Trenutno se lečenje matičnim ćelijama medicinski preporučuje samo za mali broj bolesti krvi. Na primer, za lečenje leukemije, pacijentima se obično uzima koštana srž pre nego što im se telo podvrgne visokoj dozi hemoterapije...
KLINIKE KOJE STIČU PROFIT OD RADA SA MATIČNIM ĆELIJAMA, RASPROSTRANJENE ŠIROM SVETA, TVRDE DA LEČE SVE - OD CELULITA DO RAKA.
DA LI JE U PITANJU PROBOJ NA TRŽIŠTE ILI KOJEŠTARIJA?
OTKRIVAMO ISTINU KOJA SE NALAZI IZA NJIHOVE PROMOCIJE.
Naslovi zvuče suviše dobro da bi bili istiniti: „Istraživači oduševljeni rezultatima primene matičnih ćelija, koje su pomogle da pacijent prohoda nakon moždanog udara“; „Supruga se oporavila od raka nakon revolucionarnog tretmana matičnim ćelijama“; „Transplantacija matičnih ćelija ima čudesan efekat na obolele od multiple skleroze.
Zaista, čak su i stručnjaci uzbuđeni zbog ovih čudotvornih ćelija, kojih u organizmu ima u izobilju i mogu oporaviti i zameniti sve vrste tkiva. „Uopšte nema sumnje da će primena matičnih ćelija izvršiti revoluciju u načinu lečenja – na isti način na koji su uticali pojava i antibiotika i vakcinacije - pri čemu će se pronaći direktni uzroci bolesti“, kaže doktor Čarls Mari, direktor Instituta za matične ćelije i regenerativnu medicinu na Univerzitetu „Vašington“ u Sijetlu.
Ali, kada je u pitanju medicinsko istraživanje, dr Mari upozorava da je znanje o matičnim ćelijama tek na početnom nivou. Uprkos njihovom istraživanju pomoću Petrijeve šolje koje se sprovodi više od 20 godina, nema odgovora na mnoga važna pitanja: koji ljudi, sa kojim bolestima, mogu imati koristi od njihove upotrebe? Koje vrste matičnih ćelija treba da se koriste? Kako se ćelijama može upravljati i lečiti sa trajnim efektom? I kako deluje lečenje? Uzbudljiva, kao i sva klinička ispitivanja, većina do sada završenih tek je u prvoj fazi, u kojoj istraživači testiraju mali broj ljudi da bi utvrdili da li je intervencija bezbedna, ali ne i da li je delotvorna.
Ono što je zapravo suviše dobro da bi bilo istinito, jesu tvrdnje mnogih klinika koje stiču profit od rada sa matičnim ćelijama, a kojih je sve više u Americi (više od 700). Ne koristeći ništa drugo osim početnih ispitivanja i njihovih rezultata, ove klinike obećavaju da će - za hiljade ili desetine hiljada dolara - moći da koriste Vaše sopstvene matične ćelije za lečenje raznih oboljenja, od multiple skleroze i reumatoidnog artritisa do bolesti srca, dijabetesa, oštećenja zglobova i raka. Neki nude kozmetičke proizvode od matičnih ćelija za zatezanje lica, dojki i zadnjice; drugi obećavaju da će pojačati atletsku snagu.
„Postoji upečatljiv jaz između tvrdnji koje iznose ove klinike i istraživanja koja su sprovedena za većinu ovih bolesti,“ kaže doktorka Li Tarner, vanredni profesor bioetike na Univerzitetu u Minesoti, koja izučava rad ovih klinika. „Ljudi moraju da budu veoma oprezni u vezi sa ovim postupkom lečenja.“
ŠTA SU ZAPRAVO MATIČNE ĆELIJE?
Većina ćelija u našem telu su specifičnih vrsta - srce, pluća, mišići, nervi, krv i još mnogo toga. Ali, matične ćelije nisu diferencirane, što znači da imaju mogućnost da se pretvore u više matičnih ćelija ili druge vrste ćelija. Matične ćelije se, takođe, mogu deliti u nedogled i zameniti istrošeno tkivo, pružajući im mogućnost da se pretvore u druge vrste ćelija i da deluju kao sistem za oporavak tela.
MOGUĆNOSTI I OGRANIČENJA
O matičnim ćelijama se mnogo govori jer imaju jedinstvenu sposobnost da se pretvore u različite vrste ćelija. To znači da imaju mogućnost obnove organa obolelih, što je u medicini poznato kao regenerativna medicina. Naučnici su se još u ranoj fazi fokusirali na matične ćelije uzete iz embriona jer se te ćelije prirodno transformišu u bezbrojne ćelije koje se razvijaju u bebinim tkivima i organima. Ali, etička pitanja i federalni propisi koji se tiču ovih ćelija naterali su istraživače da pronađu alternativu.
