Kosa postaje lomljiva, štitnjača (tiroidea) se uvećava i javlja se gušavost, proređene menstruacije, ubrzani pokreti creva. Takođe se javlja i egzoftalmus (exophthalmus), zbog bubrenja tkiva i mišića koji se nalaze iza očnih jabučica...
Dobra anamneza i pregled štitnjače savetuje se svim trudnicama, sadašnjim i budućim.
Tiroidea ili štitnjača je mala žlezda koja se nalazi pri dnu vrata, sa njegove prednje strane, u visini Adamove jabučice, neposredno ispred dušnika. U obliku je štita (odnosno leptira), pa otuda potiče njen naziv. Reč je o glavnoj žlezdi koja kontroliše metabolizam i sintezu proteina, ali i osetljivost organizma na delovanje drugih hormona. Tiroidea, naime, luči tri hormona: trijodtironin (T3), tiroksin (T4) i kalcitonin, koji ima presudnu ulogu u izgradnji kostiju. Ovi hormoni regulišu metabolizam i time obezbeđuju energiju koja je neophodna ljudskom telu. Njihova glavna uloga je da omoguće ćelijama da na kiseoniku sagore unete kalorije.
Kako funkcioniše tiroidea?
Ova žlezda je deo moćnog sistema povratne sprege, što znači da se nalazi pod kontrolom viših moždanih formacija, i u stanju je da prima i odašilje povratne impulse. Hipotalamus (mala moždana struktura koja nadzire niz životno važnih funkcija) proizvodi tireotropni rilizing (oslobađajući) hormon (TRH), koji "goni" hipofizu da otpušta tireostimulišući hormon (TSH) u cirkulaciju. On putem krvi dospeva do tiroidee, a to je signal da štitnjača «ubacuje» u cirkulaciju svoje hormone. Kada luči previše hormona, onda je u pitanju hipertireoza, a kada je njena funkcija smanjena - onda je reč o hipotireozi.
Zašto su trudnice ugrožene kada je u pitanju oboljenje štitnjače?
Oboljenja štitnjače su česta kod žena, naročito tokom trudnoće i neposredno nakon porođaja. Nekoliko mehanizama je u to uključeno. Najvažniji potiče od izmenjenog imunološkog odgovora tokom trudnoće, što povećava rizik od stvaranja tiroidnih antitela (TRAb).
Kada se pojavljuju antitiroidna antitela?
Ukoliko trudnica ima autoimuno oboljenje štitnjače ili bilo koji drugi autoimuni poremećaj, sigurno će se pojaviti autoimuna antitela, koja će delovati na tiroideu. Antitela moraju da se odrede na početku trudnoće, kao i pred sam kraj. Ova testiranja služe da bi se ispitao mogući rizik za bebu jer je poznato da tiroidna antitela prolaze kroz posteljicu i mogu da izazovu smanjenu, nedovoljnu funkciju hormona štitne žlezde (hipotiroidizam) ili povećanu produkciju hormona (hipertiroidizam) fetusa ili novorođenčeta.
Kako se vrši određivanje tiroidnih antitela?
Vaš doktor će naložiti test iz uzorka krvi kojim će se odrediti vrednosti antitela, TSH hormona kojeg proizvodi hipofiza i koji ima ulogu da stimuliše proizvodnju hormona štitnjače - T3 i T4, čije se vrednosti u krvi takođe određuju ovim testom.
Koji je klinički značaj ovih antitela?
U slučaju hipertireoze - Grejvsova bolest, nastaju antitela (TRAb) koja imitiraju učinak TSH hormona. Čak i kada njegove vrednosti ostaju niske, dolazi do povišene proizvodnje tiroksina. Ukoliko imate veoma niske vrednosti TSH i visoke nivoe tiroksina, onda se može zaključiti da bolujete od hipertireoze (Hyperthyreosis).
Koji su najčešći simptomi Grejvsove bolesti?
To su: bezvoljnost, potištenost, anksioznost, razdražljivost, nesanica, zamor, ubrzan ili nepravilan rad srca, jedva primetno podrhtavanje ruku ili prstiju, ubrzano disanje, preosetljivost na toplotu, gubitak težine i pored redovne prehrane. Kosa postaje lomljiva, štitnjača (tiroidea) se uvećava i javlja se gušavost, proređene menstruacije, ubrzani pokreti creva. Takođe se javlja i egzoftalmus (exophthalmus), zbog bubrenja tkiva i mišića koji se nalaze iza očnih jabučica, pa one izgledaju kao da će da ispadnu iz ležišta. Kod pušača su problemi sa očima još izraženiji.
