Kako gingivitis napreduje (hronični gingivitis), moguć je nastanak velikog broja komplikacija.Kod obolelog se može pojaviti povlačenje desni toliko da čak koren zuba može ostati otkriven.Oko zuba se stvaraju duboki džepovi i u njih upada hrana i plak
Šta je gingivitis
Bolest desni ili gingivitis je upala tkiva oko zuba i najčešće je rezultat loše dentalne higijene. Gingivitis je vrlo često stanje i varira s obzirom na težinu obolenja. Karakterišu ga otečene, crvene desni koje lako i često krvare tokom pranja zuba. Gingivitis nije isto što i parodontitis, iako ponekad čovek može imati obe bolesti.
Koja je razlika između gingivitisa i parodontalne bolesti?
Dok je gingivitis upala desni oko zuba, parodontalna bolest nastaje kada se kost ispod desni upali ili inficira.
Gingivitis počinje kada se ostaci hrane pomešaju sa pljuvačkom i bakterijom, formirajući plak koji se zalepi na zube. Ako se zubni plak i kamenac ne skinu prilikom pranja zuba i čišćenja koncem, on se mineralizuje i formira kamenac. Kamenac je vrlo tvrd i može se ukloniti jedino profesionalnim čišćenjem zuba od strane stomatologa.
Zubni plak i kamenac su ispunjeni štetnim bakterijama koje, ako se ne uklone sa zuba, počinju da iritiraju desni i uzrokuju gingivitis. Ako se ne leči, gingivitis se često širi sa desni na kosti, što dovodi do parodontne bolesti. Kada se kost ispod zuba inficira, desni se počinju povlačiti od zuba i na taj način nastaju duboki „džepovi“ u desnima oko zuba. Ovi džepovi skupljaju plak i bakterije jer je vrlo teško držati ih čistima. Kako bolest napreduje i gubi se više koštanog tkiva, zub će najverovatnije postati klimav i na kraju potpuno ispasti iz čeljusti.
Šta uzrokuje bolest desni?
Bolest desni je uglavnom izazvana nepravilnom higijenom usta, čime se omogućava bakterijama u plaku i kamencu da ostanu na zubima i inficiraju desni. Međutim, postoje takođe i drugi faktori koji povećavaju rizik nastanka gingivitisa. Neki od najčešćih faktora rizika su sledeći:
• Pušenje ili žvakanje duvana sprečavaju mogućnost zalečenja tkiva desni.
• Zakrivljeni, zakrenuti ili preklapajući zubi stvaraju veći prostor za akumulaciju plaka i kamenca, što otežava održavanje higijene istih.
• Hormonske promene u pubertetu, trudnoća i menopauza imaju direktne veze sa pojavom gingivitisa. Povećanje hormona utiče na krvne sudove u desnima pa desni tako postaju osetljivije na bakterijske i hemijske napade. U pubertetu, ova bolest je rasprostranjena u čak 70-90% slučajeva.
• Kancer i lečenje kancera takođe mogu uticati na osetljivost na infekciju i povećati opasnost od oboljevanja od gingivitisa.
• Alkohol smanjuje obrambeni mehanizam u usnoj šupljini.
• Stres narušava imunološki sistem u odnosu na invaziju bakterija.
• Disanje na usta može biti vrlo opasno po desni, kada one nisu zaštićene usnama; posledica je često hronična upala i iritacija.
• Loša ishrana, kao što je unos hrane bogat šećerom ili ugljenim hidratima, smanjen unos vode, svakako će povećati skupljanje plaka. Takođe, nedostatak hranljivih materija, kao što je vitamin C, otežaće lečenje ove bolesti.
• Dijabetes otežava cirkulaciju krvi i sposbnost desni da se izleči.
• Lekovi kao što su lekovi protiv konvulzije otežavaju lečenje gingivitisa
•Loša ili potpuno isključena dentalna higijena
• Loša proizvodnja pljuvačke
Da li bolest desni uzrokuje loš zadah?
Loš zadah ili halitoza je najčešće povezana sa stanjem usne šupljine, kao što je prisustvo bolesti desni. Kada bakterije, koje su inače prisutne u usnoj šupljini, razbiju kamenac ili plak, počinju da oslobađaju hemikalije jakog mirisa. Loš zadah takođe može biti uzrokovan plakom na jeziku. Ako se plak i kamenac uklone sa zuba i jezika redovnim pranjem zuba i čišćenjem koncem, kao i profesionalnom obradom kod stomatologa, loš zadah će nestati. To je najlakši način da se ova pojava eliminiše, ali ponekad može potrajati da se zadah potpuno ukloni. Morate biti uporni i redovni kada je u pitanju oralna higijena.
Drugi uzroci lošeg zadaha mogu biti pokvareni zubi, suva usta, disanje na usta, postnazalno curenje, infekcije grla ili pluća, krajnici, pušenje, digestivni problemi i sistemske bolesti poput dijabetesa.
