Svakome od nas je pri rođenju dodeljen jedinstveni set DNK karata, ali nauka pokazuje da ćemo možda moći da se promenimo više nego što mislimo da je moguće. Evo šta možete da učinite da svoju genetsku sudbinu usmerite ka zdravijem životu.
Mnogi od nas prolaze kroz život misleći da smo zbog gena koje smo nasledili blagosloveni ili da možda nemamo sreće. Možda posedujete predivne oči vaše mame, ali i njen astigmatizam, ili ste po genetskom nasleđu sa strane očeve porodice visoki i vitki, ali vas brine to što i vi imate njihovu predispoziciju za dobijanje Alchajmerove bolesti.
Iako ne možete da promenite svoj genetski sastav, možete pozitivno uticati na to kako se vaša DNK ispoljava, kaže dr. Brandon Colby, klinički genetičar i autor knjige “Nadmudrite svoje gene”. “Zamislite svoje gene kao mapu puteva mogućih ruta”, objašnjava dr. Colby. “Iako vaši geni mogu značiti da na vašoj karti postoje putevi koji vode ka bolestima srca ili Alchajmerovoj bolesti, ti kursevi nisu zacrtani u kamenu - to su samo mogućnosti koje su postavili vaši geni.”
A postoji niz stvari koje možete učiniti za programiranje vašeg genetskog GPS-a, tako da vas usmerava na zdrav put. “Većina bolesti je određena kombinacijom genetskih i negenetskih faktora, što znači da možete da napravite promene koje će smanjiti - a možda čak i eliminisati - vaše šanse za dobijanje bolesti za koje vas geni stavljaju pod rizik”, kaže on. “To je zaista osnažujuće.”
Studije pokazuju da su žene genetski predisponirane da budu zdravije od muškaraca (XY), zahvaljujući svojim moćnim XX hromozomima.
VAŠ GENETSKI KOD objašnjen
Prvo, važno je da razumete osnove toga kako vaši geni rade. Evo činjenice koja će vas vratiti na čas biologije: svi dolazimo na svet sa (gotovo) istih 20.000 i više gena, od kojih su svi sačinjeni od DNK “Svaka osoba polovinu svog genetskog materijala dobije od oca, a drugu polovinu od majke, koji se kombinuju i stvaraju novi individualni genom (vas)”, kaže dr. Paul Lacaze, šef Programa za genomiku javnog zdravlja Univerziteta Monash. “Taj osnovni jedinstveni genetski kod prenosi se u svaku ćeliju vašeg organizma.”
Zamislite genom kao složeni priručnik sa uputstvima za ljudski organizam. U svakoj ćeliji postoji kompletna kopija vodiča, ali različiti delovi gena se uključuju ili isključuju kako bi se utvrdilo da li su u pitanju, recimo, ćelija kože ili srčana ćelija ili moždana ćelija. To je prilično neverovatan sistem, ali ponekad mu se prikradu mutacije. Ovo nije toliko loše koliko bi moglo da zvuči: činjenica da su vaši geni mutirali tokom vremena razlog je zbog kojeg su ljudi pametniji, zdraviji i dugovečniji.
Do DNK mutacija može doći i tokom vašeg životnog veka. Neke promene su podstaknute faktorima okoline, poput previše sunčeve svetlosti, loše ishrane i pušenja, što može dovesti do bolesti poput karcinoma. Druge se dešavaju kao rezultat starenja ili povremenih grešaka dok ćelije organizma prolaze kroz svoj uobičajeni proces deljenja i razmnožavanja. “Srećom, vaše telo otkriva i ispravlja većinu grešaka”, kaže dr Colby.” A čak i ako se to ne dogodi, mnoge genske mutacije su bezopasne i neće uticati na vaše zdravlje. Međutim, neke mutacije su štetne - i to su one koje sada možemo da otkrijemo i da pokušamo da ih nadmudrimo.”
ZAŠTO VAŠA DNK ne predstavlja VAŠU SUDBINU
Dr. Joshua Selsby, fiziolog mišića, voli da upoređuje mnoštvo gena sa receptima u velikim kuvarima. “Iako genetski sastav (DNK) dobijate od roditelja, sa fiksnim sastojcima, kroz životne izbore, možete da vršite kontrolu nad tim koliko često pripremate po određenim receptima”, objašnjava on. Recimo, na primer, redovno vežbate. Taj izbor zdravog načina života je poput pripreme po hranljivim receptima toliko puta da se vaša kuvar automatski otvori na stranici za taj recept.
“Što se tiče gena koje mnogo koristite, to je kao da okrećete svoj genom na način kao da listate stranice recepata koje često koristite”, dodaje dr. Keith Baar, fiziolog za molekularno vežbanje. To predstavja fantastičnu stvar ako je ono što radite nešto pozitivno, kao što je redovno vežbanje ili konzumiranje 12 porcija voća i povrća dnevno; izbori koji na korisne načine menjaju vaše gene.
Kao što biste mogli da zamislite, obrnuto je takođe tačno. Stvari poput pušenja i sedenja 12 sati dnevno mogu podstaći gene za koje ne želite da budu uključeni. “Iako ne možete da kontrolišete svoju genetiku, možete uticati na to šta radite s tom genetikom”, kaže dr Selsby. Drugim rečima, možete favorizovati gene koji će vam pomoći da živite duži, zdraviji, produktivniji život i radite na suzbijanju onih koji vas izlažu povećanom riziku od bolesti.
Neke vrste hrane komuniciraju sa vašim genima, a najrečitiji govornici na vašem tanjiru su zelena povrća.
Kako da preuzmete kontrolu nad svojim genima za bolje zdravlje
Spremni da se igrate dirigenta? Ove četiri strategije će vam pomoći da uključite gene koji promovišu zdravlje i isključite one koji bi mogli da vam naprave probleme.
