Takmičenje za usporavanje prirodnih procesa starenja organizma je počelo, a naučnici i tehnološki gurui jure napredak koji bi mogao da nam udvostruči životni vek - ili ga čak još više produži...
Jedan kvart dalje od čuvenog Las Vegas stripa, mramorni podovi hotela koji je nekada bio najveći na svetu sablasno su tihi. Obično bi bila u toku priprema ovog prostora za godišnji festival pod nazivom Revolucija protiv starenja i smrti ili RAADfest. Otkako je festival pokrenut 2016. godine, VIP propusnice od hiljadu dolara razgrabljene su sa velikim uzbuđenjem. Istraživači, inovatori veštačke inteligencije (AI) i svi koji su ljuti zbog “nepotrebnog zla” zvanog starenje su se okupili kako bi saznali najnovije vesti u terapiji matičnim ćelijama i kućnim kiseoničnim komorama i, ukoliko ne uspeju u tim intervencijama, rezervisali su mesto za kriogenu prezervaciju.
Ono što RAADfest štiti od bilo kakvog podsmeha jeste to što među svoje posetioce ubraja vodeće naučnike za proces starenja i Google-ovog direktora za inženjering, zajedno sa onima koji imaju dovoljno duboke džepove da ožive eksperimente dugovečnosti. Kao i skoro svaki drugi događaj u proteklih godinu dana, i ovaj je održan onlajn, ujedinjen u uverenju da na pola pandemije koja nesrazmerno cilja starije osobe zasigurno nije vreme za zaustavljanje napretka u razumevanju kako ljudi mogu živeti duže i zdravije. U postizanju ovog cilja se utrkuju i gerontolozi - naučnici koji su se specijalizovali za starenje - i inovatori iz Silicijumske doline, čiji bi sektor trebalo da vredi milijardu dolara do 2023. godine. 
“Dvoumim se da li da uporedim značaj gerontologije sa drugim hitnim prioritetima, kao što su pandemije, klimatske promene i siromaštvo, ali on svakako deli mesto sa njima”, potvrđuje Tom Kirkwood, počasni professor posvećen temi starenja na britanskom Univerzitetu Newcastle i jedan od pionira istraživanja dugovečnosti. Među onima koji su se pridružili profesoru Kirkwood-u u prvim borbenim redovima su vlasnik Amazona mogul Jeff Bezos i suosnivač PayPala, milijarder Peter Thiel. Obojica su uložili milione u Unity Biotechnology, kompaniju koja razvija lekove za uništavanje senescentnih ili “zombi” ćelija, za koje je, između ostalog, poznato da doprinose Alchajmerovoj bolesti.
Zatim je tu Google, koji od 2013. godine primenjuje svoju funkciju pretraživanja u potrazi za dužim životom. Njegova matična kompanija Alphabet od tada je upumpala milijardu američkih dolara u strogo poverljivu istraživačku laboratoriju za hakovanje starenja nazvanu California Life Company ili Calico. Naučnim mozgovima su se pridružili najstručniji programeri, čije se ambicije kreću od obnavljanja kvaliteta jajnih ćelija do preokretanja oštećenja na telomerima, zaštitnim kapicama na krajevima hromozoma. (Skraćivanje telomera povezano je sa porastom bolesti povezanih sa starenjem.) A pošto je merenje pokazatelja starenja, poznatih kao biomarkeri, složeno i neverovatno sporo - bukvalno morate čekati da ljudi ostare - AI kompjutersko modeliranje je od suštinskog značaja za rešavanje najvrelije teme našeg doba: ako je ljudski život produživ, da li je produživ do besmrtnosti?
Brzinska činjenica
Prema australijskom Zavodu za statistiku, broj Australijanaca starijih od 100 godina porastao je za više od 30 procenata između 2013. i 2018. godine.
NOVA TEORIJA STARENJA
Postoji jedna zajednica koja se istorijski slabo zanimala za starenje: naučnici. Kada je profesor Kirkwood započeo istraživanje starenja 1974. godine, fasciniran činjenicom da slatkovodno stvorenje zvano hidra može naizgled živeti večno, dok se miš bori da preživi tri godine, njegovi savremenici su mislili da je 23-godišnjak počinio samoubistvo. “Stav je bio da je starenje pitanje od malog naučnog interesa; ono predstavlja nešto što se samo dogodi”, kaže on.
Starenje je, pretpostavljalo se, bilo fiksno; životni vek osobe određen je nekom kombinacijom genetske lutrije i njihovog uspeha u izbegavanju dečijih bolesti i nesreća. Nepokolebljiv, profesor Kirkwood je objavio rad tri godine kasnije u časopisu Nature koji je, ubedljivo, tvrdio da ljudi nisu unapred programirani da umru u određenom momentu; umesto toga, starenje predstavlja sporedni efekat načina na koji organizam alocira resurse na tri evoluciona procesa: rast, razmnožavanje i održavanje.
