ČINJENICE KOJE ZAISTA TREBA DA ZNATE O VAKCINAMA

Vakcine grade imunitet pomoću male doze bolesti

Kada bakterija ili virus uđe u vaš sistem, napada ga i umnožava se, što uzrokuje infekciju i pokreće vaše telo da proizvodi antitela za borbu protiv infekcije. Ali čak i nakon što se oporavite, vaše telo ostaje naoružano memorijskim ćelijama protiv ponovne infekcije, koje sada mogu da pobede ovog osvajača. Vakcina gradi ovaj arsenal antitela namernim uvođenjem osvajača u vaše telo u obliku koji je ili mrtav ili oslabljen do te mere da ne može naneti štetitu vašem organizmu. Vakcine protiv poliomijelitisa, hepatitisa A i besnila sadrže mrtvi virus, dok su MMR (morbile, zauške, rubeola), vakcine za varičele (poznate kao ovčije boginje) i rotavirusne vakcine napravljene od oslabljenog virusa dovoljno jakog da stvori imuni odgovor, ali nedovoljno snažnog da izazove oboljenje. „Dobijate imunološki odgovor koji je proizvod prirodne infekcije bez potrebe da platite cenu prirodne infekcije“ kaže Paul Offit, doktor medicine, direktor Centra za Istraživanje Vakcina u Dečijoj Bolnici u Filadelfiji.
Razvoj vakcina može da traje decenijama

Ovi medikamenti se razvijaju u nekoliko faza. „Vakcina i postupak njene izrade moraju biti apsolutno dosledni; ne sme se požurivati“ kaže dr. Offit. Prerano distribuiranje vakcine može rezultirati većim brojem oboljenja, pa čak i smrću. To je zato što ju je potrebno prvo detaljno testirati i na životinjama i na ljudima u pogledu bezbednosti, efikasnosti i neželjenih efekata; takođe, moramo znati da će svaka kreirana serija biti identična i da će ispunjavati visoke standarde. Kako je onda moguće da vakcina protiv COVID-19 bude dostupna u roku od 12 do 18 meseci? Ukoliko se smatra da virus predstavlja veću pretnju od potencijalne pretnje same vakcine koja nije dovoljno dugo u opticaju, ljudi će prihvatiti određeni stepen neizvesnosti, kaže dr. Offit.
Može da se dogodi da se osećate loše dan-dva nakon primanja vakcine

Mada nije obavezno. Ako uopšte išta primetite, to može biti bol na mestu ubrizgavanja ili, u najgorem slučaju, čudan osećaj praćen visokom temperaturom ili glavoboljom, dan-dva. Ovo obično predstavlja dobar znak: To pokazuje da vaše telo gradi imunitet prema bolesti protiv koje ste vakcinisani. Ponekad hemikalija, poznata kao pomoćno sredstvo, koja se koristi za pojačavanje imunološkog odgovora i zahvaljujući kojoj je moguće primiti manje aktivnih sastojaka ili doza, takođe može proizvesti ove simptome, kao što je slučaj kod  vakcine protiv herpes zostera. „Može da izazove glavobolje i bolove u mišićima dovoljno jake da propustite dan na poslu. Ali to je ipak bolje nego da dobijete herpes“ - navodi doktor Offit.
Vakcine štite i vas i druge

Vakcinacija štiti i vas i sve oko vas. „Ako je dovoljno ljudi zaštićeno, onda ne morate da brinete o epidemiji ako se samo jedna osoba razboli“ - kaže dr Maria Elena Bottazzi, kodirektor teksaškog Dečijeg Bolničkog Centra za Razvoj Vakcina u Hjustonu. To se naziva „imunitet stada“ - to ne znači da možete da preskočite vakcinu i budete sigurni da ćete ostati zdravi, ali znači da se bolest neće širiti kao požar. Veoma zarazni virusi poput morbila zahtevaju da se 95% ljudi vakciniše kako bi se sprečilo izbijanje epidemije. Poliomijelitis je manje zarazan i potrebno je da se 80 do 85% zajednice vakciniše kako bi se dostigao imunitet stada. Potrebne su godine da se postigne „imunitet stada“, s obzirom na to koliko pažljivo se vakcine distribuiraju kako bi bile bezbedne, kaže Bottazzi.
Prvo cepivo je razvijeno u Kini pre hiljadu godina

Bila je to vakcina za male boginje, poznate kao „pegasto čudovište“ zbog bolnih zagnojenih plikova, visoke temerature i stope smrtnosti od 20% do 60% (do 98% kod novorođenčadi). Smatra se da su, oko 1000. godine nove ere, kineski lekari prvi izumeli tehniku koja je podrazumevala utrljavanje tečnosti iz plikova boginja u ogrebotine na rukama i nogama zdravih ljudi (druga tehnika podrazumevala je udisanje zaraznog praha iz krasta kroz nozdrve). Unošenje ovog oslabljenog oblika virusa ponekad je uzrokovalo blage simptome, ali je stopa smrtnosti pala na 3%. Prvo stvarno unošenje oslabljenog oblika malih boginja u zdravu osobu razvio je britanski lekar krajem 18. veka. Do danas su male boginje jedna od samo tri bolesti, uključujući poliomijelitis 2 i 3, koje su globalno iskorenjene jer su prihvaćene vakcine protiv njih. „U ovom trenutku bismo mogli takođe da iskorenimo morbile i rubeolu [nemačke morbile]“, kaže dr Offit. „Jednostavno morate da naterate sve ljude na svetu da prime vakcinu. U zemljama pogođenim ratnim dešavanjima ili političkim prevratima nije uvek lako dostaviti vakcinu od asfalta do deteta“.
Ne postoje dve slične vakcine

