Još uvek nam nedostaje adekvatno razumevanje šta uzrokuje većinu oblika demencije. Uzroci Alchajmerove bolesti su prilično nejasni. Postojala je nada da će lekovi razvijeni da uklone nakupljanje beta-amiloidnih plakova lečiti ili čak izlečiti bolest
Različiti oblici demencije sada pogađaju 50 miliona ljudi širom sveta. Svake godine se pojavi 10 miliona novih obolelih - i još uvijek nema leka
Iako se kod demencije ne može naći mnogo dobrog, njena sve veća zastupljenost je posledica nečeg dobrog: što svi živimo duže.
Iako postoji niz faktora rizika povezanih sa demencijom, daleko je najvažniji starost. Budući da ljudi žive duže, ima smisla da će sve više nas biti izloženo riziku da razvije demenciju.
1850. godine, prosečan životni vek za Evropljana bio je 36,3 godine, dok je u 2014. godine bio 86,7 godina. Postoji rizik da samo jedna od hiljadu osoba mlađa od 60 godina razvije demenciju - pre zapanjujućeg povećanja životnog veka koji vidimo u poslednjih 150 godina, bilo bi malo slučajeva demencije jer je malo ljudi živelo dovoljno dugo da bi je razvilo. Ali danas, sa sve većim procentom stanovništva koji živi do 90-ih godina i duže, broj ljudi koji su izloženi riziku od demencije je povećan. Kod ljudi između 60 i 64 godine starosti, jedan od sto će verovatno razviti demenciju. Za one između 75 i 79. godine starosti, taj broj se povećava na šest od sto ljudi. Između 90 i 94 godine starosti, rizik se povećava na 30%, a za one koji žive do 95 i više godina rizik je 41%. Demencija je u osnovi bolest starenja.
Šta je demencija?
Postoji niz uslova koji potpadaju pod opštu oznaku demencije. Najčešća je Alchajmerova bolest koja pogađa od 50 do 70% obolelih od demencije. Različite demencije utiču na sposobnost mozga da razmišlja i pamti, dramatično utičući na sposobnost neke osobe da obavlja svakodnevne zadatke. U svojim najnaprednijim oblicima, oboleli od demencije ne mogu preživeti bez stalne nege.
Posle Alchajmerove bolesti, sledeći najčešći oblik demencije je vaskularna demencija. Ovo stanje se može javiti nakon moždanog udara i predstavlja oko četvrtine slučajeva demencije. Ostali relativno uobičajeni oblici obuhvataju demenciju sa Levijevim telima i frontotemporalnu demenciju.
Ređi oblik demencije može biti uzrokovan hidrocefalusom normalnog pritiska, koji je rezultat viška cerebrospinalne tečnosti. Ovo stanje predstavlja trojac simptoma koji izazivaju abnormalnosti u hodu, inkontinenciju i demenciju (često se nazivaju u dijagnostičkoj mnemonici „mokar, otkačen i klimav“). Nekoliko drugih poremećaja (koji uključuju Parkinsonovu i Krojcfeld-Jakobovu bolest), pa čak i neke infekcije takođe mogu izazvati demenciju.
„Veliki raspon stanja spada pod opštu oznaku demencije“
Sva ova stanja uzrokuju pogoršanje funkcije mozga i memorije što se jednim imenom naziva „demencija“. Jedna od poteškoća koja usporava potragu za lečenjem je nedostatak zadovoljavajućeg dijagnostičkog testa za različite oblike demencije - naročito za Alchajmerovu bolest. Dijagnoza se zasniva na lekarskom pregledu, testovima i anamnezi i zahteva značajno oštećenje u najmanje dve od pet ključnih mentalnih sposobnosti: pamćenje; jezik i komunikacija; koncentracija i pažnja; prosuđivanje i obrazlaganje; i vizuelna percepcija. Međutim. budući da se simptomi različitih oblika demencije znatno preklapaju, lekarima je često teško da dijagnostikuju specifičan oblik demencije od kojeg pacijent pati.
