Covid-19, kako smo tako brzo dobili vakcinu - Magazin Zdravlje i prevencija. Da, vakcine mogu imati neželjene efekte, kao i bilo koji drugi lek. Da, vakcine mogu izazvati alergijske reakcije, ali takođe i mnoge vrste hrane.
U današnje vreme mnogi se pitaju kako je moguće da je SARS-CoV-2 vakcina razvijena za tako kratko vreme. Postoji nekoliko osnovnih uzroka koji su ubrzali ovaj proces
Vakcina je biološki lek, što znači da je dobijamo iz biološkog materijala. Odnosno, uzročnik bolesti: ćelija, deo ćelije ili neka druga struktura, poput proteina ili toksina koje oslobađa uzročni mikroorganizam. Cilj vakcinacije je prenošenje prepoznatljive poruke o uzroku bolesti. Aktiviraće imuni sistem i tako stvoriti imunitet u telu vakcinisane osobe ili životinje protiv vakcinisane bolesti.
Prvu vakcinaciju izvršio je engleski lekar Jenner, davne 1796. godine. Bilo je to u vreme kada su vladale male boginje. Jedna od najzaraznijih i najsmrtonosnijih bolesti koja je upravo iskorenjena vakcinacijom. Slična bolest postoji kod životinja i izaziva blagu infekciju kod ljudi. Jenner je primetila da mlečne krave sa malim boginjama ne obolevaju od malih boginja. Uzeo je gnoj iz rane zaražene žene i njome izgrebao dečakovu ruku koji je potom oboleo od lakšeg oblika kravljih boginja. Posle nekog vremena pokušao je da zarazi dečaka prenoseći gnoj od rane osobe koja je bolovala od malih boginja, ali dečak je ostao zdrav. Iako je takav postupak potpuno neprihvatljiv za današnje stavove etički i profesionalno, otvorio je put imunologiji i stvaranju vakcina protiv mnogih smrtonosnih zaraznih bolesti.
U osnovi o sastavu vakcine
Prethodne vakcine mogu sadržati oslabljene žive viruse ili bakterije, ubijene viruse ili bakterije, delove njihovih ćelija, toksine ili proteine. To su aktivne komponente vakcine kojima je potreban određeni medijum, nosač, u koji će se uklopiti i tako ući u organizam koji vakcinišemo. Takođe su potrebni određeni stabilizatori, pojačivači i konzervansi. Ove dodatne komponente kao što su aluminijum hidroksid, formaldehid ili antibiotici navedeni u sastavu vakcine vrlo često plaše ljude. Ali oni su u tako malim količinama da jednostavno nemaju toksični efekat na ljudsko telo.
Da, vakcine mogu imati neželjene efekte, kao i bilo koji drugi lek. Da, vakcine mogu izazvati alergijske reakcije, ali takođe i mnoge vrste hrane. Međutim, vakcine su vrlo sigurni lekovi jer se vrlo rigorozno ispituju pre nego što se primene velikom broju ljudi.
Što je sve ubrzalo proizvodni proces
Otkrićem vakcine SARS-CoV-2 najveći strah je izazvala činjenica da smo vakcine zaista dobili vrlo brzo i da su te vakcine sadržale novi oblik aktivne komponente.
Prvo, treba shvatiti da su se naučnici širom sveta, kao nikada ranije, ujedinili u otkrivanju vakcina i da su razmenili informacije, koje su inače tajne. Drugo, uložen je ogroman novac u rad naučnika i početak proizvodnje vakcina. I proizvođači, ali i same vlade i razni dobrotvori, što takođe do sada nikada nije bio slučaj. Zašto su najveće (najbogatije) farmaceutske kompanije uključene u proizvodnju novih vakcina? Jednostavno zato što su imali postojeće resurse. Naučnici, tehnolozi, oprema za proizvodnju, sistem za ispitivanje i kontrolu kvaliteta i mogućnost distribucije novih vakcina.
U čemu se razlikuju COVID vakcine?
Dve odobrene vakcine, BioNTech Pfizer i Moderna, koriste metodu mRNA (messenger RNA). Ovaj molekul u ćeliji prenosi poruku kako će aminokiseline biti raspoređene u konstrukciji određenog proteina. U slučaju COVID-19 vakcine, kako će ćelija proizvesti takozvani spike protein, onaj kojim se virus SARS-CoV-2 veže za naše ćelije da uđe i razmnoži se. Kada se vakcina sa mRNK unese u telo, naše ćelije će proizvesti protein klas na osnovu ovih informacija i na njega će se razviti imunološki odgovor, kao strani protein. Kada se nakon određenog vremena razvije dovoljno jak imunološki odgovor, virus COVID-19 nas neće zaraziti, jer će naš odbrambeni sistem odmah reagovati. Ili, u slučaju slabijeg razvoja imunološkog odgovora, bolest će se razviti, ali mnogo slabijeg intenziteta. Inače, molekul messenger RNK nije toliko nov u farmaciji, jer se lekovi sa ovim mehanizmom istražuju godinama. Prvenstveno u lečenju karcinoma, ali i nekih ozbiljnih bolesti, a neke su i u upotrebi.
Vektorske vakcine
Drugu vrstu vakcine koju očekujemo razvijaju AstraZeneca i Oxford i Johnson & Johnson i Janssen, pa tako i ruski Sputnjik. Primenjuju vektorsku metodu i to su adenovirusne vektorske vakcine. Vektor znači da koristimo drugi organizam za unošenje informacija. U ovom slučaju, bezopasni adenovirus za ljude. Slično mRNK, ovom adenovirusu je naloženo da formira proteinsku klasicu, a mehanizam imunološkog formiranja je veoma sličan.
Upravo zato što danas imamo tehnologiju za brzo otkrivanje genetske strukture organizma, bilo je moguće tako brzo napraviti vakcinu. Naime, ovaj spike protein karakterističan za SARS-CoV-2 može se proizvesti sintetički i sam virus više nije potreban. Zbog toga nije bilo potrebno sakupljati ili raditi sa pravim virusom SARS-CoV-2. Nije ga trebalo ni uzgajati da bi bilo dovoljno za proizvodnju vakcine, što je potrebno mnogim drugim vakcinama, a čitav proces je bio mnogo kraći.