VAZEKTOMIJA U SAD: SVE JE VIŠE MUŠKARACA KOJI PRIBEGAVAJU OVOJ POPULARNOJ TRAJNOJ KONTROLI

Dobiće lokalnu anesteziju i lekar će napraviti tanak rez u Lenkovim mošnicama, pronaći će njegov semevod - kanal koja prenosi spermu kroz njegov penis - preseći će ga i zaštiti njegove krajeve. Rez će potom biti zatvoren, a Lenk će otići kući, uzeti sredstva protiv bolova koja u apoteci mogu da se kupe bez recepta i, ako ne bude bilo nikakvih komplikacija, biće lišen svih neprijatnosti u roku od nedelju dana ili malo više. Lenk (35) i njegova partnerka nemaju decu, a žele da tako i ostane.

Kad je Vrhovni sud Sjedinjenih Država presudio u slučaju Dobs protiv Ženske zdravstvene organizacije Džekson da ne postoji ustavno pravo na abortus - preinačivši sudsku odluku u slučaju Ro protiv Vejda koja je štitila pravo na abortus od 1973. godine - on je zakazao vazektomiju.

„Mislim kao i mnogi ljudi u mojoj situaciji da je ovo bilo nešto oko čega smo se kolebali pre nego što je ukinuta odluka Ro protiv Vejda.

„Ali ovo je jedina opcija u ovom trenutku da moja partnerka ostane bezbedna, zato što živim u Misuriju", kaže on.

A Misuri ima jedan od 'onih zakona koji automatski stupaju na snagu', kriminališući abortus istog momenta kad je ukinut.

Postalo je istovremeno veoma strašno i izrazito realno.

PROČITAJTE JOŠ: VAZEKTOMIJA - ZA ILI PROTIV: SVE ŠTO STE ŽELELI DA ZNATE O TRAJNOJ „MUŠKOJ KONTRACEPCIJI“

Sve se više mladih muškaraca raspituje o vazektomiji ili joj se podvrgava.

Trend koji je nezvanično primećen u nekoliko zemalja, a posebno je skočio u Americi posle odluke Vrhovnog suda.

Gugl trend je primetio ogroman skok pretraga u Americi za reč „vazektomija" , zajedno sa pridruženim izrazima u pretrazi kao što su „Ro" i „abortus"; količina pretraga čak je bila veća u mestima na kojima postoje zakoni koji automatski stupaju na snagu.

Izveštaj istraživačke kompanije za telezdravlje Inerbodi Riserč pokazao je da su se pretrage za „gde mogu da dobijem vazektomiju" povećale za 850 odsto u danima posle vesti, dok se najveći skok desio u konzervativnim saveznim državama kao što su Teksas i Florida.

Jedna ordinacija sa Floride rekla je za CBS Njuz da se broj muškaraca mlađih od 30 godina bez dece koji se podvrgavaju vazektomiji udvostručio posle sudske odluke.

Urolozi u Njujorku, Kaliforniji, Ajovi i drugim državama prijavili su slične skokove.

To je trend koji je u suprotnosti sa dosadašnjom normom.

Odgovornost za kontrolu rađanja, čak i kod dugogodišnjih parova, odavno sudisproporcionalno snosile žene; ženska sterilizacija, oralna kontracepcija, kontraceptivne spirale i druge opcije za žene i dalje su najčešći oblici kontrole rađanja u SAD.

Ali sada kada sve više Amerikanaca donosi kontraceptivne odluke posle presude u slučaju Dobs, porast interesovanja za vazektomiju mogao bi da signalizira promenu ka tome da muškarci preuzmu više odgovornosti za vlastitu reprodukciju - ili njeno odsustvo.

PROČITAJTE JOŠ: BAKTERIJSKA UPALA PROSTATE (PROSTATITIS)

„STRAH JE REALAN FAKTOR"

U mnogim zemljama, vazektomija je bila užestručna praksa.

