Japanci imaju najnižu stopu srčanog udara na svetu uprkos tome što imaju sličan krvni pritisak i nivo holesterola u krvi kao kod zapadnjaka
Dugi niz godina naučnu zajednicu intrigirao je francuski paradoks. Naučno objašnjenje veze između tipične ishrane Francuza i niske stope kardiovaskularnih bolesti uverilo je samo mali deo naučnika. Većina njih se okrenula na drugi kraj sveta, u Japan, kako bi pronašli logičan temelj u još jednoj kulturno-prehrambenoj slagalici, japanskom paradoksu.
Srce otporno na faktore rizika
U stvari, ljudi u Japanu imaju najnižu stopu srčanog udara na svetu. Neobičnost vezana za ovo je činjenica da Japanci imaju sličan nivo krvnog pritiska i holesterola u krvi kao stanovnici zapadnih zemalja koji su, naprotiv, podložni najvećem riziku od kardiovaskularnih bolesti.
Pored toga, faktori rizika za razvoj srčanih bolesti, kao što su pušenje i dijabetes, su u porastu u Japanu. Na osnovu svega poznatog savremenoj medicini, logika nalaže da Japanci obolevaju od srčanih oboljenja istom brzinom kao i zapadnjaci, a to je daleko od stvarnosti.
Nije genetika, to je riba?
Odgovor na zagonetku ne nalazi se u genetici, jer Japanci koji se presele u SAD, na primer, imaju veće stope kardiovaskularnih bolesti nego njihovi sunarodnici kod kuće.
Zbog toga su se naučnici, u potrazi za objašnjenjem, okrenuli ishrani. Jedna od nutritivno najjačih prednosti u japanskoj ishrani je konzumiranje ribe; u Japanu se riba jede i do osam puta nedeljno, dok se, na primer, u Hrvatskoj konzumira u proseku jednom nedeljno.
Visok unos ribe se ogleda u povećanom nivou omega-3 masnih kiselina u krvi Japanaca, koji je po pravilu znatno veći nego kod zapadnjaka, a ova pojava može biti odgovorna za manju incidencu ateroskleroze u Japanci.
Zaštitna uloga omega-3 masnih kiselina
Ovo je podržano studijom koja je upoređivala rizik od srčanih bolesti među Japancima koji žive u Japanu sa onima koji žive na Havajima i beloputim stanovnicima SAD.
Naučnici su proučavali profil masnih kiselina u krvi kod ispitanika starosti od 40 do 49 godina. Takođe su analizirali rizik od ateroskleroze praćenjem procesa očvršćavanja karotidne arterije. Rezultati su pokazali da Japanci koji žive u svojoj domovini imaju najmanju učestalost aterosklerotskih plakova povezanih sa aterosklerozom. Pored toga, najveći nivo korisnih omega-3 masnih kiselina i najniža koncentracija omega-6 masnih kiselina pronađeni su kod ovih subjekata.
Autori studije su zaključili da je nivo omega-3 masnih kiselina kod stanovnika Japana povezan sa manjom pojavom aterosklerotskih plakova, što, gledano, potvrđuje blagotvoran efekat konzumacije ribe na zdravlje srca.