Majmunske boginje su virusna bolest uzrokovana virusom koji je sličan virusu velikih boginja, ali se ne širi među ljudima tako efikasno i ima nižu stopu smrtnosti od velikih boginja.
Prirodni rezervoar virusa su najverovatnije neke vrste veverica i drugih glodara u divljini u zemljama Centralne i Zapadne Afrike. Iako se bolest zove majmunske boginje, čini se da majmuni nisu rezervoar virusa, već se slučajno zaraze, kao i ljudi, u kontaktu sa drugim životinjama i njihovim izlučevinama. Bolest se prenosi na čoveka u kontaktu sa izlučevinama bolesnih životinja preko sluzokože ili oštećene kože čoveka. Može se preneti i ujedanjem ili ogrebotinom bolesne životinje.
Sa čoveka na čoveka bolest se može preneti kapljičnim putem (bliski kontakt) i kontaktom sa promenama na koži koje se javljaju kod pacijenta. Bolest se najčešće javlja u ruralnim područjima u nekim zemljama centralne i zapadne Afrike (DR Kongo, Nigerija).
Uvek je postojao rizik od unosa bolesti iz Afrike, međutim. S obzirom da je bolest sada, u Evropi, očigledno počela da se širi među muškarcima koji imaju seks sa muškarcima, postoji mogućnost unošenja i iz ovih zemalja. Međutim, treba imati na umu da bolest nije visoko zarazna, odnosno u većini slučajeva je potreban veoma blizak kontakt sa pacijentom.
Manje epidemije majmunskih boginja
Povremeno su se majmunske boginje javljale i van Afrike, najčešće kod putnika koji su se zarazili u Africi i kod ljudi koji su bili u bliskom kontaktu sa njima (koji dele domaćinstvo, brinu o njima ). Godine 2003. u Sjedinjenim Državama prijavljena je epidemija majmunskih boginja među decom i mladima koji su se zarazili kontaktom sa prerijskim psima (glodarima), koji su se zauzvrat zarazili od glodara uvezenih iz Gane.
U maju ove godine u Velikoj Britaniji su otkrivena četiri slučaja majmunskih boginja, od kojih je jedan uvezen iz Afrike, a preostala tri ne; nekoliko slučajeva majmunskih boginja potvrđeno je u Portugalu, Španiji i Italiji, a nekoliko sumnji je pod istragom u ovom trenutku.
Do sada su svi pacijenti muškarci, a smatra se da je većina imala seksualne odnose sa muškarcima.
Simptomi
Bolest se manifestuje:
- povišenom telesnom temperaturom,
- glavobolja
- zimicom,
- iscrpljenost,
- umor,
- bol u mišićima i leđima,
- oticanje limfnih čvorova i
- osip sličan osipu koji se javlja kod vodenih boginja.
Lečenje i vakcinacija
Lečenje je simptomatsko i u većini slučajeva bolest prolazi za dve do četiri nedelje.
Smatra se da vakcina protiv velikih boginja pruža solidnu zaštitu od majmunskih boginja, ali nije poznato koliko dugo zaštita traje nakon vakcinacije. Tako da ne znamo ni da li to koristi nama danas koji smo vakcinisani protiv velikih boginja.
Vakcinacija protiv velikih boginja je svuda u svetu ukinuta krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, nakon što je najavljeno iskorenjivanje malih boginja.
Razlike između majmunskih i velikih boginja
Velika razlika između velikih boginja i majmunskih boginja je u tome što su velikih boginje bile antroponoza, odnosno čovek je bio jedini domaćin i rezervoar virusa. Zahvaljujući ovoj činjenici, bolest bi se mogla iskoreniti vakcinacijom. S druge strane, majmunske boginje su zoonoza, odnosno prirodni domaćin i rezervoar virusa su divlje životinje i stoga ne bi bilo moguće iskoreniti bolest čak ni da postoji efikasna vakcina.
I što je najvažnije, prenos majmunskih boginja sa čoveka na čoveka je mnogo manje efikasan od prenošenja velikih boginja, odnosno, majmunske boginje su mnogo manje zarazne od velikih boginja. To je razlog što se u epidemijama velikih boginja, koje se javljaju povremeno, ne pribegava masovnoj vakcinaciji vakcinom protiv velikih boginja.
