Fibroza jetre je proces postepenog nagomilavanja ožiljnog tkiva u jetri usled hroničnog oštećenja, što ometa njenu funkciju i smanjuje sposobnost regeneracije.
Izuzetno je važno na vreme prepoznati proces, kao i promeniti životne navike
Jetra je drugi najveći organ u telu i nalazi se ispod grudnog koša na desnoj strani stomaka. Takođe, to je organ sa možda najviše funkcija u telu.
Naša jetra istovremeno obavlja više od 200 važnih funkcija. Neke od ovih funkcija uključuju snabdevanje mozga glukozom, borbu protiv infekcija i skladištenje hranljivih materija. Pored toga, jetra igra ključnu ulogu u preradi svarene hrane iz creva, kontrolisanju nivoa masti, aminokiselina i glukoze u krvi, borbi protiv infekcija, čišćenju krvi od čestica i bakterija i neutralisanju i uništavanju lekova i toksina. Ona proizvodi žuč, skladišti gvožđe, vitamine i druge esencijalne materije, razgrađuje hranu i pretvara je u energiju i proizvodi, razgrađuje i reguliše brojne hormone, uključujući i polne hormone. Za razliku od drugih organa, jetra ima neverovatnu sposobnost samoobnavljanja, što omogućava transplantaciju jetre. Kada osoba donira polovinu svoje jetre, preostali deo jetre regeneriše uklonjeni deo.
Zbog svih ovih funkcija moramo voditi računa o zdravlju jetre (kao i svih drugih organa), jer je jetra organ bez kojeg ne možemo.
Kako se razvija fibroza jetre?
Postoji više od 100 bolesti jetre, od kojih su neke akutne, a druge hronične. Neki zavise od našeg načina života, dok su drugi uglavnom genetski uslovljeni. Najveći neprijatelji jetre su alkohol, povišene masti i infekcije, posebno virusi hepatitisa B i C, koji su najopasniji za oštećenje jetre.
Kod oboljenja jetre dolazi do opasnog ciklusa: uporna upala ili hepatitis šalje stalne signale za popravku ćelija, koje počinju da talože kolagen. Višak kolagena učvršćuje tkivo; umesto da zapaljenje prestane, taloži se više kolagena, što dovodi do fibroze.
Kada jetra doživi ponovljeno oštećenje ili dugotrajnu upalu, kolagen i drugi proteini se nakupljaju između ćelija jetre, formirajući ožiljno tkivo. Ovo tkivo blokira ili ograničava protok krvi u jetru, uzrokujući umiranje zdravih ćelija i dalje oštećenje jetre. Za razliku od zdravih ćelija jetre, ožiljno tkivo ne može obavljati funkcije niti se regenerisati. Fibroza postepeno utiče na rad jetre, smanjuje njenu sposobnost samoobnavljanja i ometa protok krvi. Vremenom, ožiljci pokrivaju veći deo jetre i povezuju se jedni sa drugima, stvarajući pregrade ožiljnog tkiva.
Uzroci fibroze jetre
Najčešći uzroci fibroze jetre su način života, posebno prekomerna konzumacija alkohola, što uzrokuje dugotrajno oštećenje jetre do stadijuma kada jetra više ne može da obavlja svoje funkcije, što može završiti smrću.
Drugi značajan uzrok je nealkoholna masna bolest jetre (NAFLD). Tačni uzroci NAFLD-a nisu sasvim jasni, ali se veruje da geni, određena medicinska stanja, ishrana i digestivni sistem igraju ulogu. Neki faktori načina života povećavaju rizik od NAFLD-a: visoki nivoi triglicerida i holesterola, ishrana bogata šećerima, posebno fruktozom (koja se nalazi u gaziranim i negaziranim pićima), i poremećaji mikrobioma.
Infekcije jetre, posebno hepatitis B i C, takođe mogu izazvati fibrozu jetre. Obe bolesti se prenose krvlju, često iglama među zavisnicima, kao i seksualnim odnosom. Infektivni hepatitis se može lečiti antivirusnim lekovima, ali je hepatitis C posebno opasan jer češće izaziva maligne promene na jetri.
Genetske bolesti takođe mogu dovesti do ciroze jetre. Ove bolesti su retke, a njihova dijagnoza često zahteva složene i skupe laboratorijske pretrage. Najčešća genetska oboljenja su autoimuni hepatitis, primarni bilijarni holangitis i Vilsonova bolest, koja izaziva nakupljanje bakra u organizmu.
Simptomi fibroze jetre
Inicijalna fibroza jetre obično ne izaziva simptome i najčešće se otkriva laboratorijskim testovima.
Sa progresijom fibroze, simptomi kao što su:
- gubitak apetita,
- problemi sa pamćenjem i rasuđivanjem,
- nakupljanje tečnosti u nogama ili stomaku,
- mučnina,
- slabosti,
- neobjašnjivi gubitak težine i
- žutica
Ovo su simptomi uznapredovale fibroze koja prelazi u cirozu jetre.
Dijagnoza i lečenje
Fibroza jetre se dijagnostikuje kliničkim pregledom, laboratorijskim, imunološkim i mikrobiološkim pretragama, ultrazvukom i prolaznom elastografijom, koja se radi FibroScan aparatom. Ponekad je potrebna kompjuterska tomografija, magnetna rezonanca ili biopsija jetre da bi se potvrdila dijagnoza. Faze fibroze se određuju biopsijom jetre, a završni stadijum je ciroza, koja dovodi do simptoma.
Lečenje fibroze zavisi od uzroka; iako se fibroza ne može izlečiti, može se zaustaviti ili usporiti.
Za lečenje virusnog hepatitisa koriste se antivirusni lekovi, a zaustavljanje konzumiranja alkohola ključno je za osobe sa fibrozom jetre, bez obzira na uzrok bolesti. U slučaju viška gvožđa (hemohromatoze) ili Vilsonove bolesti, lekovi se koriste za uklanjanje metala iz tela. Preporučuje se prestanak uzimanja lekova ili dijetetskih suplemenata koji izazivaju fibrozu, kao i uklanjanje kamena u žuči.
Kontrola telesne težine i nivoa šećera i lipida u krvi je važna kod NAFLD. Ursodeoksiholna kiselina je efikasna u usporavanju simptoma primarnog bilijarnog holangitisa, dok se kortikosteroidi i imunosupresivi koriste kod autoimunih oboljenja jetre.
Mogu li prirodni preparati pomoći?
Trenutno ne postoji lek koji efikasno i bezbedno zaustavlja formiranje ožiljnog tkiva, iako se istražuju lekovi za smanjenje fibroze. Piskavica, mlečni čičak i kafa mogu pomoći u zaštiti jetre od fibroze, ali nema dovoljno dokaza da ih se preporuči kao tretman. Preporučuje se i fitoterapija (terapija čajevima), ali samo proverene.
Reklame