Ta stopa je posebno niska u zemljama u razvoju, sa prosečnom učestalošću (kad je žene između 15 i 49 godina starosti koriste u vezama kao oblik kontracepcije) između 0 i 2 odsto. Češća je u nekim drugim zemljama: podaci Ujedinjenih nacija iz 2015. godine pokazuju da je u Kanadi i Velikoj Britanijiučestalost 21,7 i 21 odsto. U SAD je 10,8 odsto, podaci su UN-a.

I dok su vazektomije kod Amerikanaca između 18 i 45 godina starosti bile u opadanju između 2002. i 2017. godine, studije su zabeležile neke naglašene skokove, posebno tokom Velike recesije između 2007. i 2009. godine.

„Porast primene vazektomije od 34 odsto tokom Velike recesije bio je u snažnoj vezi sa rastom stope nezaposlenosti", napisali su istraživači sa katedre za urologiju Univerziteta Stenford. Ekonomski uslovi nisu jedini faktor koji utiče na skok broja vazektomija.

Zabrinutost u vezi sa klimatskim promenama i prenaseljenosti dovela je do želje, za neke, da ograniče veličinu sopstvene porodice ili da nemaju decu uopšte. U Australiji, gde je stopa vazektomije relativno visoka u poređenju sa nekim razvijenim zemljama, lekari prijavljuju porast broja muškaraca mlađih od 30 koji traže zahvat. Između 2020. i 2021. godine, „došlo je do povećanja od skoro 20 odsto broja muškaraca bez dece mlađih od 30 godina koji su tražili vazektomiju", izjavio je lekar iz Australije za SBS Njuz. Postoje i anegdotski izveštaji da su vazektomije među mladim muškarcima porasle u Velikoj Britaniji, pa čak i u Kini, gde je sterilizacija i dalje kulturološki tabu.

U SAD, kaže Aleksandar Pastušak, vanredni profesor sa katedre za urološku hirurgiju na Univerzitetu u Juti, najčešći razlog za zahtev za vazektomije bio je „tražila je moja supruga". Ali posle odluke Vrhovnog suda, kaže on, izgleda da sve više muškaraca preuzima odgovornost nad vlastitim reproduktivnim opcijama, kako opcije za žene postaju sve suženije.

„Naročito u državama u kojima su zakoni protiv abortusa ponovo na snazi, moje kolege definitivno primećuju porast broja muškaraca koji dolaze da rade vazektomiju. Vlada utisak da, znate, ne možemo više da imamo seks pod našim uslovima", kaže Pastušak.

Stenton Honig, profesor kliničke urologije i šef odeljenja za reproduktivnu i seksualnu medicinu na Medicinskom fakultetu na Jejlu, takođe veruje da je politička klima faktor koji stoji iza porasta broja vazektomija.

„Jesmo doživeli prvobitni skok broja vazektomija neposredno posle ukidanja presude iz slučaja Ro protiv Vejda. Mnogi urolozi su sada u višemesečnom zaostatku sa obavljanjem vazektomija", kaže on.

Navala poziva malo je opala u njegovoj vlastitoj ordinaciji, kaže Honig, mada je njegov kalendar i dalje pun.

„Ali u crvenim državama - imam prijatelja u Kanzasu koji kaže da je to nastavilo da raste. Isto je i u Viskonsinu.Mislim da i dalje vlada strah - to je realan faktor. Ne mislim da je to nešto o čemu ljudi nisu razmišljali ranije, ali iz razgovora sa pacijentima očigledno je da ih je ovo gurnulo do same ivice."

Kit Lau, dvadesettrogodišnji tvorac sadržaja iz Ostina, u Teksasu, kaže da se podvrgnuo zahvatu zato što veruje da žene ne treba same da snose teret kontrole rađanja

„Teksas baš i nije bio blagonaklon prema ženskim reproduktivnim pravima, da se izrazim pristojno", kaže on.

Lau i njegova partnerka imaju trogodišnju ćerku i sigurni su da ne žele da imaju više dece.

Posle razgovora sa partnerkom o njenim „stvarno teškim" iskustvima sa kontraceptivnim sredstvima, Lau kaže da je odluka bila laka da on treba da bude taj koji će preuzeti odgovornost za njihovu kontrolu rađanja.

