Postoji „opravdano snažan“ dokaz da omega-3 kiseline mogu na mnogo načina uticati na smanjenje bola, kaže Calder, iako precizan odgovor na pitanje kada, gde i kako – ostaje prilično misteriozan...
Svako ko god je ikada preživeo muke sa probavom i ružan ukus u ustima nakon konzumiranja ribe, uz dodatak ribljeg ulja, sigurno se bar jednom u životu zapitao: „Da li je ovo zaista toliko vredno?“
Dok ukus u ustima nakon pojedene ribe zaista može biti veoma neprijatan, ista ta ulja (tehnički, omega-3 masne kiseline –preciznije, dokozaheksaenska kiselina (DHA) i eikosapentaenoična kiselina (EPA))smatra se da poseduju faktore koji štite srce i sprečavaju procese zapaljenja u organizmu. Dakle, čim Vam se pojavi crvenilo, sasvim sigurno ćete na svoje pitanje odgovoriti sa čvrstim „da“.
Ali, istraživanje ribljeg ulja je konstantno bilo...nekonstantno. Zapravo, postoje različita mišljenja za gotovo svaki, pa makar i samo spomenut, pozitivan efekat koje imaju omega-3. Za početnike, to izgleda da svako uzimanje omega-3 masnih kiselina putem ishrane ima sasvim različit efekat od onoga kada ih uzimamo u formi različitih suplemenata. „Generalno, konzumacija omega-3 masnih kiselina iz ribe ima veliki broj pozitivnih efekata po naše zdravlje, ali uzimanje omega-3 suplemenata možda neće imati isti uticaj“ rekao je Paul M. Coates, doktor nauka, direktor u Office of Dietary Supplements (ODS – Sektor za prehrambene suplemente) u National Institues of Health (Nacionalni zdravstveni institut). Istraživači ne razumeju do kraja zašto se to dešava, rekao je on. U pokušaju naglašavanja pozitivnih efekata na naše zdravlje prilikom konzumacije ribe, posebni tipovi omega-3 kiselina u morskoj hrani, DHA i EPA dodati su u naše suplemente. Smatra se da imaju jače veze sa dobrim stanjem organizma nego sve one vrste pronađene u biljnoj hrani, kao što su sojino ulje ili laneno seme.
I dalje postoji mnogo pitanja na koja treba da se odgovori na temu istraživanja omega-3. U međuvremenu, evo šta kaže najmodernija nauka šta omega-3 kiseline mogu odnosno ne mogu učiniti za Vaše zdravlje. (Odredite VAŠ prioritet za dobro stanje i zdravlje Vašeg organizma ove godine!
Omega-3 masne kiseline možda ne mogu da sačuvaju Vaše pamćenje
Dodaci, na kraju, ne izgledaju kao nešto što će Vas zavarati. Jedan od najvećih i najobimnijih studija omega-3 pilula otkriva da između 4.000 pacijenata (prosek godina 72) nije primećen ni jedan pozitivan efekat na mozak, iako su ih uzimali 5 godina.
Neka istraživanja ističu pozitivne efekte na mozak kod životinja, navodi autor studije Emily Chew, magistar, zamenik kliničkog direktora u National Eye Institute (Nacionalni oči institut) na NIH. Ali „samo nekoliko studija je pokazalo pozitivan ili zaštitni efekat omega-3 masnih kiselina na poboljšanje kognitivnih sposobnosti“ kod ljudi, rekla je ona. U njenoj studiji, dnevna doza od 1.000 mg za 5 godina nije nikome učinila nikakva poboljšanja u smislu očuvanja pamćenja (ali nije zabeleženo ni nikakvo oštećenje). Moguće je, ističe ona, da veće doze mogu i dalje biti korisne ili da uzimanje omega-3 kiselina putem ishrane čini veću razliku na naše mozgove. „Možda postoje drugi sastojci koji su značajno važniji u očuvanju mozga nego što su to omega-3 kiseline ili je moguće da se radi o veoma važnoj kombinaciji sastojaka u ribi“ rekla je ona.
