Tokom leta česta je i sunčanica koja se javlja kada se osoba kreće nepokrivene glave na jakom suncu. Tada se krvni sudovi oko mozga šire i moždano tkivo se pregreva.
Leto nam donosi velike vrućine, koje teško podnose ne samo hronični bolesnici i stari, već i organizam mladih, zdravih ljudi.
Medicinska stanja povezana sa izlaganjem visokim temperaturama okoline uključuju toplotne grčeve, toplotnu iscrpljenost, sunčani i toplotni udar. Toplotna iscrpljenost i toplotni grčevi su blaža, relativno česta stanja koja se lako mogu prepoznati i lečiti.
Kada je spoljna temperatura visoka, dolazi do znojenja, koje ima funkciju hlađenja tela. Međutim, tečnost i elektroliti se gube iz tela, a usled pojačanog znojenja može doći do toplotnih grčeva i toplotne iscrpljenosti. Iako su neprijatne, ove pojave obično ne zahtevaju medicinsku pomoć. Manifestuju se grčevima mišića, mučninom, nagonom za povraćanjem, osećajem slabosti, razdražljivosti, ubrzanim pulsom, ubrzanim disanjem, mogu se javiti i nesvestica.
Toplotni grčevi, glavobolja, osećaj iscrpljenosti
U slučaju pojave nekog od simptoma koji prate izlaganje visokim temperaturama, potrebno je kloniti se sunca u hladovini i uzimati velike količine tečnosti za kompenzaciju. Najbolje je uzimati običnu hladnu vodu, a u slučaju izraženijeg gubitka tečnosti i elektrolita znojenjem i ispijanjem slane vode ili izotoničnih napitaka.
Tuširanje mlakom vodom će takođe pomoći, a u slučaju toplotnih grčeva pomoći će i lagana masaža obolelih mišića. Iako su često neprijatni, ovi simptomi obično ne ostavljaju dugotrajne posledice na telo. Ali ponekad glavobolja i osećaj iscrpljenosti mogu trajati nekoliko dana.
Tokom leta česta je i pojava sunčevog udara, koji nastaje kada se čovek kreće nepokrivene glave na jakom suncu. Tada se krvni sudovi oko mozga šire i samo moždano tkivo se pregreva. Pored već pomenutih simptoma izloženosti visokim temperaturama, sunčani udar može da se manifestuje i ozbiljnijim poremećajima svesti.
Pažnja: sunčani udar je veoma ozbiljno stanje
Sunčanica nastaje kombinacijom pregrevanja tela i produženog izlaganja suncu nezaštićene glave, posebno potiljka. To je veoma ozbiljno stanje koje u nekim slučajevima karakteriše koma sa mogućim smrtnim ishodom. Sunčani udar je direktan rezultat uticaja toplote na mozak i krvne sudove u mozgu koji postaju propustljivi za tečnost i izazivaju oticanje moždanog tkiva i krvarenje u njemu. Simptomi opekotina od sunca najčešće su suva koža sa značajno povišenom telesnom temperaturom, glavobolja, vrtoglavica, nemir, zbunjenost i crvenilo lica.
Ako se osoba ne skloni suncu, uskoro će osetiti zujanje u ušima, probleme sa vidom i slabost. U teškim slučajevima dolazi do stupora, proširenih zenica i gubitka svesti sa ubrzanim pulsom i plitkim, ubrzanim disanjem.
Osobe za koje se sumnja da ima sunčanicu treba odmah staviti u hlad, u poluležeći položaj i pomoći mu da se rashlade skidanjem odeće, lagano polivanjem vodom (voda ne sme biti hladna, već sobne temperature). ) ili stavljanjem hladnih obloga na potiljak. U slučaju nesvesti, osobu treba položiti na bok, ali je neophodno potražiti medicinsku pomoć. Telesnu temperaturu treba stalno kontrolisati, a hlađenje se može zaustaviti tek kada temperatura tela padne ispod 38°C.
Period nakon sunčanice
Povređenom treba dati hladno piće (ako je pri svesti) i zabraniti mu da pije pića koja utiču na krvni pritisak i protok krvi, a posebno kafu i alkohol. Posle sunčanice obično možete očekivati glavobolju koja može da traje danima, osetljivost na zvukove i vizuelne nadražaje, tinitus i razdražljivost. Žrtva mora da se odmara u zamračenoj i hladnoj prostoriji, u tihom okruženju.
Reklame
