Da li je hemoterapiji došao kraj, Zdravlje i prevencija, trendovi u medicini, magazin
TRENDOVI U MEDICINI

28 May 2021

DA LI JE HEMOTERAPIJI DOŠAO KRAJ?

U većini slučajeva, ubrizgavanje, takođe, dovodi do pojave temperature, a čini se da je groznica zajednički faktor u mnogim slučajevima spontane remisije, kada rak misteriozno nestane...

Virus obične prehlade ubija rak za samo nedelju dana, a terapija - viroterapija - mogla bi da zameni hemoterapiju u naredne tri godine

Jesu li dani kraja hemoterapije konačno stigli? Ako jesu, toksično sredstvo za ubijanje ili lečenje bilo bi uništeno običnom prehladom - a to bi se sve moglo dogoditi u narednih nekoliko godina. Do tada, virus prehlade će, možda, postati standardan tretman za pobedu niza karcinoma od kojih su mnogi trenutno neizlečivi.

Viroterapija - koja za lečenje raka i bolesti centralnog nervnog sistema koristi prilagođene viruse i bakterije - je predmet medicinskog istraživanja više od jednog veka, ali je iznenada zauzela centralno mesto.

Samo u poslednjih nekoliko meseci, istraživači sa britanskog Univerziteta „Sari“ su izvestili da koriste virus obične prehlade, koksaki virus, za lečenje petnaest slučajeva raka mokraćne bešike, i otkrili su da može da iskoreni tumore za samo nedelju dana.

Pacijentima je kroz infuziju ubačen virus direktno u obolelu mokraćnu bešiku. Virusna infekcija uzrokovala je upalu bešike, što je pokrenulo imuni odgovor koji je ubio ćelije raka.

„Virus ulazi u rak i razmnožava se, poput male fabrike virusa. Zagreva okolinu tumora i vrlo je specifičan u ciljanju raka. Imao je najmanju toksičnost, u odnosu na druge toksičnosti koje sam viđao tokom godina“, rekao je glavni istraživač, profesor Hardev Pandha.
Kada su dr Pandha i njegov tim nedelju dana nakon infuzije pregledali uzorke tkiva iz bešike, otkrili su da virus nije napao zdrave ćelije - za razliku od hemoterapije koja ubija sve žive ćelije - već je inficirao samo ćelije raka, izazivajući njihovo uništenje. Rak je smanjen drastično kod većine uzoraka, a u jednom je potpuno nestao.

Smanjenje tumora i povećana smrtnost ćelija raka su primećeni kod svih pacijenata, a kod jednog pacijenta nestali su svi tragovi bolesti, nakon samo nedelju dana lečenja, što pokazuje njegovu potencijalnu efikasnost. Nisu primećena značajna neželjena dejstva ni kod jednog pacijenta“, izjavio je Pandha.
Uzorci urina pacijenata su, takođe, sadržali ćelije raka koje su „prolivene“, što sugeriše da dejstvo terapije traje i da nastavlja da ubija ćelije raka u periodu kada počinju da se razvijaju.

Istraživači su ukazali na to da bi virus u roku od tri godine mogao postati „univerzalno sredstvo“ za lečenje svih karcinoma. Takođe se ispituje njegovo delovanje na rak dojke, creva i pluća i na lečenje čitavog niz kožnih bolesti.
Ulazak na tržište

Viroterapija bi mogla da „promeni način na koji lečimo rak i signalizira odstupanje od ustaljenijih tretmana kao što je hemoterapija“, rekao je dr Nikola Anel, naučni saradnik na univerzitetu.

„Virus malih boginja ubio je ćelije glioblastoma, veoma agresivne i obično smrtonosne vrste tumora na mozgu“

Rane verzije onkolitičke viroterapije protiv raka su već na tržištu. 2005. godine, Kineska agencija za lekove je prva odobrila onkolitički virus H101, koji se prodaje kao „Oncorine“, koji je genetski modifikovan virus koji leči karcinom glave i vrata.

Američka uprava za hranu i lekove je to primenila 10 godina kasnije, kada je odobrila T-VEC, modifikovani oblik virusa herpesa, za lečenje melanoma kože. Regulatorna tela u Australiji i širom Evrope dala su saglasnost za njegovu upotrebu godinu dana kasnije.

