodošlice…).
Pripremni razgovori
Sa razgovorima počnite najmanje trideset dana pre nego što dete prvi put odvedete u novu sredinu. Pružite mu realnu sliku kada opisujete šta ga tamo čeka, ali ne preterujte sa zabranama, kaznama, pretnjama. Umesto upozorenja kako će morati da sluša vaspitačicu, da jede ili spava kad i ostala deca, da bude uvek mirno i poslušno, radije recite da će tamo da stekne mnogo novih drugara, da će da nauči nove igre, da će vaspitačice da brinu o njemu, i da može da im se obrati kada mu je nešto potrebno ili nešto nije u redu.
Učenje samostalnosti
U deo vaše pripreme za vrtić ulazi i učenje samostalnosti. Naime, ukoliko dete ume samo da se obuče, izuje obuću, veže pertle… ne samo da će to da bude velika olakšica za vaspitačice, već će da podigne nivo samopouzdanja kod deteta. Ono će da se oseća nadmoćnije u odnosu na one mališane koji ove aktivnosti ne uspevaju da obavljaju samostalno, pa im je potrebna pomoć odraslih.
Kada govorite o vrtiću, pokušajte da kontrolišete emocije. Svaka vaša emocija je “zarazna” po dete. Ako vi na ovo prvo odvajanje reagujete burno, napeto, nervozno - isto će tako da reaguje i dete. Ono podsvesno misli da će u vrtiću sigurno da mu se desi nešto veoma loše, čim ste vi toliko uplašeni i nesigurni. Slično je i sa scenama opraštanja. Što su duže i dramatičnije - biće teže i detetu i vama da se “odlepite”. Umesto toga, pokušajte smirenim glasom da objasnite kako ćete da dođete u dogovoreno vreme (navedite tačno kada, na način koji dete može da razume, na primer: odmah posle ručka, ili kada budu dolazili i drugi roditelji, ili posle spavanja…), da ste uvereni da će sve da bude u najboljem redu i da sada zaista morate da odete. Dodajte i da, bez obzira što ćete da budete odvojeni, vi ćete i dalje mnogo da mislite na njega, i da ćete jedva čekati da ga vidite i da pričate kako je provelo dan. Kako biste mu olakšali početne periode nedostajanja, ostavite mu u džepu bombonicu ili sitniju igračku koja će da ga podseća koliko ga volite.