Kako bolest desni izgleda? Šta su simptomi ove bolesti?
Osoba sa gingivitisom će uopšteno imati jedan ili više sledećih simptoma:
• Tamno crvene i otečene desni koje lako krvare čak i prilikom pranja i ispiranja zuba i usta
• Loš ukus ili zadah iz usta
•Bele tačke ili plak na desnima
• Desni koje kao da se odvajaju od zuba
• Gnoj između desni ili zuba
• Promene u načinu na koji se zubi uklapaju jedan sa drugim ili nastanak otvora između zuba
• Promena kod uklapanja delova parcijalnih proteza
Kako gingivitis napreduje (hronični gingivitis), moguć je nastanak velikog broja komplikacija. Kod obolelog se može pojaviti povlačenje desni toliko da čak koren zuba može ostati otkriven. Oko zuba se stvaraju duboki džepovi i u njih upada hrana i plak. Ako se gingivitis uznapreduje u parodontalnu bolest, može doći do gubitka tkiva desni ili kosti ispod zuba, tako da zub može postati klimav I čak ispasti. Ovakve promene se mogu razviti sporo ili brzo, mogu pogoditi jedan ili više zuba. Ako se oralna higijena nikada ne sprovodi ili ako oboleli postane ugrožen u imunološkom smislu, može se razviti akutni nekrotizirajući ulcerativni gingivitis (ANUG). To je bolno stanje kada inficirane desni nateknu, razjedaju se i odbacuju mrtvo tkivo.
Moguće je imati gingivitis i uopšte ne primetiti ni jedan simptom; redovna poseta stomatologu je veoma bitna kako bi se otkrili eventualni rizici od obolevanja. Stomatolog je taj koji obezbeđuje negu desni i koji će, na osnovu urađenih pregleda, eventualno utvrditi potrebnu dijagnozu i neophodne korake za lečenje.
Kako se leči gingivitis?
U okviru metoda za lečenje gingivitisa, teži se ka identifikaciji i eliminaciji faktora koji osobu čine sklonom ovom obolenju. Većina faktora se može eliminisati uspostavljanjem konstantne oralne higijene i profesionalnim dentalnim čišćenjem. Ako postoje konkretni faktori rizika kao što su pušenje ili dijabetes, što svakako doprinosi razvoju ove bolesti, oni se moraju eliminisati ili lečiti, kako bi tretman protiv gingivitisa bio uspešan. Nakon uklanjanja plaka i kamenca od strane stomatologa, pacijent obično može lečiti ovu bolest pranjem zuba i ispiranjem usta nakon svakog jela. Pod kontrolom stomatologa, pacijent takođe može koristiti 10% karbamid peroksid u po meri napravljenom kalupu koji prekriva zube, sa pozitivnim efektima na kontrolu plaka i gingivalno zdravlje. Ovo je posebno korisno kod pacijenata gde je konvencionalna oralna higijena, kao što su pranje zuba i ispiranje usne šupljine, otežana zbog starosne dobi ili posebnih potreba.
U slučajevima gde se iz gingivitisa razvila parodontalna bolest i gde postoje duboki džepovi koje je teško očistiti, pacijentu će možda biti potrebno duboko merenje i poliranje korena zuba, kako bi se očistili zubi okruženi dubokim džepovima. Za ovo je često potreban hirurški zahvat kako bi se omogućio pristup svim zubima zbog detaljnog čišćenja. Ovaj hirurški postupak se zove flap hirurgija i može se kombinovati sa hirurškim zahvatom za redukciju džepova, čime se olakšava pacijentu da područje oko zuba lakše očisti pranjem i ispiranjem usne šupljine. Ova procedura se sastoji od umrtvljavanja desni i njihovog podizanja nazad; cilj ovog postupka je čišćenje zuba i ponekad ponovnog oblikovanja kosti. Desni se tada ponovo pozicioniraju oko zuba, tako da više nema dubokih džepova koji su postojali pre zahvata.
Presađivanje mekog tkiva se radi u cilju pokrivanja površine korena koji su otkriveni zbog povlačenja desni. Ovo pomaže u eliminaciji osetljivih zuba i zaštite površine korena koja je mekša i koju je teško očistiti.
Laserska terapija je drugi tretman kojim se pospešuje zdravlje desni. Džep u desnima se tretira laserom za meko tkivo, kako bi se eliminisale štetne bakterije u parodontnim džepovima, uklonilo nezdravo tkivo i stimulisalo lečenje.
Koji lekovi se koriste za lečenje bolesti desni?