Drugi istraživači su to primetili i tokom sledećih decenija, gerontološka elita otkrila je više mehanizama (od kojih je skraćivanje telomera samo jedan) koji igraju ulogu u starenju ljudi. Od tada su interes i ulaganje u istraživanje dugovečnosti eksplodirali.
Danas postoji više od 500 laboratorija širom sveta sa jasnim fokusom na ovo područje i 25 lekova u različitim fazama testiranja. “To je verovatno pet ili deset puta više nego što ih je bilo pre dve decenije i njihov broj ubrzano raste”, kaže profesor Kirkwood.
Iz studija na blizancima, objašnjava on, znamo da je oko 25 procenata ljudske dugovečnosti nasleđeno; osim genetike, dobra ishrana, prestanak pušenja i redovno vežbanje predstavljaju takođe opipljive načine na koje već koliko danas možete da radite na očekivanom životnom veku.
Cilj profesora Kirkwood-a, poput Unity Biotechnology-ja, je povećanje “opsega zdravlja” - koliko dugo ljudi žive srećno i nezavisno bez starosnih bolesti ili invaliditeta - i očekuje da će se široko dostupni tretmani dugovečnosti fokusirati na faktore životnog stila. Stvari poput dijetetskih suplemenata koji povećavaju nivo nikotinamid adenin dinukleotida (NAD), molekula koji podržava ćelijske funkcije, a koji vaše telo sa godinama proizvodi u manjim količinama. “Ostale mogućnosti su dugoročnije, a vremenski okvir još uvek nije preciziran”, objašnjava on.
Istraživači rade na suplementima za dugovečnost kako bi produžili naš “opseg zdravlja” pojačavanjem esencijalnih molekula čiji broj opada kako starimo.
PREOKRETANJE OŠTEĆENJA
Glavni govornik na prošlogodišnjem RAADfest-u bio je dr. Aubrey de Gray, suosnivač SENS Research Foundation-a, koji finansira istraživanje medicine koja može popraviti oštećenja vezana za proces starenja - krajnji cilj je da jednog dana ostarimo a da nikada ne postanemo bolesni ili slabi.
Uprkos lakoći s kojom dr. de Gray raspravlja o besmrtnosti – reč koju naučnici teže da izbegavaju - svestan je da je preokretanje starenja kod ljudi, naučno govoreći, ogroman poduhvat. “Mnogo je različitih vrsta oštećenja koje treba popraviti, što znači da se moraju razviti višestruke terapije podmlađivanja u tandemu kako bi se ljudske mašine vratile u ispravan rad”, kaže on.
Optimista je u pogledu terapija matičnim ćelijama, koje se koriste u ispitivanjima protiv Parkinsonove bolesti. Još jedna strategija u koju polaže nade je iskorenjivanje gore pomenutih “zombie” ćelija, nazvanih tako pošto prestaju da se dele, ali ne nestaju; umesto toga, zadržavaju se poput pijanog gosta, koji odbija da ide kući, tražeći protein koje će da izazove upalu i tkivo kojem će da ostavi ožiljak, a i doprinosi osteoartritisu, Alchajmerovoj bolesti i glaukomu.
Lek Unity Biotechnology-ja UBXS0101, koji uklanja mrtve “zombi” ćelije iz ostarelih tkiva i organa, prolazi kroz drugu fazu ispitivanja, što znači da se na životinjama sprovode rigorozni testovi bezbednosti. Treća faza, ispitivanja na ljudima, predviđena je za ovu godinu. Ovakav napredak doprinosi verovanju dr. de Grey-a da ljudi imaju 50:50 šanse da u potpunosti nadmaše smrt u roku od 16 do 17 godina, popravljajući i preokrećući štetu brže nego što vreme prolazi - koncept poznat kao dostizanje dugovečnosti bekstvom od brzine. “Poput stare mašine sa čestom zamenom delova i kontinuiranim podmazivanjem, podmlađivanje će vas održavati u životu na neodređeno vreme”, kaže on.
Drugi naučnici sprovode drugačiji pristup istraživanju dugovečnosti, poput dr. Alex-a Zhavoronkov-a, osnivača kompanije Insilco – start-up kompanije koja koristi veštačku inteligenciju za otkrivanje lekova i istraživanje procesa starenja. Dr. Zhavoronkov je toliko posvećen svom poslu da je od svog tela načinio hram posvećen njemu. Navodno uzima 100 tableta dnevno (90 procenata su široko dostupni suplementi iz supermarketa, ostalih 10 procenata predstavlja netestirano samoeksperimentisanje) i nije zainteresovan da ima ženu ili decu - za koje strahuje da bi ga mogli omesti u potrazi.
