Grčevi, žudnja i promene raspoloženja smatraju se delom periodnog paketa tokom vaših tinejdžerskih godina, ali zašto se čini da PMS postaje izuzetno neprijatan u 30-im i 40-im godinama? Naši stručnjaci za hormone bave se ovim slučajem...
Dugotrajna plačljivost, intenzivna razdražljivost, depresivni oblaci i nerazumni bes - na osnovu ovih podataka pretpostavili biste da su ovo karakteristike hormonalne tinejdžerke. Ali u pitanju su žene u 30-im i 40-im godinama, sa partnerima koji spavaju u krevetu pored njih, i decom u susednoj sobi. U stvari, ovi simptomi opisuju kolektiv žena koje su bile usisane u vrtlog PMS-a tokom srednjih godina.
HORMONSKE PROMENE U SREDNJIM GODINAMA
Izađite na Internet i naići ćete na hiljade žena koje iskazuju zbunjenost na Internet forumima, iako se pretpostavlja da su ove godine lakše od većine drugih: obično smo finansijski sigurne i zadovoljnije svojim životom; pa zašto naši hormoni odjednom postaju nepopravljivi? „Kako prolazite kroz 30-te i ulazite u 40-e godine života, hormoni vam se menjaju“, kaže Nicki Williams, nutricionista, stručnjak za hormone i autor knjige „Nisi ti problem, to su tvoji hormoni“. „Rezerva jajnih ćelija se smanjuje i može se desiti da preskočite ovulaciju, što smanjuje vaš progesteron i može izazvati fluktuacije estrogena“. Među fluktuirajućim rezervama jajnih ćelija postoje i druge promene u ovom periodu koje mogu uticati i na naše hormone.
PILULA ZA DAN POSLE
„U 30-im godinama bi nam moglo pasti na pamet da prestanemo da uzimamo kontraceptivne pilule, što ponekad može rezultirati hormonskim disbalansom“, kaže dr Monica Lascar, specijalista za bioidentičnu hormonsku supstitucionu terapiju (BHRD) i funkcionalnu medicinu (mariongluccklinic.com). „Kombinovana kontraceptivna pilula“ zaustavlja prirodnu ovulaciju, pa kada se prekine sa njenim uzimanjem, može potrajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci dok se vaš hormonski balans ponovo uspostavi. Kod nekih žena period nakon prestanka uzimanja pilule može prouzrokovati ne samo menstrualne nepravilnosti, već i akne, migrenu, promene raspoloženja, pa čak i pogoršanje digestivnih simptoma (kao što su nadimanje, IBS). Ako niste sigurni da li bi simptomi mogli biti uzrokovani prestankom uzimanja pilule, obratite se svom lekaru.“ Nutricionističke intervencije koje imaju za cilj uravnoteženje šećera u krvi, izbegavanje prerađene hrane i umanjivanje stresa često mogu biti korisne u to vreme“, kaže Lascar.
PCOS (SINDROM POLICISTIČNIH JAJNIKA)
Drugi faktor predstavlja PCOS. „PCOS (sindrom policističnih jajnika), ponekad se može pogoršati kako starimo“, upozorava Lascar. Simptomi PCOS-a uključuju nepravilnosti u menstruacijama, visok nivo testosterona, akne i abnormalni i prekomerni rast dlaka. Smatra se da pogađa svaku desetu ženu. „Insulin (hormon koji pomaže u uvođenju glukoze u naše ćelije) često se povećava tokom ovog životnog perioda, uzrokujući dalje dobijanje na težini, što može stvoriti začarani krug koji utiče na naše hormone. Menstruacije takođe mogu biti neredovne, a problemi sa kožom ponekad mogu i da se pogoršaju.“
OBILNA KRVARENJA, PRODUŽENE MENSTRUACIJE
Iako su obilne menstruacije uobičajene, one ne predstavljaju uobičajeni deo procesa starenja, pa porazgovarajte o tome sa svojim lekarom opšte prakse ili specijalistom za hormone ako postanu učestale. „Progesteron je hormon koji će prvi početi da opada kako starimo, pošto ovulacija može biti manje redovna, čak i ako nam menstruacija stiže na vreme“, kaže Lascar. „Nasuprot tome, nivo estrogena se ponekad može povećati kod žena u 40-im godinama kada ulaze u perimenopauzu.“ Studija urađena od strane „Zdravlja žena širom nacija“ (SWAN) je otkrila da gotovo 50 procenata žena ulazi u perimenopauzu sa vrlo visokim nivoom estrogena, što može prouzrokovati obilna krvarenja.
