stručnjaci kažu da možete preokrenuti predijabetes, ali šta je zaista potrebno da se to izvede? sa porodičnom istorijom koja se nadvila nad njom, ljubitelj ugljenih hidrata i osoba koja ne voli vežbanje, lora shinn, je odlučila da sazna.
VEST JE STIGLA dok smo moj verenik, Peter, i ja pripremali večeru od kremastog pesto linguine-a i hrskavog ciabatta hleba, sa želeom sa pistaćima za desert. Šećer mi je bio viši od normalnog, rekla mi je medicinska sestra. Bila je ljubazna kada mi je to prenela, ali me je upozorila da treba da promenim način ishrane – da smanjim unos slatkiša i hrane sa velikim opterećenjem ugljenim hidratima. Nikada tanjir za večeru nije tako predviđao budućnost.
Rekla mi je da je moj test hemoglobina A1c (jedan od načina za testiranje na dijabetes) otkrio da je moj šećer u krvi u predijabetičkom opsegu. Nije trebalo da me rezultati iznenade. Imam porodičnu istoriju dijabetesa – prabaka je izgubila stopalo – pa dok je deo mene čekao ove rezultate, većinski deo mene se radije pretvarao da sam imuna.
Odrasla sam na duboko prženoj hrani i ne volim da kuvam. Mnogo volim slatkiše, toliko da bi i zubar mogao da se rasplače.
Osim toga, Peter je fantastičan kuvar koji prži najbolji krompir za doručak na svetu. A u poslednje vreme, između obaveznog posla i neobaveznog skrolovanja po Instagramu, sve više vremena provodim u sedećem položaju.
Tako sam poziv svoje medicinske sestre videla kao ekvivalent upozorenju da sa prekršila ograničenje brzine (umesto da sam dobila kaznu ili izgubila dozvolu). Kada mi je rekla da se vratim za nekoliko meseci, odlučila sam da idem u ekvivalent auto-škole.
ŠTA JE TOLIKO LOŠE U VEZI DIJABETESA?
Prva stvar koju sam naučila je bila strašna: nelečeni dijabetes može dovesti do moždanog udara, bolesti bubrega i gubitka vida, zajedno sa najmanje osam različitih oboljenja kože, od kojih većina uključuje svrab. Otprilike polovina dijabetičara će patiti od neuropatije, oštećenja nerava koje počinje trnjenjem u ekstremitetima i može napredovati do stanja koja zahtevaju amputaciju, sa čime je moja prabaka bila previše dobro upoznata.
Zatim sam istražila zašto određene (ukusne) namirnice predstavljaju problem: ljudski organizam razlaže ugljene hidrate, uključujući pasulj, kukuruz i ovas, kao i moje prijatelje, testeninu i šećer, u glukozu, koja ulazi u krvotok. Pankreas stvara hormon insulin, koji prati glukozu do srca, mozga, mišića i tkiva, gde se sagoreva kao gorivo.
Ali za mene, zajedno sa 88 miliona drugih odraslih Amerikanaca u spektru od predijabetesa do dijabetesa, pankreas ne može da prati i ne proizvodi dovoljno insulina. Kao rezultat toga, glukoza bez pratnje poseduje svu slobodu da izazove pustoš i haos u krvotoku.
Moja dijagnoza predijabetesa je značila da su moji nivoi šećera u krvi bili viši od prosečnih, ali još uvek nisu bili u dijabetičkom opsegu. “Uglavnom, predijabetes i dijabetes se mogu sprečiti, pa čak i preokrenuti.” Dugoročne studije su pokazale koliko su efikasne promene u ishrani i vežbanju. Ipak, postoji caka: standardni saveti o načinu života ne funkcionišu za svakoga. U svojim dvadesetim godinama, dr Tan je bila iznenađena kada je otkrila da je i sama bila predijabetičarka uprkos tome što je hodala 20.000 koraka dnevno i pazila na unos ugljenih hidrata. Očigledno je njena porodična istorija bila previse ozbiljna za prevazilaženje. “Ponekad, uprkos svim naporima, ljudi ne mogu u potpunosti da preokrenu abnormalne brojeve. Mogu li ja da preokrenem svoje?
PRVI KORAK: NOVI SPISAK NAMIRNICA
Promena načina ishrane je kritična za preokretanje napredovanja dijabetesa, ali “ne postoji način ishrane koji odgovara svima”, kaže dr Kalyani.