Možda mogu suzbiti neke procese zapaljenja u organizmu
Kratak podsetnik: Postoje dve vrste procesa zapaljenja. Jedan je akutni i pojavljuje se kada se telo bori sa naletom oboljenja, tokom procesa ozdravljenja uganutog članka ili kroz kašalj izazvan napadom astme. Drugi je hronični, nije intenzivan i može se desiti da ga čak ni ne primetite, ali koji u veoma kratkom roku stvara ogroman rizik za nastanak ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su srčane bolesti, dijabetes ili artritis. Omega- kiseline, kroz ishranu ili putem dodataka, izgleda da imaju uticaj na oba tipa zapaljenja, rekao je Philip Calder, profesor nutricione imunologije na Univerzitetu u Southamptonu u Ujedonjenom Kraljevstvu.
Najrazumljivija teorija o tome kako omega-3 kiseline sprečavaju proces zapaljenja ima veze s onim što ne uzimate ukoliko uzimate više omega -3 kiselina. Omega-3 masne kiseline, mnogo zastupljenije u tipičnoj ishrani iz našeg biljnog ulja, pretvaraju se su u telu u hemikalije koje izazivaju zapaljenja, kaže Calder. Kad bismo jeli više hrane bogate omegom- 3 ili se oslanjali na dovoljno velike doze suplemenata, jednostavno ne bi bilo toliko mnogo omega-6 kiselina koje stvaraju zapaljenja.
Omega-3 mogu takođe proizvesti vlastite hemikalije koje „gase“ zapaljenje, kaže Calder, uništavanjem ili smanjivanjem aktivnosti hemikalija koje uzrokuju zapaljenja.
Pomažu kod bola u zglobovima
Postoji „opravdano snažan“ dokaz da omega-3 kiseline mogu na mnogo načina uticati na smanjenje bola, kaže Calder, iako precizan odgovor na pitanje kada, gde i kako – ostaje prilično misteriozan. Znamo da omega-3 dodaci pomažu pacijentima sa reumatoidnim artritisom, autoimunim poremećajem koji oštećuje povezivanje u zglobovima. Uz riblje ulje, pacijenti sa ovom bolešću uzimaju manje anti-zapaljenskih lekova, kaže Coates, „ali (dodaci) nemaju konsistentan efekat na količinu bola i mekoće u samim zglobovima.“ Drugim rečima, omega-3 kiseline verovatno ne predstavljaju zamenu za tradicionalno lečenje, ali mogu doprineti u smanjenju tegoba koje stvara ovo oboljenje. Iz nekog neobjašnjivog razloga, omega-3 ne pomažu mnogo kod boli koju izaziva osteoartritis.
Istraživači ne odustaju od istraživanja karakteristika koje riblje ulje pokazuje u borbi sa bolovima. Jednim od ranijih radova pokušalo se utvrditi koliki uticaj ima riblje ulje na glavobolju, odnosno njenu težinu i trajanje, rekao je Calder. Problem je u tome što se većina studija i dalje radi na miševima ili u epruvetama. Stiga je veoma teško ustanoviti dozu i način davanja ljudima, rekao je on.
One Vas možda mogu spasiti od srčanih obolenja, ali Vam ne mogu spasiti život
Čitava ova pomama oko omega-3 kiselina može biti posmatrana sve do pitanja koja se odnose na zdravlje srčanog sistema, tvrdi Calder. Danski istraživači otkrili su da su masne kiseline glavni faktor u inače ne preterano zdravoj ishrani domaćih stanovnika Grenlanda. Oni retko jedu voće i povrće – nema ni voća ni povrća tamo zbog silnog leda u kojem žive – ali imaju veoma nisku stopu srčanih obolenja, što je veoma iznenađujuće. Ono što imaju za jelo u izobilju su riba, kit i foka. Možda su istraživači pretpostavili da su omega 3 kiseline, koje su bile u svoj toj masnoj morskoj hrani, spasile mnoga srca i srčane sisteme na Grenlandu. Poznato nam je i da među zapadnom populacijom, ljudi koji jedu ribu imaju manje šanse da obole od neke srčane bolesti od ljudi koji je ne jedu, što je veoma jednostavno i jasno. Štaviše, što više ribe jedemo, više smo zaštićeni of faktora rizika nastanka srčanih smetnji, kao što su visoki krvni pritisak ili visok holesterol, rekao je Calder.