1
KREĆITE SE POPUT DETETA
“Setite se vremena kada ste bili dete - verovatno ste trčali što ste brže mogli, penjali se na tobogan i pokušavali da podignete teške stvari, a sve ove aktivnosti uključivale su određene gene”, kaže dr. Baar. “Bavljenje napornim aktivnostima od strane odrasle osobe podstiče vaše epigenetsko pamćenje, podstičući one gene koji dobro reaguju na vežbanje da ponovo reaguju.” Dati primer: Trening sa tegovima može promeniti vašu ekspresiju gena tako da oponaša ekspresiju neke mnogo mlađe osobe. U studiji su muškarci i žene stariji od 65 godina radili dva puta nedeljno trening otpora šest meseci, a istraživači su zatim upoređivali njihovo mišićno tkivo sa tkivom grupe sastavljene od dvadesetogodišnjaka. Otkrili su da se genetski otisak starijih osoba zapravo preokrenuo, dostigavši nivo sličan onome viđenom kod mlađih osoba. Imajte na umu da ključ za pokretanje ove reakcije predstavlja stresiranje vašeg organizma. Ne mora to biti svaki trening, ali nekoliko puta nedeljno treba da radite aktivnosti koje prevazilaze intenzitet brze šetnje oko bloka, kaže dr. Baar. “Ako se zaista potrudite, genetski odgovor će biti jači.” Treninzi otpora su dobri - ali takva su i aerobna vežbanja.
2
JEDITE ZELENIŠ ZA VAŠE GENE
Ono što jedete služi kao signal koji može da prilagodi važne hemijske oznake na DNK, potencijalno utičući na vaše zdravlje. “Neke vrste hrane komuniciraju sa vašim genima”, objašnjava funkcionalna genetičarka i nutricionistkinja dr. Denise Furness. Među najrečitijim govornicima na vašem tanjiru su zelena povrća.” Krstasto povrće poput brokolija, prokelja i kupusa sadrži jedinjenje sulforafan, koje zapravo rezultira uključivanjem gena koji stvaraju detoksikacijske enzime”, kaže ona. Ovi enzimi pomažu vašim glavnim organima za detoksikaciju, poput jetre i kože.
Uranjanje u zelene poslastice sa namirnicama bogatim folatima, poput kelja i spanaća, može podržati zdravu metilaciju - epigenetski mehanizam koji isključuje gene u celom organizmu. Pomaganje metilacije može sprečiti utišavanje korisnih gena. Takođe je dobra ideja dati prednost polifenolima, dodaje dr Furness, koji se nalaze u širokom spektru voća i povrća, uključujući borovnice i bilje, kao i zeleni čaj, crno vino i kafu, a pokazalo se da na kraju smanjuju oštećenja DNK i pružaju zaštitu od bolesti.
3
SMANJITE HEMIJSKO OPTEREĆENJE
Možda ih nećete videti, ali toksini u vašem svakodnevnom okruženju mogu promeniti DNK, oštećujući same gene ili narušavajući njihovo funkcionisanje. “Vaše telo neprekidno reaguje na životnu sredinu - dobijate signale ne samo od hrane i hranljivih sastojaka, već i od toksina, hemikalija i stresa”, objašnjava dr. Furness.
Jedno nedavno istraživanje je otkrilo da uobičajena klasa hemikalija nazvanih aldehidi, koji se pojavljuju u svemu, od izduvnih gasova i građevinskih materijala do kozmetike i alkohola, razgrađuju telesne mehanizme za obnavljanje ćelija, potencijalno omogućavajući da kancerogene mutacije DNK prolaze nekontrolisano. Nemoguće je izbeći sve toksine, ali možete preduzeti korake za smanjenje štetnih hemikalija u svom životu unošenjem svesnih promena oko svog doma. Započnite sa dodavanjem malo zelenila u zatvorenom: pokazalo se da kućne biljke, uključujući fikuse i zelene ljiljane, efikasno filtriraju kancerogene materije iz vazduha u zatvorenom, dok je australijska studija otkrila da mikroorganizmi u zemlji za saksije mogu ukloniti hemijski benzen.
Takođe biste se mogli odlučiti za prirodnu kozmetiku. Pokušajte sami da napravite proizvode za čišćenje pomoću sastojaka kao što su soda bikarbona i sirće, i izbegavajte zagrevanje hrane u plastičnim posudama koje mogu da upiju hemikalije.
4
OTARASITE SE STRESA kako biste ostali britkog uma
Kada je reč o nadmudrivanju varijacija gena koje bi mogle dovesti do opadanja kognitivnih funkcija mozga, redovno vežbanje uma je posebno važno. Pokazalo se da ono stimuliše rast novih moždanih ćelija i jača sinapse između tih ćelija - dve stvari koje vas održavaju oštroumnima kako starite. A zabavne mentalne vežbe imaju dodatnu prednost u vidu smanjenja stresa, takođe ključnog kada je u pitanju programiranje vašeg genetskog GPS-a.
Iz tog razloga, jedan od najboljih načina rada na mozgu predstavlja meditacija pažnje. “Pažnja može uključiti puno dobrih gena”, kaže dr Furness. “Istraživanje pokazuje da može promeniti nivoe neurotransmitera poput oksitocina i hormona stresa kortizola. Čak i jednostavno vežbanje pažnje tokom šetnje, može vam doneti koristi [od meditacije], kao i od fizičke aktivnosti.“
Ako meditacija ipak nije za vas, pokušajte da izađete sa prijateljem. „Jaka društvena mreža prijatelja takođe je povezana sa zaštitnim efektom protiv Alchajmerove bolesti, verovatno zato što pomaže u ublažavanju stresa“, dodaje dr Colby.