Prijatelji koji su se uspešno izborili sa dijagnozom predijabetesa oduševljeni su dijetama sa visokim sadržajem masti i malo ugljenih hidrata, a studija objavljena ove godine izgleda potkrepljuje takve anegdotske dokaze: pokazalo se da je ovaj način ishrane povezan sa smanjenim nivoom šećera u krvi i većim gubitkom težine.
Izbacila sam skoro sve ugljene hidrate iz svoje ishrane - zavisnik od šećera koji krizira (bukvalno). Bila sam umorna, žedna i uznemirena. Ali na moje iskreno iznenađenje, nakon četiri dana, žudnja je prestala. Pogledala sam sendvič svog sina tinejdžera sa puterom od kikirikija i ekstra želeom i nisam poželela jedan (ili dva) za sebe.
Drugi pacijenti uspevaju sa keto ili Atkinsovom dijetom bogatom mastima i proteinima, kaže dr Tan, ili ponekad povremenim postom ili veganskim načinom ishrane. Celeste Thomas, doktor medicine, specijalista za dijabetes i docent na Univerzitetu u Čikagu, voli mediteransku ishranu, koja uključuje izdašne porcije voća i povrća, pasulja i maslinovog ulja, zajedno sa umerenim porcijama ribe, piletine i sira.
KORIŠĆENJE VISOKE TEHNOLOGIJE U VEZI TOGA ŠTA JEDETE...
Jedan od razloga zašto različite dijete mogu da funkcionišu je taj što reakcije šećera u krvi na različite namirnice mogu da variraju od pojedinca do pojedinca, kaže dr Tan, pa ona preporučuje da ljudi testiraju kako njihov šećer u krvi reaguje na određenu hranu. Poput poslušnog studenta koji se upušta u naučni eksperiment, dobila sam recept za kontinuirani merač glukoze. Nosite ga na ruci 14 dana, a povezuje se sa aplikacijom za iPhone koja često preuzima podatke o šećeru u krvi i čuva ih
Rezultati su bili fascinantni. Moja omiljena grickalica – kokice - nije uticala na moj šećer u krvi. No moj šećer u krvi je skočio do neba kada sam pojela šaku kukuruznog čipsa ili činiju krompira za doručak. Dve kašike prirodnog jogurta sa ukusom meda bile su loše za moj šećer u krvi, kao i kugla sladoleda. Male količine celog zrna kao što je farro izazvale su manji odgovor od belog pirinča. Dobre vesti, iako sam se nečujno, tužno oprostila od belog pirinča.
Ove razlike se mogu objasniti glikemijskim indeksom (GI), nepreciznim, ali korisnim alatom za upravljanje količinom šećera u krvi. Hrana sa višim nivoom GI ima veći i brži uticaj na šećer u krvi. Kokice se nalaze niže na indeksu, dok je krompir visoko. Indeks nije savršen – ne uzima u obzir individualne razlike na osnovu veličine porcije ili načina na koji se hrana može spremati. No sve u svemu, otkrila sam da mi je šećer u krvi porastao kada sam jela hranu sa visokim nivoom GI
…I KADA JEDETE
Podaci su takođe otkrili da sam uveče prilično nezaustavljivo kidisala na frižider. Noću telo razlaže šećer uskladišten u jetri i energiju uskladištenu u masnim ćelijama, objašnjava dr Tomas. Dodavanje više goriva u obliku krekera i sira preopteretilo je sistem upravljanja šećerom u krvi tokom noći u mom organizmu. Dr Tomas predlaže 11 ili 12-časovnu pauzu od hrane uveče, kako bi organizam dobio priliku da obavi svoj posao i da ga nadoknadi.
Dobila sam oko 2,5 kg tokom mog 14-dnevnog “Hajde da pojedem svu hranu!” eksperimenta i videla kako mi nivo šećera u krvi raste, a zatim pada. Na neki čudan način mi je laknulo kada se eksperiment završio.
Posle toga, moj tanjir se uglavnom sastojao od organskog mesa i sezonskog povrća i voća (ja svoju dijetu zovem “lenji keto”). Ujutro volim da pojedem mleveni griz od lupini-pasulja sa jajima sa keljom umočenim u beli luk i maslinovo ulje.