Antibiotici se mogu kombinovati na različite načine za lečenje gingivitisa, parodontne bolesti i posebno ANUG-a. Hlorheksidin (Perideks) je antibiotska tečnost za ispiranje usta i koja se koristi po preporuci stomatologa u cilju uništavanja bakterija koje uzrokuju bolest desni. Kuglice ili gelovi kao što je PeriChip, koji sadrže antibiotik hlorheksidin ili doksicilin, mogu da se stave u duboke džepove na desnima, nakon dubokog skaliranja i čišćenja korena, u cilju uništavanja tvrdoglavih bakterija i smanjivanja veličine džepova na desnima.
Da li su kućni lekovi ili prirodni tretmani efektivni za lečenje bolesti desni?
Postoje određeni dokazi efektivnosti pojedinih prirodnih preparata za lečenje ove bolesti:
• Zeleni čaj sadrži antioksidante koji smanjuju mogućnost pojave upalnih procesa u telu.
• Hidrogen peroksid pomaže u uništavanju bakterija kada se koristi za ispiranje usta ili kao gel u kalupu za zube, ali ne sme da se proguta.
• Ispiranje toplom, slanom vodom smanjuje mogućnost pojave upale i ubija bakterije, ali svakodnevna upotreba oštećuje zube.
• Soda bikarbona i voda mogu da se koriste za pranje zuba, u cilju neutralisanja kiselina koje pomažu nastanak bolesti desni.
• Ulje (zapljuskivanje ili ispiranje) - postoje indicije da ulje sesama ili kokosa može uticati na uništavanje bakterija koje uzrokuju bolest desni; ovo je veoma popularna praksa kod pacijenata. Neki pacijenti su uočili poboljšanje zahvaljujući ovom tretmanu, ali to je sve od slučaja do slučaja.
Da li postoji mogućnost da se bolest desni potpuno izleči?
Sve i kada su uzroci bolesti desni identifikovani i kada pacijent uporno i marljivo radi na poboljšanju higijenskih navika, uključujući upotrebu potrebnih terapija, bolest desni se ipak može povratiti. Ipak, prognoze su najbolje kada se bolest otkrije u ranoj fazi. U ovoj fazi, pacijent obično treba profesionalno dentalno čišćenje, kao i redovno pranje zuba četkicom i ispiranje usta. Ako ovo stanje pređe iz akutnog u hronično (hronični gingivitis), a iz gingivitisa u parodontitis ili ANUG, prognoze su manje predvidive. Stoga je veoma važno ovu bolest dijagnostikovati u ranoj fazi.
Kako lečiti bolest desni kod dece?
Dete treba da počne da pere zube sa mrvicom paste za zube već od 12 meseci starosti. Odmah kada se prostor između zuba počne zatvarati, veoma je važno započeti sa čišćenjem zuba koncem za zube. U početku, roditelji treba da uspostave rutinu pranja zuba, tako da se dete navikne na istu. Čim dete postane sposobno da samo pere zube, potrebno je odmah to prepustiti detetu i nadgledati ga dok to radi. Takođe, dete treba da se navikne na redovne posete stomatologu, počevši od druge godine života. Pridržavanje ovih smernica će efektivno sprečiti i lečiti bolesti desni kod većine dece.
Da li je moguće sprečiti bolesti desni?
Prevencija gingivitisa i parodontalne bolesti je vrlo jednostavna u većini slučajeva. Ova bolest se najbolje sprečava putem redovne kontrole plaka. Ovo uključuje pranje zuba četkicom, u cilju uklanjanja plaka sa spoljnih površina zuba, kao i čišćenje zuba koncem za zube, u cilju uklanjanja ostataka hrane zaostalih između zuba. Čini se da elektronske četkice pojednostavljuju uklanjanje plaka sa teže dostupnih mesta. Ispiranje usne šupljine nakon pranja zuba četkicom i koncem takođe pomaže smanjenju broja bakterija koje dovode do pojave gingivitisa.
Osim osnovne oralne higijene, postoji još nekoliko koraka koji se mogu učiniti u cilju eliminacije faktora koji vode ka nastanku bolesti desni:
• Spavanje / stres: imunološki sistem je veoma bitan za kontrolu bolesti, a neometan san i redukcija stresa pomažu u borbi protiv ove bolesti.
• Prestanak pušenja: Kod pušača se gingivitis češće pojavljuje nego kod nepušača, tako da bi izbegavanje pušenja trebalo biti prva stvar koju bismo trebali učiniti ako želimo imati zdrave desni.
• Ortodonska terapija ili proteze: Mnogo je jednostavnije ukloniti plak sa ravnih zuba nego sa zakrivljenih, preklapajućih ili pregusto smešenih zuba. Proteze mogu pomoći da imamo zdravije desni.
• Ishrana: Ograničavanje unosa šećera i ugljenih hidrata koji uzrokuju nastanak plaka, smanjiće količinu nastalog plaka. Konzumacija dobro izbalansirane ishrane pomaže održavanju imunološkog sistema i njegovoj borbi protiv infekcije.