Lau je doneo odluku da ode na vazektomiju prošle godine, pošto je Teksas usvojio predlog „zakona o otkucaju srca", zabranivši abortus posle šest nedelja.

„Odlagao sam da to stvarno zakažem, ali kad se saznalo za ukidanje odluke u slučaju Ro protiv Vejda, tad sam rekao sebi: 'Oh, pa sad to stvarno moram da uradim'. I tad sam zakazao zahvat", priča on.

Honig sugeriše da bi strah od toga da će drugi oblici kontrole rađanja takođe biti ugroženi novim zakonima o reproduktivnim pravima mogao da utiče na porast broja vazektomija u SAD.

„Znate, nalazimo se na klizavom terenu.

„Posebno u državama kao što su Ohajo, Indijana i Misuri, gde su se, čim je ukinuta sudska odluka Ro protiv Vejda, vratili na to da je abortus nelegalan, zavladao je strah da uskoro možda neće imati na raspolaganju bilo kakvu vrstu mogućnosti planiranja porodice", kaže Honig.

To mi je, kaže Lenk, „praktično odmah prošlo kroz glavu."

Što je deo razloga koji ga je motivisao da zakaže vazektomiju, dok još može.

Do danas, kaže on, odgovornost za kontracepciju snosila je njegova partnerka, što je nosilo sa sobom sopstvene izazove. „Ona ima problema sa hormonalnim kontraceptivnim sredstvima.

„Izaziva joj čitavu masu nuspojava, ali je i dalje uzima. Utiče na njeno raspoloženje, a ni drugi lekovi koje uzima, kao i kontraceptivna spirala, nisu idealni za nju, kaže on.

Želja da poštedi partnerku neprijatnosti ovih opcija bila je još jedna motivacija za Lenka.

ZNAČAJNA PROMENA ILI KRATKOROČNI SKOK?

Uprkos očiglednim prednostima ovog zahvata, broj muškaraca koji su se podvrgnuli vazektomiji tradicionalno je nizak u SAD , uglavnom zbog prihvaćene norme da je kontracepcija odgovornost žena, kaže Kristal Litldžon, vanredna profesorka sociologije sa Univerziteta u Oregonu.

Ona upozorava da čak i ovaj skorašnji skok mora da se stavi u kontekst. „Teret je u ogromnoj meri decenijama bio na ženama. „A opet, najmanje svaka četvrta žena u SAD sposobna za rađanje podvezala bi jajnike. Uporedite to sa izuzetno niskih 25 odsto vazektomije.

„Dešavaju se ti skokovi, ali kako oni uopšte mogu da izgledaju kad je taj broj u startu veoma nizak", kaže ona.

Porast broja vazektomija posle ukidanja presude u slučaju Ro protiv Vejda je, međutim, značajan, dodaje.

Neki muškarci odlučuju da preduzmu nešto, iz zabrinutosti za partnerke, iz straha od dobijanja dece koju ne žele, iz političkog stava protiv ograničavanja abortusa, ili mešavine sva tri.

Ali postoji šansa da se radi o kratkoročnom, reaktivnom trendu.

„Mislim da je divno to što rade.

„Mislim da će to doprineti poboljšanju situacije za žene, ali prosto ne mislim da će to biti drastična promena odgovornosti u koju veruju neki drugi posmatrači. Ponekad, kao i sa mnogo drugih stvari koje se dešavaju u vreme kriza u našem društvu, možete da imate skok u interesovanju čim se nešto desi. Ali to mora da se održi da bismo doživeli stvarnu promenu", kaže Litldžon.

Pastušak, s druge strane, skorašnji skok broja vazektomija doživljava kao više od običnog momentalnog bljeska.

„Odluka u slučaju Dobs je bila zaista velika prekretnica u svemu ovome. Očekujem da će doći do porasta u narednih nekoliko godina, dok god taj zakon bude bio na snazi", kaže on.

Odluka u slučaju Dobs primorala je neke ljude da dobro razmisle o potencijalnim posledicama neželjene trudnoće za žene, naročito u državama koje naginju udesno.

