Često čujemo izraz „upala jajnika“, što baš nije sasvim tačno, jer je zapravo reč o adneksitisu, zapaljenju i jajnika i jajovoda, koji zajedno čine takozvane adnekse, pridružene organe materice.
Često čujemo izraz „upala jajnika“, što baš nije sasvim tačno, jer je zapravo reč o adneksitisu, zapaljenju i jajnika i jajovoda, koji zajedno čine takozvane adnekse, pridružene organe materice.
Zapaljenje jajnika (lat. oophoritis) se gotovo nikada ne javlja izolovano, ali gotovo uvek podrazumeva zapaljenje i jajnika i jajovoda (lat. salpingitis). Tada govorimo o adneksitisu (lat. adnekitis) jer jajnik i jajovod zajedno čine adneks.
ZAPALJENSKA BOLEST KARLICE
Budući da se uzročnici upale najčešće šire uzlaznim (ascendentnim) putem od vagine kroz matericu do jajovoda i jajnika, vrlo često se genitalne infekcije preklapaju, pa se javljaju pojedinačno, ali i u mogućim kombinacijama:
- vulvitis - zapaljenje pubisa
- vaginitis ili kolpitis - zapaljenje vagine
- cervicitis - zapaljenje u predelu cerviksa ili grlića materice
- endometritis - zapaljenje sluzokože materice i
- adneksitis - zapaljenje jajovoda i jajnika
Sve zajedno nazivamo jednim imenom, karlična inflamatorna bolest (PID). Prema dostupnoj literaturi, danas se PID javlja sa učestalošću od oko 10-20/10.000 žena.
Pogledajte još: Uživajte maksimalno u polnim odnosima
UZROCI ADNEKSITISA
Najčešći uzročnik adneksitisa nekada je bio gonokok, a danas su to streptokoki, stafilokoki, klamidija, E. coli, ureaplazma, mikoplazma, Candida albicans, citomegalovirus i drugi.
Često se javlja kod mladih žena, najčešće od 20 do 40 godina, posebno kod ranog ulaska u seksualne odnose, česte promene seksualnih partnera, nekorišćenja zaštite tokom snošaja, zatim smanjene higijene, kako tokom seksualnih odnosa, tako i na drugi način, korišćenja uložaka za intrauterine uloške, tokom i neposredno posle menstruacije kada je žena prirodno manje zaštićena, posle porođaja, posle abortusa i drugih zahvata u predelu genitalnog trakta.
Najčešći simptomi su:
- napetost i bolovi u maloj karlici
- bol u donjem delu stomaka
- otežano mokrenje
- slabost
- povišena temperatura
- neuredna krvarenja
- bolni polni odnosi
- nadutost u maloj karlici
- pojačan vaginalni sekret
- mučnina i povraćanje
- bolovi se pojačavaju u vreme menstruacije
U pojedinim slučajevima simptomi mogu varirati, od minimalnih do veoma izraženih, pa je reč o akutnom, subakutnom ili hroničnom adneksitisu, u zavisnosti od jačine i trajanja simptoma. Prema nekim autorima, čak 50% adneksitisa ne predstavlja jasnu kliničku sliku, zbog čega ostaju neprepoznati sa mogućim kasnijim komplikacijama i posledicama.
Pogledajte još: Niko nam nije rekao za pms u srednjim godinama
FAKTORI RIZIKA
- nezaštićeni seksualni odnosi (nekorišćenje kondoma)
- veći broj abortusa (namernih prekida trudnoće)
- spirala
- nelečene vaginalne infekcije (posebno infekcije izazvane gonokokom,hlamidijom, mikoplasmom i ureaplazmom)
- oslabljen imunitet
- dugotrajno nošenje tesne odeće
- nagle promene temperature
- kupanje u hladnoj,prljavoj vodi
- upala slepog creva ili česte upale mokraćne bešike
DIJAGNOZA ADNEKSITISA
Pre svega, dijagnoza se postavlja, kao i uvek u medicini, detaljnom i ciljanom anamnezom, pregledom koji obuhvata ultrazvučni pregled, laboratorijski nalaz krvi i urina, a u težim slučajevima i moguću hiruršku intervenciju koja takođe može biti terapeutski (danas uglavnom laparoskopski pristup).
U diferencijalnoj dijagnozi se mora misliti i na druge moguće bolesti koje mogu imati sličnu kliničku sliku, kao što su apendicitis, vanmaterična trudnoća, gastroenterokolitis, infekcije urinarnog trakta, kamenac i sl.
LEČENJE ADNEKSITISA
Lečenje adneksitisa zavisi od težine kliničke slike. Sastoji se od odmora, terapije antibioticima i analgeticima i, kao što smo ranije pomenuli, u težim slučajevima, hirurške intervencije.
Akutni adneksitis sa izraženim simptomima leči se u bolnici intravenskom primenom kombinacije antibiotika, dok se blaži oblici mogu lečiti ambulantno. Idealno bi bilo da se antibiotici daju ciljano prema nalazu antibiograma, što često nije moguće odmah na početku, pa se bolest leči empirijski (doživljeno), a zatim se terapija modifikuje prema antibiogramu.
Veoma je važno da se terapija uzima dovoljno dugo, jer se često dešava da žene, misleći da su izlečene, ne završe terapiju zbog prestanka simptoma, što može imati ozbiljne posledice. U terapiju treba uključiti oba partnera.
Ukoliko se bolest ne prepozna i ne leči na odgovarajući način, posledice adneksitisa mogu biti hronične tegobe sa bolovima u karlici, bolnim odnosima, a u 12 do 15% slučajeva moguća je i vanmaterična trudnoća, kao i problemi sa neplodnošću. Prema dosadašnjoj literaturi, rizik od neplodnosti nakon jedne epizode PID je 15%, nakon dve 35%, a nakon tri i više čak 55%.
MERE PREVENCIJE
Iz svega navedenog vidi se koliko je važno edukovati mlade žene da budu svesne mogućih komplikacija adneksitisa. Da biste sprečili "upalu jajnika" trebalo bi da:
- vodite računa o ličnoj higijeni genitalija
- izbegavajte rizične seksualne odnose
- koristiti zaštitu tokom seksualnog odnosa
- redovno obavljati ginekološke preglede uz uzimanje mikrobioloških (i citoloških) briseva u cilju pravovremene dijagnoze i lečenja bilo koje upale
- a u slučaju pojave simptoma obavezno se javiti na ginekološki pregled.