Danas vrhunski naučnici rade na tome da prikupe krvne ćelije odraslih kako bi od njih postale matične ćelije slične embrionalnim, tako što će im dodavati određene molekule DNK. Ovim „indukovanim pluripotentnim matičnim ćelijama“ koje su u početku istraživanja delovale obećavajuće, obično su potrebni meseci pažljive obrade u laboratoriji i iz tog razloga je njihova upotreba uglavnom ograničena na vrhunske medicinske centre. Većina klinika koje posluju radi zarade koristila je ćelije uzete iz potpuno razvijenih tkiva, poznatih kao „matične ćelije odraslih“. Korišćenjem ćelija iz tela osobe kojoj su potrebne, ove klinike mogu završiti lečenje za dan ili nekoliko nedelja. U slučaju liposukcije, doktori obično uzmu malo masti ili izvade malo koštane srži (koja je posebno bogat izvor matičnih ćelija), primene nekoliko koraka da bi uklonili drugo tkivo, a zatim ubrizgavaju matične ćelije tamo gde žele da se one razmnože. Na primer, nekome ko ima bolove u kuku usled artritisa možda će biti uzete ćelije iz trbuha i ubačene u kuk.
Kritičari kažu da klinike koje posluju zbog zarade, a koje trenutno tvrde da mogu da leče sve vrste bolesti matičnim ćelijama odraslih, nisu iskrene. Potrebno je da se uradi mnogo više studija pre nego što bilo koja od ovih tvrdnji može biti potkrepljena činjenicama, kaže doktor Kapil Barti, istraživač-naučnik Nacionalnog instituta za oči pri Nacionalnom institutu za zdravlje, koji je na vodećem mestu među istraživanjima o upotrebi pluripotentnih ćelija za lečenje oštećenja makule. „Problem sa ćelijama je ono što mi o njima ne znamo. Te klinike ubrizgavaju ćelije i nadaju se da će učiniti nešto korisno, ali svaki put kada ih ubrizgaju, sve stavljaju na kocku“, kaže on.
Naučnici se slažu da matične ćelije uzete iz masti ili koštane srži nisu tako prilagodljive kao embrionalne ćelije, što znači da, umesto da se pretvore u potpuno drugačije ćelije, one uglavnom stvaraju više istog tkiva. „Nema dokaza, na primer, da od tkiva koštane srži može da nastane očno tkivo, iako mnoge od ovih klinika kažu da je to moguće. Ćelije se ne integrišu, te odumiru“, kaže Barti - i ubrizgavanje može prouzrokovati značajnu štetu tokom tog procesa.
MOĆNI POTENCIJAL
Trenutno se lečenje matičnim ćelijama medicinski preporučuje samo za mali broj bolesti krvi. Na primer, za lečenje leukemije, pacijentima se obično uzima koštana srž pre nego što im se telo podvrgne visokoj dozi hemoterapije. Matične ćelije iz srži se ponovo ubacuju u krvotok da bi se oporavile oštećene ćelije.
Istraživanja koja su u ranoj fazi, a koja uključuju druga stanja, otkrivaju zašto su lekari toliko uzbuđeni zbog mogućnosti da ova metoda bude uspešna u budućnosti. Kliničko ispitivanje sprovedeno na malom broju ljudi koje je finansirala industrija u Australiji, otkrilo je da su ljudi kojima je rekonstruisan prednji ukršteni ligament kolena (ACL), kojima su nakon toga ubrizgali matične ćelije u kolena, osećali manje bola i imali bolje rezultate na magnetnoj rezonanci nego kontrolna grupa. Tokom višegodišnje studije sprovedene na 110 pacijenata koji boluju od multiple skleroze sa relapsom, otkriveno je da kod onih koji su lečeni matičnim ćelijama iz sopstvene koštane srži (zajedno sa nekom hemoterapijom, odnosno zračenjem) postoji mnogo manja verovatnoća da će se njihov stepen invaliditeta pogoršati nego što je to kod onih pacijenata koji su na standardnoj terapiji lekovima - neverovatnih 6% u odnosu na 60%.
Mogućnost da se pomogne obolelima od teškog oblika multiple skleroze je naterala Sami Džo Vilkinson iz Edmondsa u Vošingtonu da se 2012. godine obrati radi lečenja matičnim ćelijama klinici koja od toga zarađuje. Vilkinson je bila očajna zbog nečega što bi moglo dovesti do progresije bolesti koja je naterala da zatvori svoju uspešnu tehnološku kompaniju i postane lice sa invaliditom deceniju ranije. Nakon kliničkog istraživanja, smestila se u jednu kliniku u Teksasu (kasnije se preselila u Meksiko). Svidelo joj se što je klinika bila uspešna, što je procedura bila eksperimentalna i što su joj matične ćelije bile sačuvane za buduće krugove lečenja.
