preterana telesna težina i neaktivnost dece | Zdravlje i prevencija, porodica i vaspitavanje dece, magazin
PORODICA I VASPITANJE

14 Apr 2020

PRETERANA TELESNA TEŽINA I NEAKTIVNOST DECE

Bez lečenja, problemi sa viškom kilograma će se nastaviti i nakon detinjstva. Gojazna deca imaju dvostruko veće šanse da ostanu gojazni tokom celog života, rizik raste sa godinama,tako da skoro 60% gojaznih adolescenata tokom života ne gube na težini

Smanjivanje rizika od gojaznosti u detinjstvu

Školsko doba je fenomenalno vreme za borbu protiv gojaznosti. Fizičke vežbe, dobra ishrana i pripremljen vitaminski plan, pomažu deci da prihvate aktivan i zdrav životni stil.

Deca se danas suočavaju sa velikim izazovima po njihovo zdravlje. Tehnologija i reklamiranje predstavljaju samo nekoliko faktora koji doprinose značajnom pojačavanju okruženja koje utiče na gojenje - socijalni i fizički svet koji olakšava izbor nezdrave hrane. Jednostavne promene u životnom stilu mogu sprečiti prekomerno gojenje i omogućiti deci da budu zdravi.

Rastući problem

Tokom 1980-ih i 1990-ih godina, gojaznost kod dece u Evropi i severnoj Americi se tri puta povećala, sa 5 na 15 %. Danas, gotovo jedna trećina dece su gojazni. Kako se ovo dogodilo tako brzo. Genetika ovde igra veoma malu ulogu. Umesto toga, ovaj rastući problem je povezan sa brzom promenom u životnom stilu i faktorima okruženja – kod kuće, u školi i u zajednici.
Ishrana i vežbe su ključni faktori kada govorimo o balansu telesne težine u detinjstvu. Ali ima li još nešto osim ovoga?

Prema rečima dr. Casey Gray (Kejsi Grej) projekt menadžera za Healthy Active Living and Obesity Research Group (Grupa za promociju zdravog aktivnog života i istraživanje gojaznosti) u dečjoj bolnici u Eastern Ontario Research Institute (Institut za istraživanje Istočni Ontario), „Često govorimo o unutrašnjoj nasuprot spoljnjoj energiji , ali sada znamo da je problem zapravo mnogo kompleksniji“.

Pitanja koja se postavljaju u okviru borbe protiv dečje gojaznosti uključuju pristup tehnologiji, odnosno problemu preteranog sedenja/neaktivnosti; dokaz da loše spavanje menja metabolizam i apetit; preterana roditeljska briga i pravila ometaju mogućnosti za igru.

Vreme sedenja tj. neaktivnosti

Redovna aktivnost održava zdravlje kod dece. Samo 7% dece u severnoj Americi postignu preporučenih 60 minuta umerene do snažne fizičke aktivnosti – dovoljno da se izmore i oznoje – većinom dana. Osim toga, nivoi aktivnosti padaju kako se dete približava adolescenciji. Dakle, šta deca rade u slobodno vreme?

Deca (starosti od 5-17 godina) provode 67% vremena (osim vremena spavanja) sedeći / neaktivno, a pola tog vremena provode ispred televizije, igrajući video igrice ili na računaru. To je mnogo više od 2 sata maksimalnog vremena koje se predviđa za gledanje TV-a, a koje se smatra graničnim za borbu protiv gojaznosti.  Olakšanim pristupom socijalnim medijima i ovim generacijama koje su kompjuterski vrlo pismene, za razliku od ranijih, držanje dece dalje od TV i ostalih elektronskih aparata, predstavlja veliki izazov za roditelje.
Opasnosti od reklamiranja

Smanjivanje vremena gledanja TV je posebno važno zbog smanjivanja vremena neaktivnosti, ali i zbog sprečavanja izloženosti reklamama, koje se uglavnom pojavljuju u vreme kada deca najviše gledaju TV. U proseku, 5 reklama prikazanih u roku od sat vremena se odnose na hranu i uglavnom reklamiraju nezdravu hranu.  Stopa gojaznosti u detinjstvu raste u skladu sa porastom gledanja TV-a, a ishrana je pod direktnim uticajem onoga što deca gledaju ili vide na TV – kao i pod uticajem onoga što deca rade, gledajući TV. Skoro jedna petina dnevnih kalorija se konzumira bukvalno sa fotelje.

