Autoimuna bolest se može pojaviti iznenada ili se pojaviti nakon nekog oboljenja sa kojim nema nikakve povezanosti - čak i uobičajene poput gripa - tako da naučnici proučavaju da li virusi ili infekcije mogu biti okidači...
Neka su česta (alergije, IBS), dok su druga manje zastupljena (lupus, multipla skleroza).
Evo na šta treba da vodite i Vi i Vaš lekar kako biste pomogli svom zdravlju.
1. IMUNOLOŠKI SISTEM JE POPUT VOJSKE
On štiti organizme koji izazivaju bolest tako što pušta svoje vojnike (tj., antitela), proteine u krvi koji treba da neutralizuju pretnje. To je imunološki odgovor. „Provodi najranije godine svog života razlikujući prijatelje od neprijatelja kako bi mogao da Vas zaštiti od napadača“, objašnjava dr Anka Aškanaze, direktorka „Kolumbija centra za lupus“. Ali ponekad imunološki sistem pogreši i zdrave ćelije identifikuje za napadača i šalje antitela da ih napadnu, što se dešava kada imate autoimunu bolest. Ovaj napad na zdrave ćelije može se dogoditi bilo gde u Vašem telu, od Vaše kože (kao kod psorijaze) do štitne žlezde (kao kod Hašimoto oboljenja).
2. AUTO-IMUNE BOLESTI SU PRISUTNE U PORODICAMA
Lekari znaju da postoji genetska komponenta za autoimune bolesti i da se neke od njih češće javljaju u određenim etničkim grupama. Na primer, lupus (bolna upala koja oštećuje organe i zahvata celo telo) se češće javlja kod osoba afroameričkog porekla, latinoameričkog, azijskog i indijanskog porekla, dok je osoba bele rase veća verovatnoća da će razviti dijabetes tipa 1 (kada pankreas proizvodi malo insulina ili ga uopšte ne proizvodi). Nedavno, lekari tvrde da jedan gen može izazvati različite bolesti kod različitih ljudi - možda imate Kronovu bolest (koja utiče na probavni sistem), dok zbog istog gena Vaša majka ima alopeciju (kada imunološki sistem ciljano gađa dlake). „Neki geni nose rizik za nastanak više bolesti, a neki povećavaju rizik za nastanak samo jedne“, kaže dr Timoti B. Nivold, direktor Centra za autoimunitet „Džudit i Stjuart Kolton“ u gradu Langon, država Njujork.
Okruženja takođe igra ulogu, kroz izlaganje hemikalijama i zagađivačima u stvarima koje jedemo i koristimo. „Na primer, znamo da pušenje dva puta više povećava šanse za razvoj reumatoidnog artritisa“, primećuje dr Nivold, „a ljudi mogu imati različite nivoe sklonosti“.
3. SIMPTOMI SE MOGU POJAVITI IZNENADA
Autoimuna bolest se može pojaviti iznenada ili se pojaviti nakon nekog oboljenja sa kojim nema nikakve povezanosti - čak i uobičajene poput gripa - tako da naučnici proučavaju da li virusi ili infekcije mogu biti okidači. Jedan virus koji se proučava zbog moguće povezanosti sa lupusom i multiplom sklerozom (MS) zajedno s drugim autoimunim bolestima je Epštajn-Bar virus (EBV). Većina ljudi se u nekom trenutku svog života susreće sa EBV i on obično ostaje uspavan u telu. Međutim, istraživači su rano došli do dokaza da je kod nekih ljudi EBV „okidač“ gena koji je povezan sa ovim autoimunim bolestima, povećavajući šanse za pojavu neke od njih.
4. VIŠE ŽENA OBOLJEVA OD AUTOIMUNIH OBOLJENJA
75% od 23 miliona obolelih osoba u Sjedinjenim Državama su žene, ali nije jasno zašto. „Možemo reći da žene imaju jači imunološki odgovor uopšte, jer je oko dva puta veća verovatnoća da će muškarci oboleti od karcinoma i infekcije“, kaže prof.dr Johan Gudjonson, profesor molekularne imunologije kože na „En Arbor“ univerzitetu u Mičigenu. „Taj snažniji odgovor je mač s dve oštrice: dobar je za zaštitu, ali predisponira žene da imaju imunološki sistem koji se ne može kontrolisati.“
5. NEKI POREMEĆAJI IMAJU ISTE SIMPTOME
„Mnoge autoimune bolesti imaju zajedničke simptome“, kaže dr Aškanaze, a mnoge od njih mogu biti znak nečeg sasvim drugog. „Često je jedan od prvih simptoma preveliki umor, koji bi lekari mogli da odbace kao posledicu preteranog rada“, kaže ona. Postoji oko 100 poznatih autoimunih bolesti, a većina ih ima preklapajuće simptome: proliv (celijakija, Kronova bolest, ulcerozni kolitis), umor (celijakija, fibromijalgija, Džilijan-Bar sindrom, lupus, MS), gubitak kose (alopecija, Hašimoto, skleroderma), bolovi u zglobovima (reumatoidni artritis, MS) i osip (dermatitis, lupus, psorijaza).
