Deca predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta i dalje u velikoj meri zavise od svojih roditelja, ali takođe počinju da razvijaju bliska prijateljstva sa decom iz svog okruženja. Oni su u stanju da razgovaraju više o osećanjima...
Prva rečenica romana Ane Karenjine glasi: „Sve srećne porodice su slične jedna drugoj, svaka nesrećna porodica je nesrećna na svoj način“. Jasnije je nego ikad u trenucima kada se roditelji odluče na razvod i deca treba da prenesu odluku.
Roditelji često pripremaju opsežne govore i daju mnogo detalja o razlozima razvoda. Međutim, zaboravljaju da kažu ono što je deci često najvažnije da čuju. Iako je većini roditelja veoma stalo da deca razumeju i prihvate promene koje razvod neizbežno donosi, roditelji takođe često zaboravljaju da deca svet doživljavaju drugačije od odraslih.
Naime, deca različitog uzrasta su u različitim razvojnim fazama, pa je razumevanje dečjeg razvoja od velike važnosti kada planirate šta ćete i kako reći.
Ispod su samo neke od karakteristika dece određenog uzrasta koje biste trebali imati na umu kada razgovarate o razvodu. Naravno, u okviru dole navedenih „starosnih klasa“ postoji niz specifičnosti u zavisnosti od toga da li je uzrast deteta mlađi ili stariji, što je takođe važno uzeti u obzir prilikom planiranja intervjua.
Deca do pet godina
Mala deca su posebno zavisna od svojih negovatelja koji im pružaju emocionalnu i fizičku sigurnost i zaštitu. Deca ovog uzrasta su u fazi egocentrizma, termin koji je smislio Žan Pijaže. Termin objašnjava period u razvoju deteta kada deca imaju smanjenu sposobnost da shvate psihičko iskustvo i položaj drugih.
Dakle, mogli bismo reći da deca u ovom periodu sebe doživljavaju kao „centar sveta“, nekoga zbog koga se sve dešava. Iz tog razloga se ponekad mogu osećati odgovornim za nesuglasice između roditelja i mogući razvod. Do pete godine deca postaju svesnija svojih osećanja, ali još ne mogu da razgovaraju o njima u složenijoj fazi.
Stoga su deci iz vrtića potrebna jednostavna i konkretna objašnjenja. Važna pitanja na koja dete treba da odgovori je gde će živeti. Ko će se brinuti o njemu. Koliko često i na koji način će viđati drugog roditelja. Važno je reći detetu da je razvod odluka odrasle osobe, da deca ni na koji način nisu odgovorna za tu odluku i da to nema nikakve veze s njima (njihovo ponašanje, karakter itd.) I da dete i dalje vole oba roditelja.
Dete će sigurno imati dodatna pitanja. Neke se mogu ponoviti, ali važno je da, bez obzira na to, roditelji daju istinite i podržavajuće odgovore. Poželjno je da roditelji budu autentični i da ne kriju svoja osećanja.
Deca od 6 do 12 godina
Deca predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta i dalje u velikoj meri zavise od svojih roditelja, ali takođe počinju da razvijaju bliska prijateljstva sa decom iz svog okruženja. Oni su u stanju da razgovaraju više o osećanjima, razumeju uzročno-posledične veze, pa možda neke od okolnosti koje su dovele do razvoda, međutim, još uvek ne mogu da razgovaraju o apstraktnim temama i složenim odnosima (naime, deca ovog uzrasta su još uvek skloni stvarima vidi „crno-belo“).
Deci svih starosnih grupa, uključujući ovu starost, treba pružiti širu mrežu podrške, uobičajenu dnevnu rutinu, pažnju i brigu koju su imali pre razvoda (na primer, odvođenje na vannastavne aktivnosti, podsticanje kontakta sa roditeljem sa kojim dete ne živi, njegova porodica, pomoć u učenju, igranje sa prijateljima itd.).
Deca od 13 do 18 godina
Deci u adolescenciji prijateljstva postaju veoma važan deo života. Često dovode u pitanje autoritet odraslih kao i njihovih roditelja. Takođe su u mogućnosti da razgovaraju o razvodu na složenijem nivou i postavljaju pitanja koja će im omogućiti da vide širu sliku. Neophodno je osluškivati potrebe tinejdžera i pokušati pronaći zajednički jezik, jer je za većinu adolescenata (iako se to ponekad ne čini) veza sa roditeljima i dalje presudna.
Takođe je dobro što roditelji, koliko je to moguće, nastavljaju međusobnu komunikaciju u vezi sa vaspitanjem deteta i donošenje jednoglasnih odluka u vezi sa adolescentom.
Dela govore više od reči
Bez obzira na starost, opšte smernice kada želite da razgovarate sa decom o razvodu su mudro i pažljivo biranje reči, pružanje detetu puno ljubavi i pažnje i ključne informacije o događaju na odgovarajući način za dete. Bilo bi dobro, ako je moguće, da oba roditelja budu prisutna u razgovoru i da se oni slože u razgovoru. Nikako nije dobro umešati dete u roditeljske svađe i tražiti od deteta da „bira stranu“.
Možda najvažnije, neka vaši postupci govore više od reči: budite prisutni, dobronamerni, brižni, privrženi, zagrlite svoje dete, provedite što više vremena igrajući se s njim i imajte strpljenja.
Takođe, imajte na umu da je svaka porodična situacija specifična, pa bi bilo dobro pre nego što razgovarate o razvodu, konsultovati stručnjaka iz svog okruženja (na primer, predškolskog ili školskog psihologa ili psihoterapeuta) koji će moći da vas podrži .