Posle ukidanja odluke u slučaju Ro protiv Vejda, neki poslanici u Americi traže zakon koji zabranjuje ženama da putuju u druge države na legalan abortus.

To znači da bi žene mogle da budu optužene za zločin ako budu imale legalan abortus, da rizikuju vlastito zdravlje ako ga imaju ilegalno ili da rizikuju da nastave sa neželjenom trudnoćom.

Pretnja tih posledica je ono što je navelo Laua da se podvrgne vazektomiji, čin koji on doživljava - makar delimično - kao politički stav.

„Posle ukidanja odluke u slučaju Ro protiv Vejda, sigurniji sam u tu odluku nego ikad

„Mislim da je došlo vreme da kao muškarci počnemo da podržavamo žene i iznesemo naš teret kontrole rađanja", kaže Lau.

Iako je to pozitivna, korisna poruka, Litldžon kaže da će prava društvena promena zahtevati drugačiji način razmišljanja.

„Dok god doživljavamo to kao nešto što muškarci rade da bi 'pomogli partnerkama' i da su plemeniti, u službi njih koje ne mogu da prekinu trudnoću", kaže ona, to samo pojačava narativ da muškarci nisu primarno odgovorna strana za kontracepciju.

Da bi došlo do prave sistemske promene, razmišljanje mora da postane, naprosto, „muškarci imaju ulogu u sprečavanju trudnoće", nastavlja Litldžon, „naprema sad je trenutak da muškarci preuzmu odgovornost, zato što su ugroženi abortus i metodi kontrole rađanja za njihove partnerke.

Ako želimo da se to promeni, onda zaista moramo da se usredsredimo na širenje ideje da, bez obzira na to što se desi sa kontrolom rađanja za žene, muškarci moraju da snose određenu odgovornost."

Pastušak se nada da će skok broja vazektomija uticati na porast interesovanja za mušku kontrolu rađanja uopšte, nešto što će pogurati istraživanje hormonalnih i nehormonalnih opcija za muškarce.

„Ono što vidimo je visoka potražnja, naročito među mladim muškarcima, za kontraceptivnim opcijama", kaže on.

„To ne znači trajne opcije. To znači da se više muškaraca zanima za istraživanje i potencijalno učešće u kontraceptivnim pristupima.

„To su one stvari kojima mislim da možemo da se nadamo u narednih pet do deset godina. I to će istinski omogućiti reproduktivne slobode koje mlađi ljudi pogotovo traže."

I Lau i Lenk kažu da je zakazivanje zahvata bilo jednostavno iskustvo.

Obojica su dobili informacije o činjenici da se vazektomije smatraju trajnima.

Iako je poništavanje zahvata moguće, ono značajno smanjuje stopu uspešnih trudnoća.

„Jedina pitanja koja mi je lekar postavljao bila su koliko sam ozbiljan", kaže Lau.

Urolog ga je pitao da li ima decu.

„Pitao me je: 'Da li želite da ih imate još?' Kad sam rekao da ne želim, tu je bio kraj pitanjima na tu temu."

Za Lenka, to što se podvrgnuo vazektomiji deluje i kao zaštita njega samog i njegove partnerke, ali i prosto preuzimanje odgovornosti za vlastito ponašanje.

To nije odluka koju je doneo lako, ali je veoma siguran da je ona prava.

„Trebalo je mnogo više razmišljanja, vremena i razgovora sa partnerkom nego što sam možda isprava očekivao, ali je na kraju i te kako vredelo.

„Moja partnerka i ja smo se samo još više zbližili, a dobijam i mnogo podrške od porodice i prijatelja."

Lenk se nada da će više muškaraca početi da razmišlja o svojoj ulozi u reproduktivnom procesu.

„Imam utisak da smo pričali o muškoj kontracepciji pre dve decenije i da je od tada čekamo, ali da se nikad nije dogodila", kaže on.

„I sada na raspolaganju imamo ovaj nesavršeni hirurški zahvat, ali to je ono što moram da uradim."