Do otprilike 2010 godine, takođe se činilo da su ljudi koji su pod visokim rizikom od pojave kardiovaskularnih obolenja, kao što su srčani udar ili infarkt, imali veće šanse da prežive ako su uzimali omega-3 dodatke. Ali nedavno istraživanje je prilično teško repliciralo te rezultate, kaže Calder. „Ovo je očigledno poljuljalo teoriju. „Uzimanje ribljeg ulja, sada se čini da, iako se tvrdi da konzumiranje ribe i dalje štiti ljude neće odložiti srčani udar, ako su se srčani problemi ikada počeli razvijati. Ovi suplementi smanjuju nivoe triglicerida, tip masti u krvi, tako da ako su Vaši nivoi visoki, on predlaže da upotrebu dodataka/suplemenata dogovorite sa Vašim lekarom.
One možda mogu da Vam poprave raspoloženje
Nije potpuno jasno kako deluju na naše emocije, kaže Coates, ali zbog velike količine Omega-3 kiselina kao i ostalih masnih kiselina u membranama naših moždanih ćelija, dobijanje dovoljne količine može delovati na način funkcionisanja ćelija. To, zauzvrat, „može uticati na manifestaciju depresije“, rekao je. Do sada, rezultati su varirali u smislu mentalnog zdravlja – laka nasuprot jake depresije ili bipolarnog poremećaja, npr.- kao i tipa i količine omega-3 kiselina. Nedavni pregled 26 studija otkrio je mali doprinos uzimanja omega-3 kiselina kroz placebo, u smanjivanju simptoma depresije, a veoma je moguće da oni deluju kao antidepresanti; u svakom slučaju, ne prekidajte seanse sa vašim terapeutom tako brzo. „Sveukupno, istraživanje ističe da omega-3 kiseline mogu biti korisne za smanjivanje simptoma depresije kod nekih pacijenata, ali nisu zamena za konvencionalna lečenja i ne smeju se koristiti umesto njih u lečenju depresije“ rekao je Coates.
Ne mogu Vas spasiti od kancera
Nemojte se zanositi obećavajućim studijama koje, na osnovu istraživanja na životinjama, žele da Vas ubede da će omega-3 kiseline učiniti čuda u borbi protiv kancera. „Smatram da omega-3 zaustavlja nastanak kolorektalnog kancera u laboratorijama kod pacova i miševa, ali to je potpuno drugačije od ljudi sa genetskim predispozicijama kada je u pitanju izloženost karcinogenima“, tvrdi Calder. „Ne smatram da je nauka dovoljno jaka“.
Iz razloga što se smatra da proces zapaljenja podržava rast ćelija kancera, sasvim je opravdano zamisliti da će omega-3 kiseline koje se bore protiv stvaranja procesa zapaljenja, boriti se protiv širenja kancera, kaže Coates. Masne kiseline su povezane sa redukovanim rizikom nastanka raka dojke ili kolorektalnog kancera u studijama koje se odnose na životinje, ali istraživači nisu otkrili zašto. Plus, suprotstavljene studije navode i porast i smanjenje rizika za nastanak kancera prostate, nakon uzimanja dodataka omega-3. ODS je ko-sponzor dolazećeg ispitivanja delovanja omega-3 kiselina na kancer, ali sa tako malo dokaza i nekonsistentne šeme u ovom trenutnku, Coates trenutno ne može preporučiti uzimanje istih u cilju prevencije kancera.