Sve to je već dugo pripremano još od ranih 1700-ih, odnosno kada su lekari primetili da je rak ušao u remisiju - i ponekad se potpuno izlečio - kada se kod pacijenata razvila infekcija.
Dr Vilijam Koli, hirurg iz Njujorka, začetnik je primene bakterijskih vakcinacija za lečenje neoperabilnih karcinoma, sve do svoje smrti 1936. godine, ali potom je viroterapija ustupila mesto novijim terapijama, kao što su radioterapija i, posle Drugog svetskog rata, hemoterapija.

Poslednjih nekoliko godina došlo je do ponovnog istraživanja viroterapije, i iako su istraživači iz Sarija zabeležili najznačajniji uspeh u primeni iste, ni drugi nisu daleko iza njih. U jednoj istraživačkoj studiji virus herpes simpleks, koji može izazvati čireve i bolove grla, u laboratorijskim testovima je uništio ćelije neuroendokrinog karcinoma (NEC).

NEC utiče na ćelije u stomaku, crevima i plućima. Hirurgija za uklanjanje tumora je uobičajeni pristup lečenju, ali istraživači iz Nemačkog centra za istraživanje raka kažu da je viroterapija novi način lečenja koji „obećava“.

Rak debelog creva, takođe, može biti meta lečenja viroterapijom. Istraživači sa Medicinskog centra sa Univerziteta „Djuk“ kažu da su virusi prirodni mehanizam koji može ciljano da utiče na ćelije, a njihov fokus je bio na lečenju raka debelog creva ili kolorektalnog karcinoma.
Male boginje nisu tako loše

Virus malih boginja - koji svet želi da iskoreni - ubio je ćelije glioblastoma, veoma agresivne i obično smrtonosne vrste tumora na mozgu.

Virus prehlade može da postane standardni tretman za borbu protiv niza karcinoma, od kojih su mnogi trenutno neizlečivi.

Istraživači iz Univerzitetske bolnice „Tubingen“ u Nemačkoj proverali su u laboratoriji uticaj modifikovanih ćelija virusa malih boginja na glioblastom i otkrili, kao što su otkrili i istraživači iz Sarija, da one izazivaju upalu koja je na kraju uništila ćelije.

Lekari na Klinici „Mayo“ eksperimentirali su sa virusom malih boginja samo nekoliko godina ranije i koristili ga za lečenje pacijenta sa mijelomom, karcinomom krvi, u terminalnoj fazi.
Četrdesetdevetogodišnja žena je Kliniku „Mayo“ shvatila kao poslednje utočište posle dugotrajne hemoterapije i dve transplantacije matičnih ćelija; do trenutka kad je imala termin za prijem u toj klinici, na glavi je imala tumor veličine loptice za golf i verovatno bi živela još tek nekoliko nedelja. Tim Klinike „Mayo“ je napravio ili genetski modifikovao soj virusa malih boginja i dao ženi dozu koja je bila dovoljna za vakcinisanje deset miliona ljudi.

Odgovor je bio skoro trenutni; u roku od nekoliko minuta, lekari kažu da joj se pojavila strašna glavobolja i temperatura od 40°C, pre nego što je počela da povraća i da se trese. Veliki tumor nestao je u roku od 36 sati, a svi znakovi raka nestali su iz njenog tela u roku od dve nedelje.

Virus čini da se ćelije raka udruže i eksplodiraju, objasnila je istraživačica Klinike „Mayo“, dr Anđela Dispenzieri. Takođe, podstiče imunološki sistem da otkrije bilo koje ćelije raka koje se vraćaju i da ih obriše.

„Mislim da smo uspeli jer smo ubacili dozu veću nego drugi“, rekao je, takođe, istraživač na Klinici „Mayo“, dr Stiven Rasel. „Količina virusa koja je u krvotoku zaista utiče na broj virusa koji prodre u tumore“.
I virusi biljaka, takođe

Ali, za to se ne mora koristiti samo virus obične prehlade i malih boginja.  Virusi iz biljaka, kao što su virus „mozaic cowpea“, i bakterije - koje se već koriste u fago terapiji - takođe mogu biti borci protiv raka. Ovi virusi imaju dejstvo nakon što im se modifikuje kapsid - proteinski omotač oko virusa - kažu istraživači sa Univerziteta „Rajs“ u Hjustonu.