Dr. de Grey veruje da ljudi imaju 50:50 šanse da u potpunosti nadmaše smrt u roku od 16 do 17 godina, popravljajući i preokrećući štetu brže nego što vreme prolazi.
GOMILANJE GODINA
Šta sve ovo znači za vas? Trenutno se očekuje da će žena rođena šezdesetih ili ranih sedamdesetih godina prošlog veka doživeti oko 74 godine, dok će žena rođena 2018. verovatno živeti 10 godina duže. Šta će tome dodati intervencije koje se pripremaju u laboratorijama, ostaje nepoznato. Čak i da se iskorene hronična oboljenja, poput arteroskleroze - nakupljanja masnoće na zidovima arterija koje može da izazove srčani i moždani udar - to bi zapravo dodalo samo dve ili tri godine očekivanog životnog veka. No ciljajući sam proces starenja, jednim udarcem možete sprečiti više poremećaja povezanih sa starenjem - to je ono što neke navodi da sanjaju o trocifrenom životnom veku.
Kao i kod mnogo čega u nauci o dugovečnosti, linija između dobrog i predobrog da bi bilo istinito je nejasna. Iako svaka intervencija koja usporava starenje i vašu podložnost iscrpljujućim starosnim oboljenjima predstavlja pozitivan potez, kritičari se pitaju da li će ikada produženje života biti dostupno svima ili to samo predstavlja hobi milionera.
“Uvek će postojati nešto što nas ograničava u dugovečnosti”, kaže dr. Jamie Dananberg, glavni medicinski službenik u Unity Biotechnology. On objašnjava da su pre 50 godina kardiovaskularne bolesti bile smatrane ubicama. Jednom kada su dovedene pod bolju kontrolu, karcinomi su postali sve istaknutiji. Sada su socio-ekonomska pitanja krajnja prepreka u dodavanju godina životu ljudi. Nada se da će preraspodela ogromne količine novca koji se trenutno troši na loše zdravstveno stanje u starosti nadoknaditi ove druge troškove. Za sada čekamo.
Nagrada Palo Alto za dugovečnost ponudila je 2014. godine milion dolara svima koji bi mogli da podmlade ili produže životni vek sisara za 50 procenata. Novac za nagradu ostaje nepotraživan. Samo će vreme pokazati koliko nam je života, odnosno koliko malo, zaista ostalo.
USPORITE VREME
Dok čekamo konačni ishod različitih ispitivanja koja su u toku, već postoje naučno dokazani načini na koje možete produžiti svoj život. Evo primera:
JEDITE VIŠE POVRĆA: Konzumacija pet porcija povrća i dve voća svakog dana može značajno smanjiti rizik od srčanih bolesti i rane smrti.
IZABERITE PASULJ: Istraživanja pokazuju da je redovno konzumiranje mahunarki, poput pasulja, graška, sočiva i leblebija, povezano sa nižim stepenom smrtnosti.
GRICKAJTE INTEGRALNO ZRNEVLJE: Bogati vlaknima zdravim za srce, zrnasti hleb, testenine od integralne pšenice i smeđi pirinač mogu vam pomoći da smanjite rizik od srčanih bolesti, pa čak i karcinoma.
GRICKAJTE ORAŠASTE PLODOVE: Još jedan dobar izvor vlakana, kao i zdravih masti, orašasti plodovi, povezani su sa smanjenom stopom smrtnosti i mogu vam pomoći da smanjite rizik od hroničnih bolesti. Superzvezde uključuju bademe, orahe i brazilske orahe.
NAVALITE NA RIBU: Prema nedavnom istraživanju, redovna konzumacija morskih plodova može usporiti slabljenje moždanih funkcija u starosti, uključujući gubitak pamćenja, a takođe može pomoći u prevenciji bolesti srca.
SMIRITE SVOJU ŽEĐ ZA ALKOHOLOM: Pokazalo se da ispijanje više od preporučenih 10 standardnih čaša pića nedeljno povećava rizik od prevremene smrti.
TRENIRAJTE REDOVNO: Ljudi koji vežbaju preporučenih 150 minuta nedeljno (ili 30 minuta tokom pet dana) mogu da smanje rizik od smrtnosti za 20 procenata, kaže jedno ispitivanje. Vežbajte još više i to se gotovo udvostručuje na 39 procenata.
MIRNO SPAVAJTE: Brojne studije su pokazale da dovoljno zzz-a - solidnih sedam sati - pomaže u smanjenju rizika od srčanih bolesti i prevremene smrti.
