Prva mama u Srbiji, koja se 2006. godine odlučila za deponovanje matičnih ćelija svoje bebe, Selena Lepović-Radojević, rešila se na ovaj korak kada je od prijatelja iz Amerike čula da postoji takva mogućnost i da je u tome budućnost medicine...
Ako je 20. vek bio obeležen otkrićem penicilina, onda je će 21. vek svakako obeležiti regenerativna medicina i genska terapija.
Danas se već oko 75 različitih oboljenja tretira ćelijama iz pupčane vrpce, a među njima su leukemija, nasledne anemije, dijabetes, imunološke i metaboličke bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema.
Savremeno lečenje mnogih teških bolesti, uključujući i one degenerativne prirode, ne može se više ni zamisliti bez precizne dijagnostike i multidisciplinarnog pristupa u lečenju. Primena matičnih ćelija već odavno nije na nivou imaginacije, već se zadnjih nekoliko godina široko primenjuje, kako u svetu tako i kod nas.
Trenutno se u svetskim istraživačkim centrima intenzivno radi na obnovi nervnog tkiva posle moždanog udara, stvaranju tkiva pankreasa sposobnog za produkciju insulina, obnovi srčanog mišića nakon infarkta, stvaranja epitelijalnog tkiva za tretman povređene rožnjače, zatim tkiva hrskavice, kosti, tetiva i krvnih sudova za ortopedske aplikacije.
– Pored toga, pronađeno je da matične ćelije mogu da izleče bolesnike sa teškim oblikom bolesti, koja se javlja posle alogene transplantacije kod pacijenata sa hematološkim bolestima (tzv. Graft-versus-Host Disease), kaže prof. dr Nadežda Basara, specijalistkinja hematologije u Lajpcigu. Trenutno se u evropskim centrima, uključujući i Univerzitet u Lajpcigu, ispituje njihov efekat u multicentričnoj, kontrolisanoj evropskoj studiji.
– Kada govorimo o matičnim ćelijama neophodno je istaći da one postoje pre svega u koštanoj srži, krvi i pupčanoj vrpci. Broj matičnih ćelija u ovim tkivima je jako mali, te ih je potrebno ne samo umnožiti in vitro, već i diferencirati, što znači pretvoriti u ćelije koje su nam potrebne. Taj proces traje 4-6 nedelja i u svim evropskim zemljama podleže strogim pravilima i kontrolama od strane nadležnih institucija na državnom nivou, u Nemačkoj konkretno Paul-Erlich-Institut (PEI) – ističe profesorka Basara. Posebno interesantne matične ćelije su tzv. iPS-ćelije, koje nastaju kada se već diferencirana somatska ćelija nekog tkiva reprogramira putem relativno jednostavne tehnike molekularne biologije, te od nje nastaje matična ćelija. Prema najnovijim saznanjima, američka agencija za lekove (FDA) uvrstila je ove ćelije kao zvaničan lek u terapiji cerebralne paralize.
Privatne ili državne banke
Protekla decenija obeležena je pojavom banaka matičnih ćelija, u kojima se ćelije uzete iz krvi pupčane vrpce novorođenčeta deponuju i čuvaju sa ciljem da budu upotrebljene za lečenje deteta ili bliskog srodnika, ukoliko zatreba. Mišljenja stručne javnosti oko strukture banaka matičnih ćelija su podeljena - dok jedni smatraju da je dovoljno postojanje državnih banaka, drugi vide prednosti u privatnim sistemima. Treba znati da javne banke funkcionišu poput Zavoda za transfuziju krvi, gde se roditelji odlučuju da doniraju matične ćelije iz krvi pupčanika bebe (poput davaoca krvi), koje se koriste kod bilo kog podudarnog primaoca.
– Kada me prijatelji i poznanici, koji očekuju prinovu, pitaju da li ima potrebe da daju matične ćelije iz pupčane vrpce na čuvanje u privatnu banku, moj odgovor je - ne! S druge strane, mislim da je potrebno motivisati stanovnike Srbije da se prijave kao potencijalni nesrodni davaoci matičnih ćelija, jer se tako povećava mogućnost da se za više od 90% bolesnika sa teškim i neizlečivim malignim bolestima nađe podudaran davalac, smatra profesorka Nadežda Basara. U većini zemalja ova procedura je besplatna i javne banke nesumnjivo služe kao primer humanosti. Jedini je problem to što mogućnost odbacivanja nije svedena na najmanju moguću meru, kao što je slučaj kod transplantacija sopstvenih ćelija (koliko god da je HLA antigenska struktura između davaoca i primaoca slična, mogućnost odbacivanja uvek postoji). S druge strane, daleko je veća verovatnoća da će se ćelije pohranjene u javnoj banci iskoristiti pre nego one koje „čekaju” isključivo svog davaoca, i da će tako veći broj obolelih dobiti adekvatnu terapiju.