Faktori rizika za nastanak demencije
Pre bilo kog drugog faktora, glavni faktor rizika za razvoj demencije je starost. Ovo se posebno odnosi na najčešći oblik demencije, Alchajmerovu bolest. Međutim, nakon složenih efekata starenja, u igru ulaze i drugi faktori. Jedna od njih je porodična istorija bolesti, koja povećava rizik od nasleđivanja gena koji predisponiraju ljude da razviju Alchajmerovu bolest.
Takođe postoji snažna povezanost sa Daunovim sindromom. I Daunov sindrom i Alchajmerova bolest povezani su s abnormalnostima na hromozomu 21. Ljudi koji pate od Daunovog sindroma imaju veći od prosečnog rizika za razvoj Alchajmerove bolesti kako stare, s tim da polovina osoba sa Daunovim sindromom oboli od Alchajmerove bolesti u svojim 60-tim godinama (dok je taj procenat niži od 10% u široj populaciji).
Osim Daunovog sindroma, drugi kognitivni poremećaji takođe povećavaju rizik od demencije. Iako su ovi faktori van lične kontrole, od drugih faktora se, na primer, ljudi mogu zaštititi. Na primer, značajna povreda glave značajno povećava rizik od demencije. Savet lekara u vezi sa posledicama potresa mozga se menja - stari dani igranja ragbija i vraćanja na teren onoliko dugo koliko možete da stojite na nogama nakon povrede glave su na sreću prošli. Ali povrede mozga slabog intenziteta mogu imati kumulativni efekat koji rezultira demencijom. Sportovima koji mogu potencijalno dovesti do povrede glave trebalo bi se baviti sa kacigama, kada je to moguće, i što je najvažnije, mora se dati dovoljno vremena da se ljudi oporave od potresa mozga.
Klasični znaci nezdravog života - pušenje, gojaznost i alkohol, samo da nabrojimo neke - takođe pomažu razvoju demencije. Saveti lekara da se prestane s pušenjem, fizička aktivnost i umerene doze alkohola nisu iznenađujući. Ne samo što će to umanjiti rizik od demencije, ali će značajno poboljšati i Vaše opšte zdravlje.
Što se tiče zdravlja, ne samo da besramno trojstvo pušenja, uzimanja alkohola i gojaznosti može dovesti do demencije - naše mentalno zdravlje takođe može igrati ulogu. Studije su pokazale da su ljudi stariji od 55 godina koji pate od stalno rastućeg nivoa depresije izloženi većem riziku od razvoja demencije od onih sa niskim ili promenljivim nivoom depresije. Šire studije su takođe pokazale da je socijalna izolacija koja se često povećava kako ljudi postaju stariji povezana sa većom sklonosti ka demenciji. U stvari, što je neka osoba usamljenija i izolovanija kako stari, to je veći rizik od razvoja demencije.
Postoji li bilo šta što možemo da izbegnemo demenciju?
Dobra vest je da su stvari koje možemo da učinimo da smanjimo rizik od razvoja demencije uglavnom korisne za naše celokupno zdravlje i dobrobit. Da li ste ikada želeli da naučite novi jezik ili da svirate gitaru? Učinite to. Nije bitno koliko imate godina, aktivnosti za koje je potrebna intenzivna koncentracija (po mogućnosti u paru sa novim mišićnim pamćenjima) su idealne. Naučite tango. Naučite da izrađujete predmete od keramike. Pravite brodove od šibica. Pevajte ili još bolje, postanite član hora. Na taj način će se učenje kombinovati sa svežim i uzbudljivim društvenim vezama. Ljudska bića su društvene životinje i, po pravilu, potrebno nam je društvo da bismo pravilno funkcionisali. Samica se koristi kao kazna – nemojte da Vam to postane način života. Osim ovih aktivnosti, treba zaštititi i medicinska stanja koja mogu dovesti do moždanog udara, a samim tim i vaskularne demencije. Među ovim faktorima rizika visoko se kotira dijabetes, pa vežbanje i zdrava ishrana (koji pomažu u smanjenju šansi za razvoj dijabetesa tipa 2) mogu stoga smanjiti rizik od pojave demencije.