6. „OSETLJIVI STOMAK“ MOŽE BITI AUTOIMUNI PROBLEM
Problemi sa stomakom su sveprisutni i često nastaju zbog virusa ili nečega što ste pojeli. Ali ako su uporni ili se periodično rasplamsavaju uz ekstremnije simptome poput krvave stolice, bola, noćnog znojenja i groznice, to bi mogao biti sindrom nervoznog debelog creva, grupe autoimunih poremećaja koji izazivaju hroničnu upalu probavnog trakta.
Ima smisla u tome da i druge autoimune bolesti obuhvataju probleme sa želucem: sedamdeset procenata ćelija koje kontrolišu imunitet se nalazi u našim crevima - komandno mesto za imunološki sistem. Naučnici sa Univerziteta „Jejl“ proučavaju povezanost autoimunih bolesti sličnih lupusu i neispravnu barijeru creva koja propušta bakterije koje odlaze u organe.
7. DA, I VI MOŽETE BITI ČISTI
Naše povećano oslanjanje na antibakterijska sredstva za čišćenje domova i ruku mogu biti delimično odgovorni za naš imunološki sistem koji se otrgao kontroli. Hipoteza o kojoj se često raspravljalo zasniva se na ideji da se imunološki sistem razvija kao odgovor na susrete sa bakterijama, virusima i drugim uslovima u kojima su prisutni mikroorganizmi. Tvrdi da se deca odgajaju u „previše čistim“ sredinama sa prekomernom izloženošću antibioticima i drugim hemijskim sredinama u okruženju i nedovoljnom izloženošću prljavštini i mikrobima. Onda kada imunološki sistem treba da deluje protiv napadača organizma, on ne zna kako da reaguje i može da se otrgne kontroli.
8. DIJAGNOZA NIJE PRECIZNA NAUKA
Teško je razviti test za bolest kada ne znate šta je uzrokuje. „Još nema savršenih testova“, kaže dr Nevold. Traže se antinuklearna antitela (ANA): „Ako imate lupus, pozitivni ste na ANA“, objašnjava on. „Ali pacijenti sa mnogim drugim stanjima bi takođe bili pozitivni, kao i neki zdravi ljudi.“ Lekari moraju da paze na konstelaciju faktora, kaže dr Nevold. Oni bi trebalo da uzmu u obzir fizičke simptome - uključujući njihovu ozbiljnost - zajedno sa porodičnom anamnezom i analizom krvi na ANA.
9. MOŽDA ĆETE MORATI DA BUDETE UPORNI
Jedan od prvih nagoveštaja da imate autoimuno stanje može biti nejasan osećaj da se loše osećate. Mnogi lekari, kad čuju nešto tako nespecifično - posebno kada obuhvata umor ili čak kognitivnu disfunkciju i hormonalne ljuljaške - verovatno neće biti mnogo zabrinuti, pogrešno će dijagnostikovati problem ili uputiti pacijenta psihologu. Na primer, „simptomi Hašimoto tiroiditisa mogu se pogrešno dijagnostikovati kao perimenopauza ili depresija“, kaže magistar nauka Meri Vujuklis Kelis, endokrinolog klinike Klivlend. Pored toga, mnogi autoimuni simptomi se mogu pojaviti i jednostavno nestati.
Dakle, ako Vam instinkt govori da nešto nije u redu, zalažite se za sebe: prosečni pacijent će tokom četiri godine posetiti četiri lekara pre nego što dobije tačnu dijagnozu. Ako sumnjate da imate autoimunu bolest, vodite listu neobičnih simptoma, bez obzira na to koliko su blagi, retki ili koliko dugo traju.
10. SVAKOG DANA UČIMO SVE VIŠE
Uprkos svemu što nije poznato o autoimunim bolestima, istraživači gaje nade u izlečenje. Dr Nivold smatra da autoimune bolesti nadmašuju efikasnost naših tela u borbi protiv infekcija, pa naučnici traže načine da „redukuju“ odgovor imunološkog sistema. „Imunološki sistem je zaista dobar u pamćenju ćelija koje treba da napadnu; sada moramo da naučimo kako da preusmerimo imunološki odgovor, ako cilja na zdrave organe i tkiva“, kaže on. „Mnogo smo napredovali.“ Mnogo opcija je izvesno, uključujući gensku terapiju i moguću vakcinaciju.