Svedoci smo primene matičnih ćelija u lečenju infarkta srca, kada se od pacijenta uzimaju matične ćelije iz koštane srži, šalju u Belgiju i transformišu u kardiocite, a zatim ubrizgavaju nazad pacijentu sa ciljem da regenerišu oštećeni srčani mišić. Stručnjaci se slažu da bi cela procedura bila mnogo jednostavnija da je pacijent, kao beba, imao negde deponovane sopstvene matične ćelije, koje bi sada već pripremljene pristigle u pomoć. U razgovoru sa dr Markom Vateršutom, direktorom najveće privatne evropske banke matičnih ćelija „Cryo-Save“, saznajemo da ova belgijska firma čuva oko 120.000 uzoraka iz 36 zemalja, među kojima je oko hiljadu parova iz naše zemlje. Činjenica je i da su mnoge kraljevske porodice poverile ovoj ustanovi na čuvanje ćelije svojih naslednika.
– Faktor ljudske greške je u potpunosti minimalizovan, jer se strogo poštuju jasno definisani standardi laboratorijskih procedura, a svaki korak obrade i zamrzavanja dokumentovan je i kontrolisan, istakla je dr Sali Sanit, šef laboratorije. U ovu banku u proseku dnevno stigne 80-100 uzoraka iz celog sveta, a kako navodi dr Vateršut, kapacitet laboratorije je čak milion uzoraka. Ukoliko zatrebaju, u roku od 24 sata se dostavljaju bolnici u kojoj je pacijent.
Novi projekti
Dokazi iz laboratorije i najnovija istraživanja govore u prilog pretpostavci da i masno tkivo može biti od velike koristi za pacijenta, jer je bogato mezenhimalnim ćelijama. Tokom aprila pokrenut je zajednički pilot projekat nekoliko zemalja (Grčke, Španije, Belgije i Italije), koji će omogućiti čuvanje matičnih ćelija odraslih osoba uzetih iz masnog tkiva.
Prvi pacijent na našim prostorima, koji je iskusio dobrobiti ove terapije, bio je jedan rasni konj sa povređenom tetivom. U razgovoru sa veterinarom, dr Jankom Mrkovačkim, saznali smo da se radi o ždrepcu ergele Surčin, čije poreklo je obećavalo dobrog trkača. No, povreda tetive koju je zadobio na treningu dovela je u pitanje mogućnost daljeg vežbanja.
– Tako smo početkom juna prošle godine pristupili prvoj fazi lečenja i od ždrepca smo uzeli masno tkivo iz koga su u briselskoj laboratoriji izdvojene matične ćelije. Dve nedelje kasnije iz Belgije su stigle pripremljene ćelije i pristupili smo njihovoj transplantaciji direktno u obolelu tetivu. Već posle šest nedelja, na prvom kontrolnom ultrazvučnom pregledu, mesto oštećenja se vizuelno nije moglo prepoznati. Nakon perioda rekonvalescencije, ovaj ždrebac sada redovno trenira, a vlasnik ponovo može da se nada dobrim rezultatima i pobedama, objasnio nam je dr Mrkovački.
Prvi kod nas
Prva mama u Srbiji, koja se 2006. godine odlučila za deponovanje matičnih ćelija svoje bebe, Selena Lepović-Radojević, rešila se na ovaj korak kada je od prijatelja iz Amerike čula da postoji takva mogućnost i da je u tome budućnost medicine. – Reč je o bračnom paru koji je takođe čekao bebu, da bi muž iznenada oboleo od leukemije. Kod nas srećom niko nije bolestan, ali smo odlučili da to uradimo za svaki slučaj, istakla je Selena. – Osim beogradskih porodilišta, za sada i majke iz Novog Sada, Vršca, Užica i Čačka imaju mogućnost da deponuju matične ćelije svojih beba u belgijskoj banci, a u planu je i saradnja sa ostalim gradovima širom Srbije, kaže za „Vivu“ ginekolog dr Mima Fazlagić.