Genetika Alchajmerove bolesti
U okviru mnogih varijacija demencije, većina istraživanja fokusirana je na istraživanje genetike Alchajmerove bolesti. Najjači dokazi za genetski uzrok su pronađeni za varijantu koja se zove Alchajmerova bolest sa ranim početkom. Kao što ime govori, ovaj razorni oblik glavnog sindroma manifestuje se mnogo ranije od uobičajenog oblika kasnog nastanka, koji pogađa ljude u njihovim 30-tim godinama do sredine 60-ih godina. Ova varijanta pogađa manje od 10% svih pacijenata obolelih od Alchajmerove bolesti.
Među onima koji pate od Alchajmerove bolesti sa ranim početkom postoji mali podskup, koji pogađa oko 500 porodica širom sveta, gde je bolest izazvana mutacijama u hromozomima 1,14 i 21. Dakle, unutar vrlo malog dela populacije ljudi koji boluju od Alchajmerove bolesti - verovatno manje od 1% - pronađen je direktan genetski uzrok bolesti.
Naučnici još nisu pronašli direktan gen za češći oblik kasnog nastanka Alchajmerove bolesti. Ipak, otkriveno je da gen na hromozomu 19, apolipoprotein E (APOE) igra ulogu u nastanku bolesti. Od različitih alela (varijanti) gena, najčešća - APOE 3 - je neutralna u smislu nastanka Alchajmerove bolesti. S druge strane, alela APOE 2 zapravo može zaštititi od Alchajmerove bolesti, dok je APOE 4 faktor rizika za razvoj bolesti.
Međutim, kod Alchajmerove bolesti ništa nikada nije tako jednostavno. Dok alela APOE 4 na hromozomu 19 povećava rizik od razvoja Alchajmerove bolesti, i to u mlađoj dobi, to nije neophodan i nužan uslov. Neki ljudi sa rizičnom alelom nikada ne razviju bolest, a drugi koji obole od Alchajmerove bolesti nemaju alelu APOE 4.
Istraživači su proširili potragu za genima koji bi mogli uzrokovati nastanak Alchajmerove bolesti uz pomoć studija o povezanosti na nivou genoma, koje traže vezu između specifičnih gena (ili varijanti gena) i određenih osobina. Ovi projekti su otkrili više oblasti u genomu (kompletna DNK organizma) za koje se čini da su povezane sa bolešću. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se otkrilo koju ulogu ovi prostori igraju u razvoju Alchajmerove bolesti.
Šta Alchajmerova bolest radi mozgu?
Ništa dobro. Bolest je prvi identifikovao Aloiz Alchajmer, nemački psihijatar, 1901. godine. Žena po imenu Augusta Deter, pacijentkinja u mentalnoj bolnici u Frankfurtu, pripala je Alchajmeru. Tokom narednih pet godina, sve dok nije umrla 1906. godine, on je bio fasciniran njenim slučajem. Na postavljena pitanja, ona bi odgovorila, „Izgubila sam se“. Kad je Deter umrla, Alchajmer je pregledao njen mozak. Otkrio je da sadrži grudvice proteina, nazvane plakovi. Sada znamo da se ovi plakovi sastoje od beta-amiloidnog proteina i da predstavljaju ključnu karakteristiku bolesti. Kako Alchajmerova bolest napreduje, ona uništava ćelije mozga koje se nazivaju neuroni i kida veze neurona međusobno, što je vitalni aspekt mentalne funkcije. Obično, bolest prvo napada neurone u delovima mozga koji učestvuju u funkciji pamćenja pre širenja na moždani korteks i ona područja odgovorna za rezonovanje, jezik i ponašanje. Kod osobe sa Alchajmerovom bolešću u poodmaklom stanju, mozak će biti atrofiran sa specifičnim delovima mozga koji su smanjeni jer su pogođeni Alchajmerovom bolešću.
