Spontani pobačaji neretko se događaju zbog prisutnosti bakterija kojih žene često nisu ni svesne da ih imaju. Postoji ceo niz potencijalno opasnih mikroorganizama koji mogu da naruše rast i razvoj ploda: hlamidija, mikoplazme, streptokoke...
Svaku trudnoću treba dobro isplanirati, naročito ako ste skloni infekcijama ili imate neke nasledne bolesti i poremećaje.
Spremnost za majčinstvo uključuje i fizičku spremnost. Postoje ginekološki pregledi koji ne bi smeli da se izostave pre trudnoće. Uoči planirane trudnoće preporučuje se da proverite ginekološki status pregledom i ultrazvukom, ali i da odredite krvnu grupu, Rh-faktor i da testirate markere za virusnu upalu jetre, odnosno za hepatitis.
Papatest će pokazati stepen upale ili abnormalnost ćelija, a brisevi na polno prenosive mikroorganizme (hlamidija, mikoplazme, aerobi i anaerobi) pružiće korisnu informaciju o stanju vrata materice. „Neki od tih mikroorganizama mogu da osujete začeće ili donošenje zdravog deteta na svet zbog učestalijih spontanih pobačaja, preranog pucanja vodenjaka, preranog porođaja i sličnog. Treba istražiti i moguće porodično opterećenje naslednim bolestima, kao što treba više saznati i o mogućem ličnom riziku zbog ranije preležanih bolesti čije bi posledice mogle da poremete uredan tok trudnoće ili porođaj, kao što su endokrinološke bolesti, prethodne operacije, rahitis i slično“, upozorava doktor Ivan Fistonić, specijalista ginekologije.
Bakterije su krivci za spontani pobačaj
Spontani pobačaji neretko se događaju zbog prisutnosti bakterija kojih žene često nisu ni svesne da ih imaju. Postoji ceo niz potencijalno opasnih mikroorganizama koji mogu da naruše rast i razvoj ploda: hlamidija, mikoplazme, streptokoke, virus rubeole, vodenih kozica, toksoplazma… Dugotrajna upala vrata materice sugeriše pak testiranje na hlamidiju i mikoplazme. Prevencija je jedini način zaštite. Recimo, ako je trudnica u stalnom kontaktu s mačkama, konjima, zemljom i baštom, poželjno je da se istraže imunoglobulini karakteristični za infekciju toksoplazmom. Nažalost, brisevi vrata materice i TORCH (testiranje na toksoplazmu, citomegalovirus, rubeolu i herpes simpleks virus) nigde u Evropi ne ulaze u rutinske analize.
Zašto je važna folna kiselina?
Budućoj trudnici preporučuje se da uzima folne kiseline. „Reč je o vitaminu koji, prema dosad poznatim naučnim podacima, uspešno smanjuje rizik od defekata neuralne cevi – rascepa karlice ili nedostatka koštanog dela lobanje s mozgom. Preporučuje se da se uzima do 12. nedelje trudnoće. Nedavno objavljeni podaci norveškog istraživanja „Mother and Child Cohort Study“, koje navodi blagu pretnju za respiratorne bolesti kod dece čije su majke tokom trudnoće uzimale folnu kiselinu, pokazuju daleko manji zdravstveni rizik u odnosu na životno nespojive defekte neuralne cevi“, objašnjava doktor Ivan Fistonić.
Čišćenje tela od lekova pre trudnoće
Žene koje uzimaju oralnu kontracepciju ili su pod terapijom određenim medikamentima, često se dvoume da li njihovo telo treba da se očisti pre začeća. Međutim, moderna kontraceptivna sredstva, lišena visokih doza hormona, ne nose nikakav rizik za plod. Drugim rečima, ako žena začne odmah posle prekida uzimanja pilula, ne mora da se brine da će to ugroziti plod.
Nije opasno ni ako se trudnoća dogodi uprkos uzimanju kontracepcije kao i odmah nakon vađenja unutarmateričnog uloška (spirale) ako je ginekološki nalaz uredan. Ipak, posle uzimanja citostatika, hemoterapeutika, kao i nekih lekova koji se koriste u kozmetičkoj dermatologiji, ne preporučuje se začeće makar šest meseci.
Oprez sa životinjama
Jedna od javnosti manje poznatih, ali vrlo opasnih infekcija jeste ona toksoplazmom. Toksoplazma gondi je parazit koji prenose glodavci, mačke i konji. Šire ga izlučevinama i izmetom. Trudnica dolazi u dodir sa zrelim jajašcem toksoplazme ako bez zaštitnih rukavica radi u bašti ili neguje životinje - tada parazit ulazi u organizam preko prljavih ruku. Isto se događa tokom konzumiranja mesa koje je nedovoljno termički obrađeno. Jednostavno je zaključiti da je zaštita redovno pranje ruku ili dovoljna priprema mesa. Kod žena koje su pre doživele infekciju toksoplazmama, a nisu je bile svesne zbog nespecifične simptomatologije slične, na primer, gripu, stvorena je dovoljna količina antitela koja obuzdavaju infekciju i prelazak na plod. Vrlo retko i kod njih dolazi do ponovnog aktiviranja koje imitira primarnu infekciju. Oštećenje ploda je najizraženije u prvom tromesečju trudnoće kada se ona obično završava spontanim pobačajem.
Ako se trudnoća nastavi, posledice za plod su izraženije: hidrocefalus („vodena glava“), teška upala mrežnice oka i moždane kalcifikacije, prevremeni porođaj, mala porođajna težina deteta ili se razvija asimptomatska infekcija sa kasnijom ekspresijom, kada su najčešća oštećenja oka, epilepsija, psihomotorna ili mentalna retardacija. Oštećenja mogu da se spreče lečenjem posle rane dijagnoze.
