Dugovečnost i borba protiv starenja su u trendu kao velike oblasti nauke i vreme kada bismo mogli da živimo duže nego što je to trenutno slučaj, možda nije toliko daleko u budućnosti...
Kakva bi mogla da budu naša očekivanja u pogledu dužine životnog veka? Novo istraživanje sugeriše da bi ljudi mogli da žive i do 500 godina - sve dok dva ćelijska puta koja imamo, llS (insulinska signalizacija) i TOR (osetljivost nutrijenata), rade zajedno.
Dok ne dostignemo ovaj biblijski životni vek, trenutni cilj je da postanemo „super stogodišnjaci“, to jest neko ko živi više od 120 godina. Malo je onih koji su to postigli; najstarija osoba čiji je datum rođenja potvrđen bila je Francuskinja, Jeanne Calment, koja je umrla 1997. u 122. godini života.
Najveći klasteri stogodišnjaka nalaze se u Japanu, a iako je moguće da su brojevi napumpani zbog prevare osiguranja, stvarne cifre su i dalje visoke, oko 42 na svakih 100.000 Japanaca živi do 100 godina i duže.
Fascinirani fenomenom, istraživači su analizirali životni stil stogodišnjaka i došli do pet zlatnih pravila za dugovečnost.
Jedite zdravo (i ne jedite prerađenu hranu)
Ljudi koji redovno jedu prerađenu hranu boluju od više hroničnih bolesti i žive kraće nego oni koji se zdravije hrane tako što konzumiraju cele žitarice, ribu, voće i povrće.
Postoji velika razlika u zdravlju i dugovečnosti ljudi širom većeg dela Evrope i SAD koji redovno jedu čips, zaslađena i gazirana pića, slatkiše, rafinisane žitarice i prerađeno meso u poređenju sa onima u regionima „plave zone“, u kojima ljudi obično žive do 100 i više godina, a da ne pate od hronične bolesti, kažu istraživači sa Univerziteta George Washington.
Izbegavajte stres
Iako kratkotrajni stres može biti zdrav, hronični stres - često rezultat osećaja bespomoćnosti ili nemogućnosti kontrole - može pokrenuti mnoge zdravstvene probleme, posebno one povezane sa srcem. Srčani i moždani udari su verovatniji kod ljudi koji pate od dugotrajnog stresa, otkrila je jedna studija.
Budite deo zajednice
Ne budite izolovani i sami. Umesto toga, pronađite zajednicu kojoj možete da pripadate - to može biti lokalna crkva ili amatersko dramsko društvo - i ona će vam pomoći da živite duže.
Često se naziva „Efekat Roseto“, nazvan tako po malom gradu u Pensilvaniji, gde se nastanila grupa italijanskih imigranata. Iako su bili relativno siromašni, živeli su jedni blizu drugih i životni vek im je bio daleko duži od prosečnog očekivanog životnog veka u Americi, ali nakon što su postali bogatiji, preselili su se u veće kuće i nisu se viđali toliko često - i počeli su da umiru u istim godinama kao i drugi Amerikanci.
Ostanite aktivni
Ne, to ne znači da se znojite u teretani kada imate sedamdeset godina - bilo koja aktivnost u kontinuitetu, od biciklizma do brzog hodanja ili baštovanstva, može vam pomoći da živite duže.
Nađite svrhu u životu
Treba vam razlog da ustanete svakog dana. To je osećaj svrhe ili osećaj vrednosti, osećaj da drugima možete biti važni i doprineti nečemu. Japanci to zovu ikigai, što u prevodu znači „život vredan življenja“. Lekari to nazivaju „savesnošću“. Istraživači sa Univerziteta u Helsinkiju u Finskoj otkrili su da ljudi sa niskom savesnošću umiru ranije od onih koji imaju ciljeve i osećaj svrhe u životu.
A evo i dodatnih tri pravila
Drugi istraživači koji proučavaju dugovečnost smislili su još nekoliko ideja koje bi dodali u „Zlatnu petorku“.
1. Konzumirajte manje obroke
Ako jedete manje pri svakom obroku, ako ograničavate period dana tokom kojeg možete da jedete ili čak postite nekoliko dana u nedelji - kada unosite samo 700 kalorija – to bi vam moglo pomoći da živite duže. U stvari, ograničenje kalorija je jedan od najboljih načina za usporavanje svih uobičajenih bioloških markera starenja, kažu istraživači sa italijanskog univerziteta Bari.
2. No kad to činite, uverite se da su u pitanju antioksidanti
Postoji puno vrsta zdrave hrane, ali antioksidanti prestavljaju neke od najvažnijih.
Hrana bogata antioksidantima uključuje crnu čokoladu, bobice (jagode, borovnice, maline, goji bobice), artičoku, kelj i spanać. 
3. Budite dobri prema svojim crevima
Postoji nešto drugačije u vezi sa stogodišnjacima, osim dužine njihovog životnog veka. Čini se da imaju bolje gene i posebno ekološko i kulturno poreklo, kažu istraživači sa Univerziteta u Bolonji u Italiji. Ali najviše od svega, oni imaju zdrav mikrobiom u crevima, sa svojim univerzumom bakterija, i to može uticati na pozitivne izglede, kao i zdrava ishrana.
Reklame