To je zato što ne postoje dva slična virusa, a kod nekih je potrebno više od jedne doze da bi se stvorio imuni odgovor. Na primer, jedna injekcija vakcine protiv morbila je 93% efikasna, ali jedna doza MMRV vakcine je manje efikasna i zato se raspoređuje na dve injekcije. Tetanus takođe zahteva nekoliko injekcija za izgradnju zaštitnog imuniteta, a zatim pojačivač na svakih deset godina. Vakcina protiv gripa je konstantno efikasna samo 50%, a to je zato što grip svake godine mutira, često nepredvidljivo. Ipak, sa 30 miliona slučajeva gripa godišnje i 65.000 smrtnih slučajeva, primećuje dr. Offit, „čak i sa 50% poseduje vrednost jer zadržava većinu obolelih van bolnica i van mrtvačnica“.   
Vakcine spašavaju živote

Smrtnost na svetskom nivou povezana sa morbilama opala je za 79% između 2000. i 2014. godine kao rezultat globalnog pristupa vakcini, poštedevši 17,1 miliona života, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Među decom rođenom između 1994. i 2013. godine, CDC procenjuje da će vakcina protiv morbila sprečiti 21 milion hospitalizacija i 732.000 smrtnih slučajeva tokom njihovog života. Između 1963. i 2015. godine u SAD-u, vakcine su osujetile ukupno 200 miliona slučajeva poliomijelitisa, morbila, zaušaka, rubeole, varičele, adeno virusa, besnila i hepatitisa A. Nažalost, u 2019. je zabeležen ogroman skok slučajeva morbila, od čega  je do 73% slučajeva došlo zbog toga što ljudi nisu vakcinisali decu.
Ne postoje dokazi da vakcine uzrokuju autizam

Nauka je dovoljno ozbiljno shvatila tvrdnje da vakcine uzrokuju autizam kod dece, te je stoga sprovela brojne studije širom sveta na stotinama hiljada dece. Tri glavna argumenta protivnika vakcine su da je MMR vakcina izazvala autizam kod inače zdrave dece; da autizam uzrokuje timerosal, konzervans koji sadrži živu i koji je uklonjen iz dečijih vakcina pre dve decenije; i da se deci prerano daje previše vakcina, preplavljujući njihova tela i rezultirajući autizmom. Prema dr. Offitu, u slučaju morbila, zaušaka i rubeole, u 18 studija rađenih u sedam zemalja na tri kontinenta na stotinama hiljada dece, nijedna nije pokazala vezu između vakcina i autizma. Kako kaže Naučna Fondacija za Autizam, „Rezultati studija su vrlo jasni; podaci pokazuju da nema veze između vakcina i autizma“.
Postoje bolesti na koje smo zbog vakcina skoro pa zaboravili

Gotovo da smo zaboravili na dečiju paralizu, tetanus, hepatitis A i B, rubeolu, zauške, veliki kašalj, rotavirus, male boginje, morbile i još mnoge druge bolesti. Vakcine takođe štede novac: CDC procenjuje da je samo vakcinacija protiv morbila uštedela SAD-u 295 milijardi američkih dolara troškova hospitalizacije i skoro 1,4 biliona američkih dolara društvenih troškova tokom 15 godina.
Novac često utiče na to koje se vakcine prozvode (a koje ne)

Dečiji Bolnički Centar za Istraživanje Vakcina u Teksasu već dve decenije razvija vakcine protiv ankilostomijaze i šistosomijaze, dve bolesti izazvane parazitima. Ali nedostatak finansiranja za napredna klinička ispitivanja zadržava napredak. Obe bolesti su poznate kao zapostavljene tropske bolesti (NTD), što znači da pogađaju ljude koji žive u siromašnim i nerazvijenim zajednicama; vakcine za njih, kao takve, poseduju mali ili nikakav komercijalni potencijal. „Definitivno postoji nejednakost u istraživanju vakcina“, kaže Bottazzi. "Ako vakcina nema uticaja na bogato stanovništvo sa visokim prihodima, proizvođači profitnih vakcina nemaju tendenciju da ulažu u njih. Američka vojska i Institut za Istraživanje Valter Reed, međutim, pružili su podršku, dodaje Bottazzi, pošto je vojno osoblje stacionirano na mestima gde ovakve bolesti predstavljaju rizik: „Jasno je da povratnih vrednosti ima mnogo pošto će ove vakcine poboljšati zdravlje stanovništva širom sveta“.