Kako se tretiraju trudnice ili buduće trudnice u slučaju obolele štitnjače?
Bolesti štitnjače zahtevaju poseban tretman trudnica ili žena koje žele da zatrudne. Posle nekoliko nedelja gestacije, tiroidni hormon ne prolazi placentnu barijeru. Sa druge strane - jod, antitiroidni lekovi i antitela prolaze bez problema. Ukoliko se ne tretiraju na pravi način, ove trudnice su izložene ozbiljnoj opasnosti da obole od Grejvsove bolesti.
Kolika je važnost odgovarajuće terapije?
Ako se pacijentkinja tretira pre trudnoće, onda mora da se vodi računa da to bude adekvatno - jer postoji opasnost da kasnije, tokom trudnoće, majčina antitela protiv TSH receptora prelaze placentnu barijeru, naročito posle hirurške intervencije ili terapije radioaktivnim jodom. Na taj način se povećava mogućnost da beba oboli od hipertireoze. Ako je terapija ove bolesti počela tokom trudnoće, onda će u drugom trimestru doći do znatnog poboljšanja, ali i do pogoršanja nakon porođaja.
Antitiroidni lekovi moraju da se pažljivo doziraju. U suprotnom, može da dođe do hipotiroidizma - kako majke, tako i bebe (njen razvoj je u tom slučaju ozbiljno ugrožen). Mada ne postoje formalni dokazi, sve indicije govore da anitiroidni lekovi mogu da imaju teratogeno dejstvo na plod (anomalije).
Da li u trudnoći štitna žlezda može da se snima pomoću jodnog kontrasta?
Ispitivanje čvorova štitnjače metodom scintigrafije nije preporučljivo pre četvrtog meseca trudnoće, i to kada se koristi tehnicijum. Kada se koristi radioaktivni jod -123, onda treba sačekati da se završi trudnoća.
Da li je dozvoljena punkcija štitne žlezde kod trudnica?
Dobijanje uzorka uz upotrebu igle, odnosno punkcijom tiroidee je preporučljivo jer se dobija i histološki rezultat - što, u krajnjem slučaju, određuje vrstu terapije.
Kakav je uticaj trudnoće na samu bolest?
Posle porođaja se često dešava da ova bolest ponovo bukne, i to naročito kod porodilja koje nisu bile pod tretmanom antitiroidnim lekovima. To se mora uzeti u obzir, uz obavezne testove, koje smo opisali.
Zašto je važno unošenje joda u organizam?
U našem telu jedino štitnjača ima ćelije koje mogu da vezuju jod iz hrane i soli - bilo jodirane ili morske, koja prirodno sadrži taj element. Jod se vezuje za aminokiselinu tirozin, otuda i oznake za hormone. Naime, ako se vežu tri atoma joda - onda je u pitanju T3, dok T4 znači da sadrži četiri atoma joda. Inače, odnos T4 i T3 hormona je 80 odsto prema 20 odsto, uz napomenu da je T3 - iako ga ima znatno manje, višestruko aktivniji, i to baš na nivou ćelije!
Sposobnost vezivanja joda se koristi u dijagnostičke svrhe. Štitna žlezda proizvodi superaktivni T3, ali ako su za njim potrebe uvećane, tada se vrši konverzija T4 u T3. To može da se odigrava i u drugim organima, uključujući i hipotalamus.
Da li su žene posebno podložne problemima što se tiče tiroidne žlezde?
Nažalost, jesu, i to sedam puta više u odnosu na muškarce. Svaka peta žena ima izgleda da se suoči sa nekim poremećajem ove žlezde! Sa godinama raste i opasnost, a pogotovo ako postoji familijarna sklonost. Ili, ako...
- imate nekog u porodici sa obolelom štitnjačom
- imate neku bolest hipofize ili bilo koju endokrinu bolest
- neko iz vaše porodice ima bilo koju autoimunu bolest
- postavljena vam je dijagnoza: sindrom hroničnog premora
- imate dijagnozu: fibromijalgija (bolovi mišića i tetiva)
- imate više od 60 godina
- upravo ste dobili bebu
- blizu ste menopauze
- pušač ste
- bili ste izloženi zračenju
- bili ste pod terapijom sa litijumom
- bili ste izlagani raznim otrovnim hemikalijama