Ovakve velike fizičke promene u mozgu pacijenata sa Alchajmerovom bolešću povezane su s mnogim mikroskopskim i biohemijskim promenama i u njihovom mozgu. Beta-amiloidni plakovi koje je prepoznao Alchajmer formiraju se između neurona i narušavaju njihovu funkciju. Istraživanja takođe pokazuju da beta-amiloidni plakovi deluju u interakciji sa drugom karakteristikom Alchajmerove bolesti: petljama proteina tau. Te petlje se formiraju unutar neurona i sprečavaju pravilno prenošenje hranljivih materija do krajnjih delova ćelija, i zaustavljaju neurone da pravilno komuniciraju. Izgleda da se abnormalni tau proteini skupljaju u delovima mozga povezanim sa pamćenjem, dok se beta-amiloidni plakovi formiraju između neurona u ovim regionima. Kada količina beta-amiloidnih plakova dostigne kritični nivo, kaskada abnormalnih tau proteina širi se u ostatku mozga što uzrokuje kolaps neurona.
Druga istraživanja su pokazala da je hronična upala u mozgu još jedan uzročnik Alchajmerove bolesti. Ćelije koje normalno čiste nakupljene hemijske hemikalije u mozgu (mikroglije i astrociti) ne uspevaju da rade svoj posao i - kao duplu neprijatnost - proizvode hemikaliju koja izaziva hroničnu upalu i dalje oštećenje neurona.
Kakvi su izgledi za efikasno lečenje ili izlečenje?
Kratkoročno, loši. Još uvek nam nedostaje adekvatno razumevanje šta uzrokuje većinu oblika demencije. Uzroci Alchajmerove bolesti su prilično nejasni. Postojala je nada da će lekovi razvijeni da uklone nakupljanje beta-amiloidnih plakova lečiti ili čak izlečiti bolest, ali ove početne nade su nestale. Višestruki testovi na lekove usmereni na lečenje beta-amiloidnih plakova nisu uspeli, ali su u poslednje vreme napredovale brojne alternativne teorije o uzroku Alchajmerove bolesti, uključujući toksine iz životne sredine, upale i bakterijske, virusne i gljivične infekcije.
Moguća implikacija ovog množenja predloženih uzroka je da Alchajmerova bolest možda nije pojedinačna bolest ili da je to pojedinačna bolest, ali sa mnogo različitih uzroka. Ako je Alchajmerova bolest zapravo više različitih stanja koja pokazuju slične simptome, istraživači će morati da pronađu način da razlikuju različite oblike bolesti pre nego što budu u stanju da razviju specifične lekove za svaku vrstu. To je složen i dugotrajan zadatak, ali ako se Alchajmerova bolest pokaže kao pojedinačna bolest s višestrukim uzrocima - čak i ako je te uzroke teže identifikovati - lečenje bi se moglo biti lakše pronaći.
Važnost nege
Lek za Alchajmerovu bolest i druge oblike demencije još uvek nije na vidiku. Važnost načina na koji se brinemo za one koji žive sa tim stanjima postaje očiglednija. U mnogim slučajevima, negovatelj je supružnik pacijenta, poslednja usluga koja se plaća iz poštovanja i ljubavi. Ali nije lako.
S obzirom da populacija duže živi, sve je više ljudi kod kojih je dijagnostikovana demencija - to je sada jedno od najvećih zdravstvenih pitanja našeg vremena. Zbog toga, potrebno je pružiti veću podršku ne samo osobi sa dijagnostikovanom demencijom, već i često - tihoj generaciji negovatelja - oni iz prve ruke doživljavaju razorne promene koje ovo stanje može doneti partneru ili članu porodice.