Sklanjanje dece sa kauča

Na isti način na koji deca uče da upravljaju računarima, trebali bi da razviju sposobnosti kao što su koordinacija, agilnost, fleksibilnost i balans kod uživanja u aktivnosti. Prema onome što je istakao Gray „Škole su fenomenalno mesto za intervenciju jer deca prosto moraju da idu u školu. Škola predstavlja idealno mesto gde se deci može probuditi interes za sport, gde se može povećati aktivnost i razviti fizička svesnost; znanje, motivacija, pouzdanost i fizička kompetencija kod koje deca treba da ostanu aktivni tokom života.“

Mnoge škole angažuju specijaliste za fizičko vaspitanje, a nastavnici koji održavaju nastavu u učionici sve više upražnjavaju sredstva za sprovođenje aktivnost u učionicama. Ipak, većina roditelja se žali da deca nisu dovoljno aktivna u školi, a samo polovina škola imaju u potpunosti implementiranu politiku za postizanje dnevne fizičke aktivnosti.
Aktivnosti nakon nastave i aktivnosti u zajednici

Dok obrazovni sistem pomaže u prihvatanju zdravih navika, deca takođe trebaju svoje roditelje da im pruže podršku. Školski dopunski programi mogu pojačati organizovanje fizičke aktivnosti nakon nastave, ali i spojiti školsko-porodičnu mrežu ohrabrivanjem roditelja da treniraju, prisustvuju ili organizuju. Roditelji takođe mogu pronaći različite programe i klubove izvan škole, u lokalnoj zajednici ili rekreativnim centrima.

Sport nije za svako dete i zaista nema smisla da roditelj vuče dete na trening fudbala, ako dete ne želi da trenira fudbal. Roditelj mora otkriti koje druge interese njegovo dete može imati – pa čak i druge aktivnost smanjenog fizičkog intenziteta, kao što su umetnost, muzičke lekcije ili ples, sasvim sigurno mogu imati pozitivan uticaj. Vreme koje dete provede radeći interesantan hobi, svakako nije vreme potrošeno uzalud.

„Kašika puna šećera“

Kao i fizičke aktivnosti, navike deteta kada pričamo o ishrani su veoma kompleksne i pod uticajem  fizičkog i socijalnog okruženja. Negde od četvrte godine života, glad nije više glavni životni poticaj, deca počinju da jedu brže i to pod uticajem različitih faktora koji ih okružuju: mediji, prijatelji, porodične rutine.

Postaviti primer

Roditelji igrau posebno bitnu ulogu, ne samo po pitanju toga šta deca jedu, nego i po pitanju toga kako deca jedu. Postaviti dobar primer upravo za stolom – uzivanje u večeri, ali na način da roditelji pomažu deci u borbi protiv gojaznosti.
Zdrava hrana pri ruci

Kao i kod odraslih, pristup hrani je veoma važan, s obzirom na pitanje šta deca jedu. Posude za čuvanje hrane treba da budu pune zdravih grickalica i voća – umesto kolača i slatkiša.

Što ranije ponuditi različitost

Ukoliko se deci u ranom detinjstvu ponudi različitost u ishrani, ostavlja im se mogućnost istraživanja hrane; vrlo je verovatno da će početi da konzumiraju povrće. Deci treba dati vremena da razviju svoje preferense, ali i poštovati činjenicu da će se iste možda razlikovati od preferenci roditelja.

Izbegavati taktiku pritiska

Ograničavanje u hrani, forsiranje brze hrane i nagrađivanje dece slatkišima, može dovesti do povećanja telesne mase kod dece i ujedno izazvati dugotrajni emotivni uticaj.
Prepoznavanje problema

Kako će roditelj znati da li mu je dete gojazno? Uspostavljanje problema gojaznosti nije tako jednostavno i nije to samo korak da se stane na vagu; u obzir se moraju uzeti starost, visina, sastav tela i ostali razvojni faktori. Većina roditelja će podceniti ili preceniti težinu i visinu svoje dece, a roditelji koji primećuju problem obično imaju pogrešno mišljenje da će višak masnoće nestati kada dete počne da raste.

„ Roditelji na drugu decu gledaju kao na status quo“ kaže Gray, „ i s obzirom da je populacija generalno gojazna, ovo će ih često navesti da pomisle kako su njihova deca zapravo zdrava i imaju normalnu telesnu težinu“. Prihvatanje i samosvest su prvi pritni koraci ka osiguravanju zdravlja vlastitog deteta. Zabrinuti roditelji bi trebali da potraže savet od lekara.

