PODROBNIJI POGLED NA ZDRAVLJE OČIJU

Broj jedan na listi najgorih zdravstvenih noćnih mora savremenog čoveka (nalazi se čak i ispred gubitka pamćenja ili udova!) je gubitak vida. Scenario za noćne more, sigurno, ali istina je da je veliki procenat populacije izložen velikom riziku od toga. “Oči imaju mnogo delikatnih delova, tako da jednostavno ne stare dobro, kaže Irene Barbazetto, doktor medicine, klinički instruktor oftalmologije na NYU Langone Health u Njujorku.

Kako biste ublažili zastrašujuću drhtavicu, znajte da možete mnogo da uradite kako biste održali svoje oči u zdravom radnom stanju. Vrh liste zauzimaju redovni pregledi (uključujući prošireni pregled očiju kako bi profesionalac mogao da pogleda unutrašnje funkcionisanje vaših očiju) sa ciljem da se otkriju stanja koja vas izlažu riziku. Ovih sedam životnih navika, koje su dobre za vas, takođe podržavaju zdravlje vida.

10 STVARI KOJE TREBA DA ZNATE O SVOJIM HORMONIMA

PRAVILNO SE HRANITE
Šargarepe, tikva i bundeva su prepune vitamina A, koji je neophodan za zdravlje očiju, kaže Elena Roth, doktor medicine, sveobuhvatni oftalmolog na Bascom Palmer Eye Institute u Majamiju. Tamno lisnato povrće kao što je spanać, kelj i krastavac, bogato je antioksidantom luteinom koji je pogodan za oči.

ZAŠTITITE IH
Nosite naočare za sunce, čak i zimi; pomažu u zaštiti očiju od sunčevih ultraljubičastih zraka, čije izlaganje može dovesti do katarakte i nekih karcinoma. Potražite naočare sa velikim staklima koja 99% do 100% blokiraju i UVA i UVB zračenje. I stavite zaštitne naočare ili štitnike za oči kada koristite čekić, pištolj za eksere ili hemikalije koje bi mogle prskati, kao i tokom bilo kog sporta koji uključuje loptu.
ODRŽAVAJTE OČI ČISTIM
Ako bakterije uđu u oči, to može izazvati infekciju sa neprijatnim simptomima kao što su svrab, otok, iscedak, bol i/ili otežano gledanje. Bacite staru šminku za oči i zamenite maskaru na svaka tri meseca. Ako nosite kontaktna sočiva, uverite se da su vam ruke čiste kada ih stavljate i uklanjajte ih noću, čak i ako su označena za dugotrajno nošenje – spavanje sa njima povećava rizik desetostruko, jer daje vreme bakterijama da se umnože. “Nosioci kontaktnih sočiva mogu uneti mikrobe dok stavljaju sočiva i izloženi su velikom riziku od infekcije oka.”  

UGASITE JE
Prestanak pušenja smanjuje rizik ne samo od oboljenja pluća i srca, već i od starosne makularne degeneracije, katarakte i oštećenja optičkog nerva.

SMANJITE VREME KOJE PROVODITE ZA EKRANOM
Gledanje u televizor, telefon ili kompjuterski ekran može izazvati suvoću očiju, zamagljen vid ili glavobolju, s obzirom na to da trepćemo ređe nego što bi trebalo. Koristite pravilo 20-6-20 da opustite i ponovo navlažite oči: na svakih 20 minuta gledajte 6 metara ispred sebe 20 sekundi.
DRŽITE KAPI ZA OČI PRI RUCI
One vam mogu pomoći u smirivanju suvoće očiju ili svraba zbog alergija ili drugih iritanata tako što će isprati čestice. Profesionalni savet: Čuvajte veštačke suze za jednokratnu upotrebu bez konzervansa u frižideru. Hladnoća će im pružiti dodatno umirujuće olakšanje.

LEČENJE PESKA U BUBREGU NA PRIRODAN NAČIN

PRATITE PROMENE
Da li primećujete tamne mrlje koje lebde ispred vašeg vidokruga? To su plutači, koji se javljaju kada se prozirni gel iza oka nakupi, ali obično nisu opasni i ne možete ništa da uradite da ih se rešite, osim da strpljivo sačekate. Međutim, ako se novi očni plutači iznenada pojave i ako su praćeni blescima svetlosti ili senki, posetite svog lekara da isključite ablaciju mrežnjače. 

A ako počnete da primećujete da vam je beonjača oka crvena ili da vam je unutrašnjost kapaka otečena ili svrbi ili ima iscedak, možda je u pitanju konjuktivitis, neznatni, ali super-zarazni virus koji zapaljuje sluzokožu oka. Budite oprezni u pogledu pranja ruku, kako biste izbegli širenje na drugo oko (ili druge ljude!), i klonite se posla ili škole dok simptomi potpuno ne nestanu, što traje oko sedam do deset dana.

Unutrašnje funkcionisanje vašeg oka

ROŽNJAČA

Vid počinje ovde: Svetlost se odbija od svega u šta gledate i ulazi u ovo prozirno tkivo na površini kugle, a rožnjača savija svetlost kako bi slika bila jasnija.

DUŽICA

Obojeni deo oka (okružen svetlo belom beonjačom) ne samo da izgleda lepo – ona je zadužena za promenu veličine zenice.

ZENICA

Ovaj otvor u centru dužice se širi kako bi ugrabio svetlost kada je mrak i sužava se da ograniči svetlost kada je ima previše, omogućavajući nam da vidimo objekte i danju i u sumrak.