Nakon šest godina i pet tretmana, Vilkinson je zadovoljna rezultatima, iako su joj ostali glavni simptomi, uključujući slepilo desnog oka i nemogućnost da hoda bez invalidskih kolica. Ali od 28 simptoma, za koje je rekla da su joj uništili život, njih 17 je nestalo, od umora i kognitivne disfunkcije do trnjenja ruku. „Kvalitet života mi je mnogo bolji. Nijedan trenutno dostupan lek ne može učiniti ono što je ovaj tretman učinio“, kaže ona. Ipak, kada je druge žene obolele od multiple skleroze pitaju za savet, ona im daje do znanja da nije izlečena - i da su troškovi njenog lečenja porasli (90.000 dolara plus putni troškovi, a ništa od toga ne pokriva zdravstveno osiguranje).
USUDITI SE ILI NE?
Uprkos upozorenjima, neki pacijenti sa ozbiljnim degenerativnim oboljenjima koji su isprobali sve uobičajene tretmane, odlučuju se za lečenje u klinikama za matične ćelije. „Ako neko misli da je bolje da se odluči za opciju koja ima nizak procenat mogućnosti da uspe, umesto na čekanje da degenerativna bolest napreduje, to možda i nije potpuno iracionalan način za sagledavanje stvari“, kaže dr Mari. „Problem je u tome što je gotovo nemoguće da prosečni pacijent proceni da li je nedokazano uspešan tretman siguran ili efikasan. Zato je klinikama potreban regulatorni nadzor.“
Kako da se zaštitite ako odlučite da se podvrgnete tretmanu:
-Pročitajte dokaze. Federalna baza podataka na adresi pubmed.gov navodi rezultate objavljene u većini studija. Ako čitate ugledne časopise da biste saznali šta otkrivaju dokazi, postoji manja verovatnoća da postanete plen klinike. Ako ne postoji istraživanje o upotrebi matičnih ćelija za Vaše stanje, budite posebno oprezni.
-Morate znati da su neki tretmani rizičniji od ostalih. Postupci ubrizgavanja ćelija u vitalne organe, poput mozga, nervnog sistema, srca ili očiju, mogu imati ozbiljnije štete ako lečenje pođe po zlu, od onih kojima je cilj da izleče zglobove ili ulepšaju izgled.
-Pažljivo birajte kliniku. „Ako Vam kažu da tretman koji kod njih plaćate nema rizika, to je znak za upozorenje: ili im nedostaje znanja ili nisu iskreni, i ja bih od njih otišao“, kaže doktor S. S. Nofler.
-Informišite svog lekara. Obavestite svog lekara da želite da se podvrgnete ovom tretmanu, a onda ga posetite odmah nakon izvršenog lečenja, savetuje dr Mari.
TRČANJE PRED RUDU
Iako je Vilkinson imala sreće da je imala pozitivne rezultate, kod mnogih drugih nije tako. To je jedan od razloga zašto su naučnici koji se bave istraživanjem matičnih ćelija ljuti što se Uprava za hranu i lekove (FDA) nije intenzivnije bavila radom klinikama koje zarađuju zahvaljujući radu sa matičnim ćelijama. Između 2011. i 2017. FDA je izdala neka upozorenja, a Ministarstvo pravde je tokom maja 2018. godine zabranilo rad samo dve klinike. Sudski postupak je u toku, mada klinike i dalje mogu da primaju pacijente.
Na klinikama ističu da FDA razlikuje lekove koji treba da prođu višegodišnji proces da bi dobili odobrenje za upotrebu, za koji im je potrebno više miliona dolara, i one koji koriste „minimalno izmenjene“ supstance uzete iz čovekovog tela, a koje ne prolaze kroz taj proces. Klinike tvrde da njihovi tretmani spadaju u tu drugu kategoriju, mada kritičari kažu da su supstance menjali mnogo više nego što to FDA dozvoljava kod lečenja bez lekova. „Ovo je postala zaista važna stvar, a mnogi koji se bave poslovima radi sticanja profita tvrde je da su na pravoj strani, iako realno nisu“, kaže doktor Pol S. Nofler, profesor.na Medicinskom fakultetu Kalifornijskog univerziteta „Dejvis“, koji uređuje „The Niche“ (ipscell.com), blog koji baca svetlo na industriju.