Delovati sada za zdravu budućnost

Gojaznost u detinjstvu predstavlja direktan rizik po zdravlje, uključujući krvni pritisak, holesterol i dijabetes. Ostale komplikacije uključuju probleme u disanju kao što su astma ili apnea, kao i obolenja jetre, kamenje u žuči pa čak i gorušicu – a to su problemi koji su duboko povezani sa starenjem, a ne odrastanjem.

Bez lečenja, problemi sa viškom kilograma će se nastaviti i nakon detinjstva. Gojazna deca imaju dvostruko veće šanse da ostanu gojazni tokom celog života, rizik raste sa godinama, tako da gotovo 60% gojaznih adolescenata tokom života uopšte ne gube na težini. Zato je veoma važno rešavati ovaj problem što je ranije moguće u životu.

Ako se ne vodi računa o prekomernoj telesnoj težini u detinjstvu, verovatnoća da će ovaj problem dovesti do emotivnih i socijalnih problema je veoma velika. „Kada dete nije sigurno u vlastito telo“, kaže Gray, „ono ima manje šanse da se socijalizuje i stvara prijateljstva, što može uticati na njihov psihološki razvoj - sve to čini jedan veoma kompleksan problem.
Slanje jedne drugačije poruke

Zdrave navike se formiraju u detinjstvu, a roditelji su pod velikim pritiskom jer bi trebali da budu savršeni model svojoj deci generalno, moraju ići na posao i još obavljati razne dužnosti kod kuće. Jednu stvar će deca zapamtiti – i posebno ceniti – a to je vreme koje roditelji sa decom provedu u igri.

Samo 38% roditelja se redovno angažuje u aktivnoj igri sa svojom decom, dozvoljavaju deci da stvaraju pravila i provode kvalitetno vreme u kreativnim igrama sa decom. Nema potrebe da se takvo vreme posebno planira – samo treba biti spontan i otvoren za igru.

Povratak u školu

Vraćanje u školu nakon letnjeg raspusta je odlična prilika da se prekine sa nezdravim navikama. Možete napravite novi oblik porodičnog skupljanja u vreme doručka, ručka ili večere, obezbedite balansirane i zdrave užine za decu i potaknite ih da se pridruže školskim klubovima i aktivnostima nakon nastave – uključite se u ove akcije zajedno sa decom.

Kod kuće ograničite vreme gledanja TV ili korišćenja kompjutera, svedite konzumaciju grickalica na minimum. Zdrav životni stil bi trebao biti porodični pothvat, bez obzira na starosnu dob ili telesnu težinu bilo kojeg člana porodice.


Reklame

Povezane teme

PLANIRANJE TRUDNOĆE: KADA JE PRAVO VREME ZA ZASNIVANJE PORODICE?

PLANIRANJE TRUDNOĆE: KADA JE PRAVO VREME ZA ZASNIVANJE PORODICE?

Mnogi parovi koji žele da donesu novi život na svet suočeni su sa naizgled jednostavnim pitanjem: kada je pravo vreme za zasnivanje porodice?...

PODIGNITE DETE KOJE VOLI DA ČITA

PODIGNITE DETE KOJE VOLI DA ČITA

Pored svih neizvesnosti koje postoje na svetu, evo jedne stvari na koju možete računati: Čitanje čini decu jačom. Deca koja prihvate knjige - čak i kada je gledanje u ekran neizbežno - biće spremna da preuzmu budućnost....

DA LI JE VAŠE DETE PREZAUZETO?

DA LI JE VAŠE DETE PREZAUZETO?

Aktivnost kojom će vaše dete da se bavi prilagodite njegovom temperamentu, karakteru, sposobnostima i godinama. Ne birajte aktivnost za sebe, već za mališana......

RAZVOD BRAKA: KAKO REĆI DECI DA SE RASTAJEMO?

RAZVOD BRAKA: KAKO REĆI DECI DA SE RASTAJEMO?

Deca predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta i dalje u velikoj meri zavise od svojih roditelja, ali takođe počinju da razvijaju bliska prijateljstva sa decom iz svog okruženja. Oni su u stanju da razgovaraju više o osećanjima......