Naravno, pomaže i to što Peter skuva veliki broj ovih obroka, a to što mi je dozvoljen jedan “cheat meal” nedeljno omogućava mi da pojedem enčiladu ili krofnu. Međutim, oni nemaju tako dobar ukus kao nekada, a talasi umora koje kasnije osetim podsećaju me zašto njihovo konzumiranje više ne predstavlja moj svakodnevni izbor.
TAKOĐE KRITIČNO: VEŽBANJE
Sedam meseci i 12 izgubljenih kilograma kasnije, sastala sam se sa svojom medicinskom sestrom radi velikog otkrića. Nakon što sam ispričala sve što sam radila, ali pre nego što sam dobila rezultate, rekla mi je da mi nedostaje deo slagalice. Čak i ako mi je test pokazao da mi se nivo šećera u krvi vratio na normalu, morala sam da dodam u svoju dnevnu rutinu šetnju, jogu ili dizanje tegova.
Vežbanje, osim gubitka težine, ima prednosti u lečenju dijabetesa. U stvari, čak i ako se gubitak težine još nije dogodio, “Ja svojim pacijentima kažem: “To je u redu, jer se sastav vašeg tela menja vežbanjem,” kaže dr Kalyjani. Kako gubite masti i dobijate mišiće, ti mišići postaju osetljiviji na insulin, što može bolje da smanji nivo glukoze u krvi.
Vežbanje može pomoći u upravljanju nivoima glukoze u krvi do 48 sati nakon same aktivnosti, pokazuje više sprovedenih studija sa ljudima koji imaju predijabetes i dijabetes. Vežbanje barem svaki drugi dan pruža stalne prednosti, ali prednosti nestaju nakon 48 do 72 sata bez vežbanja.
KOLIKO VAM JE ZAISTA POTREBNO?
Kliničke smernice Američkog udruženja za dijabetes predlažu vežbanje najmanje 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji. Ako imate jaku porodičnu istoriju dijabetesa tipa 2, možda bi bilo najbolje da ga povećate na 45 do 60 minuta dnevno, kaže JoAnn E. Manson, doktor medicine, šef odeljenja za preventivnu medicinu u Brigham and Women's Hospital i profesor na Harvardskoj medicinskoj školi. Studije takođe pokazuju da je prekidanje produženog sedenja korisno, tako da bi vaši dnevni minuti vežbanja mogli da uključuju ustajanje najmanje jednom na sat, kako biste prošetali okolo.
Problem: nikad nisam volela da vežbam. Zabolela su me kolena i stopala, i da budem potpuno iskrena, zakukala sam. Nisam bila jedina: neki učesnici Kanaley-enih ispitivanja u početku su insistirali da to ne mogu da izvedu i da nikada ne mogu brzo da hodaju, kaže ona, ali su posle dve nedelje uspeli to da prevaziđu. “Najveće iznenađenje koje doživljavaju je to što sada zaista žele da hodaju”, kaže ona.
Ovo je bilo tačno i za mene. Počela sam da se radujem svojim šetnjama. Pokušavala sam da se krećem na svakih 45 minuta kako bih napravila nekoliko koraka i bila sam nervozna kada nisam to radila. Čak sam počela da dižem tegove i to mi je pružalo dobar osećaj.
KOJI JE SLEDEĆI KORAK ZA PREDIJABETIČARA?
Ja sam uspela! Rezultati mojih testova su pokazali da moj šećer u krvi više nije u granicama predijabetesa. Htela sam da proslavim uz šolju sladoleda, ali to nije način na koji ovo funkcioniše. Jednom kada ste se našli u zoni predijabetesa, nema povratka. Možete ga preokrenuti - na neko vreme ili na duži rok, ali ste i dalje tu. Moj pankreas će uvek biti ugrožen.
Ponekad poželim da uzmem tabletu koja bi učinila da sve ovo nestane. Sprovode se istraživanja o tome da li vitamini ili drugi suplementi mogu da poboljšaju nivoe glukoze, ali kako kaže dr Menson: “Ako se nadate da ćete popiti magičnu pilulu, jednostavno je nema”. Ali te modifikacije načina života, kaže ona, su “kao eliksir zdravlja”.
Ne biti više predijabetičar predstavlja čudnu vrstu oslobođenja. Ne mogu da se vratim načinu života koji sam imala ranije, ali ni ne želim onoliko koliko sam mislila da hoću. Kristalno je jasno kako moji izbori mogu dovesti do boljeg, dužeg i zdravijeg života. Naravno, imam puno planova za to - uključujući i (mali) komad torte za moj 80. rođendan.
Reklame