Tada oni napadaju Ahilovu petu ćelija raka. Kako se oni umnožavaju, ćelije raka gube sposobnost da se zaštite od virusne infekcije, objasnio je Grant MekFaden sa državnog univerziteta u Arizoni.

„Izazov je odabrati pravi virus, odlučiti kako sa njim postupati i kako ga ubaciti“, rekao je. Sa nekim vrstama raka, ubrizgavanje se može vršiti direktno u tumor, ali neki su nepristupačni ili se čak šire po celom telu.

U većini slučajeva, ubrizgavanje, takođe, dovodi do pojave temperature, a čini se da je groznica zajednički faktor u mnogim slučajevima spontane remisije, kada rak misteriozno nestane. Većina remisija koje je Koli istraživao proistekla je iz bakterijske infekcije, mada istraživači pokazuju da virusi mogu imati ista lekovita dejstva - i protiv našeg najsmrtonosnijeg neprijatelja.
Ponovo o bakterijama

Sa prekomernom upotrebom antibiotika, koja izaziva porast otpornosti na antibiotike, fago terapija - koja koristi specifične baceralne viruse za lečenje infekcija - postala je moguća alternativa. Rasprostranjena je u Rusiji, Gruziji i Poljskoj već 80 ili više godina, a korišćena je za lečenje rana vojnika tokom Drugog svetskog rata, ali na zapadu su istraživanja naglo prestala otkrićem penicilina.

Istraživači su se ponovo interesovali i testirali su je na infekciji poput MRSA, dok su pomoću kliničkih ispitivanja testirani njeni efekti na otitis, infekciju uha. Drugi su proveravali njenu mogućnost da leči stomačno trovanje, E. coli.

Prošle godine, Uprava za hranu i lekove SAD odobrila je prvo nacionalno kliničko ispitivanje fago terapije, koja se primenjuje intravenozno.
Kada rak jednostavno nestane

Vilijam Koli je bio mladi hirurg koji je tek diplomirao na Harvardu kada je, nakon što nije uspeo da spasi život 17-godišnje devojčice obolele od raka, postao opsednut tom bolešću i naročito spontanim remisijama, onim retkim slučajevima kada rak samo misteriozno nestane.

Ali dok je istraživao medicinsku literaturu, shvatio je da ti slučajevi nisu toliko misteriozni; oni su sledili obrazac. Pacijent koji je oboleo od raka oboleo je i od bakterijske infekcije koja je izazvala visoku temperaturu, a potom je rak nestao.

Bilo je čak i slučaja u njegovom komšiluku u Njujorku. Jednog dana, kasnih 1890-ih, Koli je posetio Freda Stajna, čiji je sarkom koji je bio u terminalnoj fazi nestao nakon što je doživeo napad erizipela (crveni vetar), teške bakterijske infekcije kože.

Stajn je nekoliko puta bio operisan od tumora, ali se tumor stalno vraćao, a hirurzi su odustali od njega, posebno nakon infekcije erizipela. Stein je rekao Koliju da je infekcija izazvala jaku groznicu nakon što se proširila na lice i vrat - gdje se nalazio rak. Nekoliko nedelja kasnije doživeo je drugi napad infekcije, ali tada mu je tumor nestao - i, sedam godina kasnije, bio je tu živ i zdrav da ispriča Koliju svoju priču.

Koli se vratio u Memorijalnu bolnicu „Sloun-Ketering“, kako se ona danas naziva, i pripremio mešavinu iz bakterija erizipela, koju je ubrizgao direktno u pacijentov sarkom vrata. U roku od sat vremena, kod pacijenta su se pojavili groznica, bolovi, mučnina i visoka temperatura od 40°C. Infekcija je trajala 10 dana, ali od drugog dana tumor je počeo da se raspada. Potpuno je nestao u roku od dve nedelje.

Tada su počele godine kliničkih ispitivanja u kojima će Koli isprobavati različite varijacije bakterija, zajednički poznatih kao MBV (mešovita bakterijska vakcina) - koji se takođe zovu Kolijevi toksini - na različitim vrstama raka.

Njegova ukupna stopa uspešnosti bila je oko 10 procenata kod neizlečivih ili neoperabilnih karcinoma, ali njegov rad nikada nisu prihvatili njegovi savremenici i uglavnom je postao zaboravljen kada su uvedeni novi pristupi lečenju, poput radioterapije.


Reklame

Povezane teme

Error
Whoops, looks like something went wrong.