TINEJDŽERSKA PRAVILA KOMUNIKACIJE

TINEJDŽERSKA PRAVILA KOMUNIKACIJE

Radeći sa tinejdžerima i roditeljima, u jednoj beogradskoj srednjoj školi, zanimalo nas je postoji li ključ ili moguće rešenje za stalne sukobe u njihovoj komunikaciji. Istraživanje “Umeš li da razgovaraš?” obuhvatalo je i anketu sa brojnim pitanjima...

OTVORENI RAZGOVORI O SEKSU

OTVORENI RAZGOVORI O SEKSU

Koji izbor ima vaše dete da bi saznalo ono što ga zanima? Da li mislite da se o seksualnosti može učiti iz knjiga? Naravno da ne. Dete će ili pronaći odgovarajućeg sagovornika ili će bez pripreme imati seksualno iskustvo, što može da bude traumatično...

KAKO SE PRAVILNO UČI?

KAKO SE PRAVILNO UČI?

Ono što detetu predstavlja najveći problem, ili što najmanje razume dobro je da uradi onda kada mu je učinak najveći. Za nekoga je to jutro, za nekog veče, ali princip je isti: za najteže gradivo pomozite mu da izabere najbolje vreme......

VOLETI SVOJE KOMPLIKOVANIJE DETE

VOLETI SVOJE KOMPLIKOVANIJE DETE

Naravno, svi mi imamo trenutke kada žalimo kako smo reagovali na ponašanje svog deteta. Ali stručnjaci kažu da su deca otporna i da nas vole. Jedna od sjajnih stvari u životu sa malom decom jeste da se svako jutro probudite i krenete od početka......

ZNAČAJ DEČIJIH VRTIĆA

ZNAČAJ DEČIJIH VRTIĆA

Zapravo, dete u vrtiću dolazi u odnose u kakvima, do stupanja u ustanovu, nije bilo. Stiče brojna iskustva, upoznaje razna osećanja, od prvih simpatija i drugarstava, pa do prve ljubomore ili nesimpatije......

PRIPREMA ZA POLAZAK U PRVI RAZRED

PRIPREMA ZA POLAZAK U PRVI RAZRED

Roditelji imaju zadatak da podstaknu u detetu osećaj da je ono jedinstvena i važna osoba, kako sebi, tako i drugima. Dužnost im je da mu pokažu koliko ga cene i prihvataju, uvažavajući njegove sposobnosti, interese i jedinstvenost......

NAJBITNIJI ZADACI ZA RODITELJE - ODABIR VRTIĆA

NAJBITNIJI ZADACI ZA RODITELJE - ODABIR VRTIĆA

Buduću socijalizaciju ćete da mu olakšate ako neposredno pre polaska ima što više kontakata sa vršnjacima. Svako druženje i igra, bez obzira koliko u njima bilo konflikata, svađa, mirenja, durenja… predstavljaju vrednu lekciju....

KAKAV STE PRIMER SVOJOJ DECI?

KAKAV STE PRIMER SVOJOJ DECI?

Ako je dete svedok stalnih teških reči između svojih roditelja i živi u porodici gde su svakodnevno prisutni vređanje, ponižavanje, psovke i ono će usvojiti upravo ovakav vid komuniciranja, a zatim tu naučenu šemu ponoviti i u svojoj kući i van nje.....

KAKO POMOĆI DETETU DA ZASPI I KVALITETNIJE SPAVA?

KAKO POMOĆI DETETU DA ZASPI I KVALITETNIJE SPAVA?

Nemojte deci dopustiti hranu neposredno pre spavanja, kao ni slatkiše oko dva sata pre odlaska na počinak jer će im šećer samo dati dodatnu energiju u vreme kada trebaju da se smire. Budite im uzor pa se toga pravila držite i vi......

DETETU TREBA DA POKAŽETE LJUBAV

DETETU TREBA DA POKAŽETE LJUBAV

Drugi razlog za skrivanje svojih emocija jeste neumeće, tj. nepoznavanje načina da se one pozitivno izraze. Činjenica je da starije generacije nisu bile u velikoj meri otvorene u pokazivanju pozitivnih emocija prema deci kao današnje......

DA LI DECU TREBA FIZIČKI KAŽNJAVATI?

DA LI DECU TREBA FIZIČKI KAŽNJAVATI?

Važno je napomenuti da su predmet istraživanja bila normalna deca i da su roditelji koristili razumno telesno kažnjavanje, a ne fizičko zlostavljanje. Zato iz ovoga ne smemo da zaključimo da decu treba što više tući da bi bila bolja......