Da bismo mogli da prepoznamo simptome hormonalnih poremećaja, moramo da znamo koji su simptomi prirodni i normalni ili kako funkcioniše endokrini sistem...
Ponekad se simptomi kao rezultat fizioloških kolebanja nivoa polnih hormona u krvi tumače kao znak bolesti, dok se neki simptomi bolesti tumače kao fiziološka uslovljenost.
Endokrine bolesti i hormonalni poremećaji su češći kod žena. Međutim, nisu retki slučajevi da zdrave žene bez endokrinih poremećaja imaju simptome izazvane hormonima koje treba lečiti. Tako često možete čuti da ženu „pogađaju“ hormoni ili da joj hormoni „polude“.
Način na koji endokrini sistem deluje na muškarce i žene razlikuje se. Zbog nerazumevanja ovih razlika, ponekad postoji otpor u prihvatanju nekih fiziološki uslovljenih (prirodnih) mentalnih i fizičkih senzacija kod žena kao normalnih.
Naime, za razliku od muškaraca, čiji je nivo polnih hormona u krvi stabilan, kod žena se nivo polnih hormona ciklično menja, što može uticati na emocije i pojavu nekih telesnih senzacija. Takvi efekti se primećuju u pubertetu (kod oba pola), tokom ovulacije, pre menstruacije, tokom trudnoće i tokom menopauze.
Dešava se da se neke mentalne i fizičke senzacije ili tegobe pogrešno tumače. Ponekad se simptomi koji proističu iz fizioloških kolebanja nivoa polnih hormona u krvi tumače kao znak bolesti, a ponekad se neki simptomi bolesti tumače kao fiziološka uslovljenost. Kada se ne pronađe disfunkcija jajnika, danas je za to često kriva druga žlezda, štitna žlezda.
Bolesti štitnjače su češće kod žena, a poremećaji funkcije ove žlezde mogu biti praćeni promenama raspoloženja i ponašanja i fizičkim simptomima koji su nespecifični, ali su među najčešćim bolestima današnjih ljudi. Stoga se naglašava tendencija povezivanja ovih poremećaja sa bolestima štitne žlezde.
To se u svakom slučaju može lako potvrditi laboratorijskim ispitivanjima. Međutim, nije retkost da se čak i u situaciji kada se ne utvrdi disfunkcija štitne žlezde i dalje „krivi“ za probleme, umesto da se traži pravi uzrok.
Uzroci hormonalnih poremećaja mogu biti brojni - od drugih bolesti i patoloških stanja do nezdravog načina života, emocionalnih problema i stresa.
Bolesti štitne žlezde
Bolesti štitnjače su uglavnom asimptomatske. Simptomi se obično javljaju kada bolest štitne žlezde izazove poremećaj u lučenju njenih hormona. Veoma retko su prisutni lokalni poremećaji izazvani pritiskom povećane štitne žlezde na dušnik (otežano disanje) ili jednjak (otežano gutanje) ili izbočina štitaste žlezde u dnu vrata. Lokalna bol u štitnoj žlezdi je izuzetno retka.
Simptomi poremećaja funkcije štitne žlezde nisu specifični, ali su tipični. Neki od njih su najčešći poremećaji koji se javljaju i kod zdravih ljudi i kod onih koji pate od različitih bolesti. To zahteva da se bolesti štitne žlezde ponekad previde, ali i da je često neracionalno insistirati na bolesti štitne žlezde kao uzroku poremećaja uprkos njenoj pravilnoj funkciji.
Obično ni hipertireoza (povećana funkcija štitne žlezde) ni hipotiroidizam (oštećena funkcija) nemaju samo jedan simptom, ali ima ih nekoliko, što zajedno ukazuje na potrebu ispitivanja funkcije štitne žlezde.
Sa hipertiroidizmom se ubrzava cirkulacija materije i energije u telu, zbog čega se energija brzo troši i ubrzavaju brojni fiziološki procesi. Rezultat je povećan apetit, ali ipak dolazi do gubitka kilograma. Ubrzana potrošnja energije takođe uzrokuje umor.
Toplota se teže podnosi, a znojenje je povećano. Moguća je ubrzana crevna peristaltika, grčevi u stomaku, proliv ... Puls je ubrzan, krvni pritisak može porasti. Nokti su često lomljivi, a kosa ispada tanko i difuzno. Česti su poremećaji spavanja, emocionalna nestabilnost i razdražljivost.
Hipotiroidizam je mnogo češći. Karakteriše ga smanjena potrošnja energije, zbog čega postoji tendencija debljanja. Zbog nedostatka energije, javlja se umor, česta je psihofizička usporenost, pospanost i tendencija ka dužem snu i depresija. Puls je usporen. Nokti mogu biti lomljivi, koža gruba i masna, a kosa sve difuznije opada. Može se javiti zatvor.
Kod oba poremećaja mogu se javiti menstrualni ciklusi. I jedno i drugo može negativno uticati na sposobnost začeća, ali i na samu trudnoću i razvoj fetusa.
Sindrom policističnih jajnika
Sindrom policističnih jajnika je najčešći endokrini poremećaj kod devojčica i mladih žena. Tipični simptomi su menstrualne nepravilnosti koje postaju nepravilne i odsutne, gubitak kose na koži glave, pojačan rast kose na mestima tipičnim za muškarce (hirzutizam) kao što su gornja usna, lice, brada, grudi, stomak i butine i povećane akne.
Laboratorijski testovi pokazuju povišen nivo muških polnih hormona u krvi, a često i rezistenciju na insulin. Na ultrazvučnom pregledu jajnika, njihov policistični izgled je uobičajen. Nisu potrebni nikakvi simptomi i znaci za postavljanje dijagnoze, ali su potrebna najmanje dva pozitivna od tri kriterijuma (klinička slika, laboratorijski nalaz povišenih muških polnih hormona ili ultrazvučni nalaz policističnih jajnika). Uzrok poremećaja je nepoznat.
U lečenju se koriste kontraceptivne pilule i metformin. U slučaju akni, neophodan je dermatološki tretman, a uz lekove za pojačan rast kose koristi se laser ili elektroepilacija.
Druge bolesti endokrinih žlezda i poremećaji lučenja hormona, koji se javljaju pretežno ili isključivo kod žena, su mnogo ređi. S obzirom na to da nije lako razlikovati fiziološke i patološke uzroke nelagodnosti, ukoliko se dogodi bilo koji od pomenutih poremećaja, savetuje se kontaktiranje endokrinologa.