SOČIVA

Svetlo se još više savija kada udari u sočivo, koje se nalazi iza dužice. Ova struktura kontroliše fokus, omogućavajući nam da posmatramo, recimo, polje cveća iz daleka ili jedan cvet izbliza.

STAKLASTI HUMOR

Zauzimajući većinu prostora između zadnje strane sočiva i mrežnjače, ovaj prozirni gel pomaže da oko ostane zaobljeno i nahranjeno.

MREŽNJAČA

Svetlost koja ulazi preko rožnjače i kroz sočivo završava na ovom tkivu u pozadini. Ovde fotoreceptorske ćelije (uključujući šipke i čunjeve) transformišu svetlost u električne impulse. Sićušna oblast u centru mrežnjače koja se zove makula je odgovorna za naš centralni vid, pružajući nam mogućnost da vidimo šta je direktno ispred nas.

OPTIČKI NERV

Električni signali putuju kroz milion i više vlakana ovog nerva kako bi ušli u mozak, koji identifikuje impulse kao bilo koji objekat koji posmatramo.

5 ČESTIH PROBLEMA SA VIDOM

Rana dijagnoza i lečenje predstavljaju najbolji način da se nosite sa ovim potencijalnim kradljivcima vida.

1. REFRAKTIVNE GREŠKE

Zvuči zastrašujuće, ali ovo jednostavno implicira kratkovidost ili dalekovidost, a može se odnositi i na astigmatizam (izobličen vid na svim udaljenostima) i prezbiopiju, gubitak sposobnosti fokusiranja izbliza (zdravo, naočare za čitanje!). Genetika, godine i pol mogu igrati ulogu u problemima sa očima - u stvari, žene starije od 40 godina imaju 14% više problema sa refrakcijom od muškaraca te starosne dobi.
ŠTA POMAŽE: Naočare, kontaktna sočiva ili laserska operacija mogu privremeno (ili trajno) poboljšati vaš vid.
2. KATARAKTA

Ovaj problem zamućenja vida nastaje kada se proteini u sočivima skupljaju u oblake i obično se pojavljuje kod starijih osoba. “Kada ljudi dovoljno ostare, skoro svima se pojavi katarakta“, kaže dr Barbazetto. Mnogo vremena na suncu, uzimanje steroida, dijabetes, pušenje ili uobičajeno konzumiranje alkohola mogu povećati vaš rizik. Pregledom očiju može se otkriti katarakta, ali ćete je verovatno vi prvi primetiti: boje će početi da izgledaju izbledelo, videćete oreol oko svetlosti, ili nećete moći lako da vidite noću.
ŠTA POMAŽE: Ako je vaša katarakta mala, pokušajte da koristite lupu dok čitate i da zamenite sijalice blještavijim. Ako katarakta postane prevelika, lek predstavlja ambulantna operacija ugradnje veštačkog sočiva.

3. MAKULARNA DEGENERACIJA

Kako starimo, na makuli mogu da se razviju naslage ili da se napuni krvnim sudovima koji propuštaju, što otežava vid - možda ćete videti sivu ili crnu tačku u svom centralnom vidu, ali i dalje možete da posmatrate stvari na periferiji. To je zato što nam makula pomaže da vidimo pravo ispred sebe. Oko 0,5 % ljudi na planeti boluje od starosne makularne degeneracije.
ŠTA POMAŽE: Pokazalo se da tretmani usporavaju napredovanje i čuvaju vid, zbog čega je ključno rano dijagnostikovanje AMD, kaže dr Barbazetto. Kada dođete u srednje do kasne 40-te, trebalo bi da imate pregled očiju na svake dve godine ili jednom godišnje, ako imate porodičnu istoriju AMD-a. Ako se AMD dijagnostikuje u opsegu od ranog do srednjeg, možete uzimati posebne suplemente prepune vitamina C i E, cinka, luteina i drugih hranljivih materija kako biste usporili razvoj štetnih posledica.

4. GLAUKOM

Nagomilani pritisak u oku može vremenom prouzrokovati oštećenje optičkog nerva; ovo prvo utiče na periferni vid, sa potpunim slepilom koje predstavlja potencijalni mogući nastavak procesa. Svako može dobiti glaukom, ali starost i genetika mogu povećati šanse za njegov nastanak.
ŠTA POMAŽE: Medicina, laseri ili hirurgija mogu pomoći u usporavanju napredovanja bolesti.

5. DIJABETIČKA RETINOPATIJA                               

Problemi sa očima mogu predstavljati komplikaciju dijabetesa, s obzirom na to da visok šećer u krvi vremenom oštećuje krvne sudove mrežnjače. “Stroga kontrola glukoze može pomoći u sprečavanju ove komplikacije“, kaže dr Roth. Ako imate dijabetes, pravilno se hranite, vežbajte, uzimajte sve propisane lekove, redovno proveravajte šećer u krvi i idite na godišnji pregled proširene mrežnjače.
ŠTA POMAŽE: Osim pridržavanja navika koje podržavaju izbalansiran šećer u krvi, laseri, injekcije ili operacije mogu biti efikasni - ali oni mogu samo pomoći pre nego što dođe do gubitka vida, kaže dr Roth, zbog čega je rana dijagnoza ključna.

OSTALI RAZLOZI DA REDOVNO PROVERAVATE OČI

Očni pregled može otkriti crvene zastavice koje signaliziraju više sistemskih oboljenja, kao što su dijabetes, hipertenzija, reumatoidni artritis, pa čak i rizik od nastanka Alchajmerove bolesti.