Možda se čini da nema opasnosti od tretmana tokom kog se primaju sopstvene ćelije, ali to nije tako. „Ljudi su imali veoma ozbiljne komplikacije“, kaže Tarner. Članak iz časopisa „Nature“ navodi da je podneto devet tužbi u kojima su ljudi tvrdili da su im tretmani - za dijabetes, lupus, plućne bolesti, estetsku hirurgiju i drugo - naneli štetu. Izveštaj iz medicinskog časopisa „New England Joumal of Medicine“ opisao je slučaj tri žene koje su imale oštećenje makule čiji se vid značajno pogoršao (dve su sada potpuno slepe) kada su im matične ćelije uzete iz trbušne masti ubrizgane u oči. Nekoliko pacijenata koji su podvrgnuti tretmanu matičnim ćelijama je preminulo.
A, to su samo slučajevi za koje znamo – klinike ne moraju da prijavljuju nuspojave i ozbiljne komplikacije, kaže Tarner. Štaviše, pokazalo se da su nekad tretmani koji deluju obećavajuće zapravo potencijalno opasni. Lekari su u početku bili uzbuđeni misleći da matične ćelije mogu izlečiti obolela srca, ali istraživanje na miševima iz 2017. godine otkrilo je da su kada su im ćelije ubrizgane, oni dobili upalu i pogoršale su im se srčane bolesti. (sprovode se dodatna istraživanja).
Još jedno važno pitanje tiče se novca. Naknade koje je Vilkinson plaćao su uobičajene, a čak i jeftinije terapije mogu se smatrati „dranjem“. Iako je jedna injekcija matičnih ćelija pre nekoliko godina pomogla učesnici Olimpijade koja preskače prepone, La Vone Idlete, da izleči zapaljenje tetive u kolenu, kada im se ponovo obratila radi lečenja istegnutog mišića zadnje lože, druga injekcija nije učinila ništa. „Sa 1200 dolara po tretmanu, to je bilo prilično skupo“, kaže 32-godišnji stanovnik Majamija, koji je sada advokat.
NAPREDOVANJE U LEČENJU
Ako želite da se pozabavite lečenjem matičnim ćelijama, stručnjaci kažu da je najbolje da pitate svog lekara da li neki renomirani medicinski centri sprovode klinička ispitivanja koja su fokusirana na Vašu bolest. Informaciju o ispitivanjima koja se sprovode možete pronaći na sajtu ministarstva zdravlja, ali postoji još jedno upozorenje: „Neke tvrde da rade „ispitivanje koje finansiraju pacijenti“, pa će ih čak i navesti na sajtu Vlade, ali kada pogledate detalje, ima puno stvari koje su zabrinjavajuće “, kaže Tarner. Neki od njih traže da se plati hiljade dolara da biste učestvovali (ugledne kliničke studije obično traže samo da platite sopstvene troškove prevoza). Tarner, takođe, sumnja da se podaci iz ovih takozvanih ispitivanja prikupljaju u tabeli; on i još neki drugi kažu da neke klinike jednostavno pokušavaju da ozakone rizične tretmane.
Osim podvrgavanju tretmanu za koji ste sigurni da se pravilno sprovodi, stručnjaci kažu da bi zasad trebalo da budete oprezni. Klinika „Mayo“ oformila je službu za konsultacije u vezi sa regenerativnom medicinom i pacijentima ovo kaže: sadašnji standard nege za skoro sva medicinska stanja je i dalje najbolji. Ako imate artritis u kolenima, na primer, fizikalna terapija, lekovi ili čak operacija zamene kolena će Vam pružiti mnogo veće šanse za izlečenje od eksperimentalnih tretmana matičnim ćelijama, kaže doktor Šane Šapiro, programski direktor u terapeutskom odeljenju Centra za regenerativnu medicinu Klinike „Mayo“.
Naravno, klinike navode priče o uspehu kao razloge da se isproba terapija matičnim ćelijama. Pre sedam godina, Ejmi Klajn, pisac iz Njujorka, uradila je „zatezanje lica matičnim ćelijama“ da bi se rešila umorne kože i tamnih podočnjaka. Matične ćelije su joj uzete iz stomačne masti i ubrizgavane su joj u lice. „Toliko godina kasnije moja koža i dalje izgleda zaista dobro. Ne samo da su nestale moje „vrećice“, već je i moja koža zategnuta kao kad sam bila mlada“, kaže ona.
Ali, kada mali broj pacijenata tvrdi da su kod njih postignuti dobri rezultati, naučnici to nazivaju „anegdotalni dokaz“ i ističu da to nije dovoljno jak dokaz na kojem bi se temeljili saveti o lečenju. „Pre nego što nešto možete da nazovete uspehom, morate da ponovite svoja postignuća na velikom broju pacijenata tokom dužeg vremenskog perioda,“ kaže doktor Šapiro. Dok se ne sprovedu velika istraživanja i ne bude dokazano da su matične ćelije sigurne i efikasne na način na koji se koji se reklamiraju, pacijenti se jednostavno kockaju kada se podvrgavaju tretmanima matičnim ćelijama.
