S druge strane, tragovi stresa i s njim povezani oslabljeni otpor organizma često se manifestuju na našem izgledu, pa ga nije teško prepoznati po aknama, podočnjacima, gubitku kose ili napadima herpesa. Kontrola stresa je preduslov za dobro zdravlje
U današnje vreme stres je gotovo nemoguće izbeći, ali postoji niz sitnica koje nam mogu pomoći da se bolje nosimo sa stresnim situacijama.
Početak novog milenijuma obeležio je stres. Današnji način života predstavlja nam brojne izazove usklađivanja poslovnog i privatnog života ili preživljavanja sa visokim stopama nezaposlenosti ili zaduženosti.
Iako nije sve tako mračno kako se čini na prvi pogled, svakodnevni život nije lak, godine nam prolaze i pre ili kasnije posrnemo pod teretom stresa.
Neželjeni efekti stresa
Stres je dokazao štetne efekte na zdravlje i osnova je kardiovaskularnih bolesti, imunoloških poremećaja, utiče na skraćivanje životnog veka, dovodi do sindroma iscrpljenosti ili sagorevanja na poslu. Često kažemo da prvo subjektivno osećamo stres u abdomenu, bilo kao grčeve, drhtanje, težinu ili kao probavni poremećaj. Zaista, stres u kombinaciji sa lošom ishranom, a posebno emocionalnim prejedanjem, što je gotovo česta pojava u stresnim okolnostima, remeti takozvanu crevnu mikrofloru na kojoj u velikoj meri leži snaga našeg imuniteta.
S druge strane, tragovi stresa i s njim povezani oslabljeni otpor organizma često se manifestuju na našem izgledu, pa ga nije teško prepoznati po aknama, podočnjacima, gubitku kose ili napadima herpesa. Kontrola stresa je preduslov za dobro zdravlje. To se uglavnom svodi na našu perspektivu, naš pogled na život - ne možemo uticati na mnoge situacije, ali možemo naučiti da ih prihvatimo drugačije. Stoga, optimisti po prirodi imaju bolju odbranu od stresa, ali neke jednostavne „trikove“ mogu primeniti čak i pesimisti. Donosimo vam nekoliko jednostavnih saveta primenljivih u svakodnevnom životu.
Napravi pauzu
Vratili ste se sa posla nakon lošeg dana. Nemojte odmah ležati, već naprotiv - odlučite da šetate, ili se tuširate. Učinite bilo šta da "ohladite" svoje zagrejano raspoloženje. Takođe možete pokušati da organizujete nekoliko minuta „hlađenja“ na poslu.
Uključite probiotike u meni
Zdrava i uravnotežena ishrana je najbolja garancija zdravlja. Ali pošto su naša creva intenzivno izložena stresu, razmislite o svom zdravlju. Fermentisana hrana bogat je izvor probiotika koji igraju važnu ulogu u obnavljanju ravnoteže mikroflore. Uz stručni savet farmaceuta, možete da izaberete i neke od dodataka ishrani sa probioticima koji mogu biti dragocena podrška zdravlju vaše probave i imuniteta.
Smeh
Ako olakšate tešku situaciju, ona odmah izgubi deo kilograma. U ovim teškim, stresnim vremenima moramo više ceniti humor. U svemu ima malo (ili puno) humora ako se možemo opustiti dovoljno da to uočimo.
Nađite kućnog ljubimca
Kućni ljubimci mogu smanjiti stres. Istraživanja su pokazala da žrtve srčanog udara koje imaju kućne ljubimce žive duže jer životinje mogu smanjiti napetost u kući.
Ispravite svoje stavove
Za mnoge od nas stres ne izaziva okruženje toliko često koliko naši stavovi. Možda previše očekujemo od sebe ili od drugih? Ili možda patite od nedostatka samopouzdanja i previše ste pasivni? U svakom od ovih slučajeva, stres može biti rezultat našeg neuspeha da iz života dobijemo ono što mislimo da zaslužujemo.
Delegirajte
Zašto su neki rukovodioci manje pod stresom od drugih? Zato što su razvili umetnost prenošenja dela poslovnih obaveza na druge. Stručnjaci kažu da je razumno delegirati poslove kako bismo mogli imati više vremena za one gde to nije moguće.
Razmišljajte u nijansama sive
Misli izazivaju osećanja, a pogrešne misli mogu biti uzrok stresnih osećanja. Povremeno svi padnemo u začarani krug negativnog razmišljanja, gubeći iz vida da su „dobri“ i „loši“ u životu retko crno-beli. „Mislite u sivim nijansama“, kaže psihijatar David Burns.
Potražite grupnu podršku
Nevolji i tuzi treba uteha i ohrabrenje. Grupe ljudi koji pate od istih ili sličnih problema pružaju priliku da nešto učine u vezi sa tim problemima, a ne samo da budu pasivne žrtve. Takve posebno formirane grupe svojim članovima pružaju i manji osećaj izolacije.
Pazi na granicu
Da, neki stresovi su neizbežni, čak neophodni za preživljavanje. Osim toga, ako nikada ne rizikujete, nećete ni dobiti ništa.
Ali postoji tanka linija između vašeg sopstvenog izazova i frustracije izazvane pokušajem da se izvede nemoguće. „U takvim trenucima poznata molitva Sioux Indijanaca može dobro poslužiti“, kaže stručnjakinja za stres dr Joan Borisenko. A to ide ovako: „Bože, daj mi mir da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrost da promenim ono što mogu i mudrost da razlikujem to dvoje“.
Meditirajte
Zaboravite na gurue koji neprestano traže nirvanu. Meditacija je korisna ako tražite malo više mira. Odvojite nekoliko trenutaka da se usredsredite na određenu misao, reč, zvuk ili telesne senzacije (poput disanja). Cilj nije trenutno opuštanje, već meditacija pomaže da se duša smiri tako da organizovano smiruje misli tokom celog dana.
Prošetajte
Hodanje kao beg od stresa? Baš tako. Šetnja, trčanje ili neke druge aerobne fizičke aktivnosti pomažu u ublažavanju napetosti. A kada se ova aktivnost kombinuje sa meditacijom, ona postaje moćno oružje u kontroli stresa.
„Zaposlite“ dušu
Žena koja pati od jakih glavobolja našla je olakšanje u kupovini i sakupljanju odeće za siromašnu decu. Direktor velike kompanije nakon haotičnog dana u kancelariji pronalazi mir pri svakom zabijanju motike u zemlju dok se priprema za sadnju pasulja u svojoj bašti. Ovi ljudi savladavaju stres podržavajući svoj duh i hraneći se dušom.
Donirajte
Ne samo da je plemenitije davati nego primati nego i davanje može biti zdravije. Kada pomažemo drugima, pomažemo i sebi smanjenjem stresa. To nam odvlači pažnju, a briga odlazi sa pažnjom. Čini se da humanitarne aktivnosti smanjuju osećaj usamljenosti koji stres može da proizvede.
Napišite dnevnik
Pero nije samo moćnije od mača, već može biti i moćnije od vojske briga koja nas drži zarobljenima pod stresom. Psihijatar James Pennebaker savetuje vođenje dnevnika. Izaberite osamljeno i tiho mesto i pišite 20-30 minuta. Napišite što je moguće detaljnije i iskrenije o onome što vas muči i pobrinite se da niko nikada ne otkrije vaše misli. Ne osećajte se obaveznim da pišete svaki dan, previše pisanja može postati zamena za akciju.