Definitvno Vam mogu pomoći da dobijete zdravu bebu
Najveća i najbolje shvaćena uloga ribljeg ulja u ljudskom zdravlju ljudi jeste u ranom tazvoju mozga i očiju, ističe Calder. Zbog ove krucijalne veze, žene su jedinstveno obdarene mogućnošću konvertovanja najjednostavnijih formi omega-3 masnih kiselina, onih koje dolaze iz biljaka, u zdravije i jačajuće varijante. „ Mnogo bolje nego muškarci, žene sintetizuju svoje vlastite omega-3 kiseline“, ističe Calder, jer su veoma važne za razvoj fetusa (pravo hvalisanja). Čak imamo i posebne hemijske transportere koji razvode omega-3 kiseline širom placente do fetusa, rekao je.
Zaista ne znamo da li mogu pomoći u lečenju astme
Domaći stanovnici Grenlanda i ostali koji tradicionalno jedu uglavnom ribu, takođe imaju visoku stopu obolelih od astme, tako da se neki istraživači pitaju da li omega-3 masne kiseline mogu još jednom da odigraju svoju ulogu. Dok njihovi efekti protiv procesa zapaljenja u organizmu mogu pomoći u odgovoru imunog sistema na napad astme, neke studije su otkrile efekat, dok druge studije nisu otkrile ništa. Istraživanje koje treba uskoro da počne, ko-sponzorisano od strane ODS, trebalo bi nam pomoći da razumemo mnogo bolje astmu, gojaznost i omega-3 kuseline, kaže Coates.
Ono što možete da uradite jeste da počnete da jedete ribu
„ Svako ko je zaista zainteresovan za očuvanje svog zdravlja, treba da uradi to“, rekao je Calder. Samo proverite da li se zaista radi o masnoj vrsti kao što su tuna, sardina, losos ili haringa ( ali potrebno je kloniti se nekih vrsta ribe). Naravno, postoji i mesto i vreme za dodatke – „Dodaci su alternativa za ljude koji ne mogu da jedu ili ne žele da jedu ribu“- rekao je- ali to zaista zvuči kao da ništa nije ni slično originalnome. Na kraju, ni jedno nije štetno. „Ne mislim da će nastati bilo kakva šteta u Vašem organizmu, bilo da jedete više ribe ili da uzimate omega-3 suplemente“ rekao je. „Mislim da je će omega-3 kiseline da istaknu svoj pozitivan potencijal, a ujedno postoji veoma mali nivo od bilo kakvog rizika“.
Ako ne uzimate dodatke i ne jedete ribu, verovatno i dalje dobijate oko 100 mg omega-3 kiselina dnevno jer postoje i niski nivoi ovih kiselina i u ostalim vrstama hrane. Jedan obrok suve, bele ribe kao što je tilapija, obezbeđuje oko 300 mg dok dobra porcija masne ribe, kao što je losos, pružiće Vam 1.500-2.500. „To je razlog zašto je riba tako važna u zdravoj ishrani“ rekao je Calder, „ali svakako ljudi ne jedu tu vrstu ribe svaki dan“. Uobičajen dodatak ribljeg ulja sadrži oko 300 mg, dok koncentrovana verzija može imati 450-480“ rekao je. „Drugim rečima, da biste upotpunili ono što ustvari dobijate iz obroka lososa ili tune, trebaće Vam 3-4 kapsule visoko koncentrovanog dodatka“ rekao je.
Cilj od 220-350 g morske hrane nedeljno, kaže Coates, sa naglaskom na masne komade. To će vam takođe pružiti pregršt drugih dobrobiti za Vaš organizam, uključujući selen, cink, jod i protein.
„Konzumacija ribe predtavlja niz pozitivnih efekata na Vaše ukupno zdravlje, osim unetih količina omega-3 kiselina“ rekao je, „tako da svakako ima smisla da ljudi uključe konzumaciju morske hrane u svoju ishranu“.