PROMENA SE MOŽE OSETITI U VAZDUHU
Ako možete da isključite sve gore navedeno, a i dalje se mučite da odredite razlog vašeg mesečnog besa, onda je vreme da dublje istražite šta bi moglo biti odgovorno za antagonizaciju delikatne ravnoteže u vašem telu.
DRAGOCENI PROGESTERON
„Premenstrualni sindrom (PMS) pokazuje tendencije ka pogoršavanju u 40-im godinama, pošto su tokom tog perioda fluktuacije hormona u širem rasponu nego ikad ranije“, kaže Lascar. „Nivoi estrogena mogu da variraju od najviših do najnižih nivoa mesecima. A progesteron, sa svojim efektom smirivanja i ublažavanja anksioznosti, stalno se smanjuje, pa se može javiti osećaj da vam je teže da se opustite i da ste manje otporni na stres.“ Iako bi nam u ovom periodu života finansije i karijera mogli biti pod kontrolom, stres zbog žongliranja porodičnim životom i ostarelim roditeljima može dovesti do ograničenja nivoa progesterona. „Ako ste i ranije imali loš PMS ili postnatalnu depresiju, to može predvideti pogoršanje PMS-a kako ulazite u perimenopauzu. Za mnoge žene, osim gorenavedenih fizičkih simptoma, ovo može doći sa zastrašujućim osećajem „da se ne osećam više kao ono što jesam“ , i gotovo „kao da postajem druga osoba“ u periodu pre menstruacije.“ Rešavanje hormonske neravnoteže, kako promenama životnog stila, tako i terapijama hormonske ravnoteže može vam pomoći u suočavanju sa PMS-om u srednjim godinama. Obratite se svom lekaru opšte prakse ili specijalisti za hormone za savet o promenama koje možete da unesete. H&W
Objašnjenje PMDD-a
U slučaju da vaš PMS počne da vam ometa život, a patite od simptoma kao što su samoubilačke misli, jaka anksioznost, grčevi mišića, valunzi, nesvestica i paranoja, možda patite od PMDD-a (predmenstrualni disforični poremećaj). „PMDD je oblik teškog PMS-a koji može da ima značajan uticaj na mentalno zdravlje žena“, kaže dr Jack Pearson. „Iako su simptomi PMDD-a slični simptomima PMS-a, oni su ekstremniji i mogu smanjiti vašu sposobnost za rad, druženje i održavanje zdravih odnosa. U nekim slučajevima to može dovesti do samoubilačkih misli, pa je neverovatno važno da podignemo svest o tome o kakvoj se pojavi radi i na šta treba obratiti pažnju“.
Simptomi:
„Simptomi PMDD-a mogu se prezentovati na mnogo načina, uključujući promene raspoloženja, uznemirenost, osećaj anksioznosti i napetosti, smanjenu sposobnost fokusiranja, osećaj krajnje tromosti, gubljenje interesa za aktivnosti u kojima obično uživate i doživljavanje samoubilačkih misli. Takođe može prouzrokovati fizičku nelagodnost poput osetljivosti i oticanja grudi, bola u mišićima i zglobovima, glavobolje, osećaja nadutosti i još mnogo čega“.
Šta da uradite:
„U slučaju da imate bilo koji od ovih simptoma, prvi korak je da posetite svog lekara opšte prakse. PMDD nije veoma poznat čak ni u zdravstvenoj zajednici, što dijagnostifikovanje često čini nezgodnim.“ Uz vođenje detaljne dnevne evidencije o svojim simptomima, sa sobom biste mogli da ponesete i neke dokumente sa smernicama kako biste pomogli svom zdravstvenom radniku. „Štaviše, ako patite od negativnih misli i ako se teško nosite sa tim, ne morate kroz to da prolazite sami.
