Gojaznost ima karakteristike sistemske bolesti i pogađa više organa i organskih sistema. Stoga pristup lečenju mora biti interdisciplinaran, a važna uloga pripada endokrinologu
Gojaznost se definiše kao bolest prema međunarodnoj klasifikaciji dijagnoza (E66). Povezan je sa nizom faktora rizika koji kumulativno utiču na pojavu kardiovaskularnih bolesti, i dalje vodećeg uzroka smrti, kako u razvijenim zemljama, tako i sa sve većom prevalencijom u zemljama u razvoju.
Nije sve u ishrani...
I pre dolaska kod endokrinologa postoje – nekad više, nekad manje – energični pokušaji borbe protiv gojaznosti. Takvi pokušaji gubitka kilograma su često uspešni, ali se ponovo skoro redovno dobija na težini. Sa ili bez traženja mišljenja nutricioniste, pokušava se promeniti način ishrane, opet nekad sa manje, nekad sa više uspeha.
Gojaznost ima karakteristike sistemske bolesti i pogađa više organa i organskih sistema. Stoga je lečenje neizbežno interdisciplinarno, kako unutar tako i van medicinske oblasti. Ne radi se samo o medicinskoj nezi. U lečenju gojaznosti, pored multispecijalističkih lekara i nutricionista, značajnu ulogu imaju i psiholozi, kineziterapeuti, roditelji, učitelji i vaspitači... Generalno, značajnu ulogu ima šira društvena zajednica.
Dijagnostički pristup endokrinologa
Ovde ćemo se osvrnuti na endokrinološki aspekt dijagnostičke obrade i lečenja gojaznosti. Endokrinološki tretman je važno započeti sa detaljnom anamnezom, koja je osnova za svaku dalju dijagnostičku i/ili terapijsku proceduru.
Budući da je gojaznost sistemska bolest, važno je ciljanim laboratorijskim pretragama utvrditi da li je reč o jednom ili više poremećaja žlezda sa unutrašnjim lučenjem (endokrinih žlezda). 
Bolesti štitne žlezde
Važno je proceniti funkcionalno stanje štitne žlezde. Najpouzdaniji nalaz koji definiše funkcionalno stanje štitaste žlezde (eutireoza, hipotireoza, hipertireoza) je tireostimulirajući hormon (TSH). Odličan dodatak TSH nalazu je određivanje perifernih hormona – tiroksina (T4) i trijodtironina (T3), gde laboratorijski utvrđujemo ukupnu koncentraciju hormona, kao i njihovu slobodnu frakciju (eng. Free-FT4 i FT3 ).
Najčešće predisponirajuće stanje koje prethodi hipotireozi je hronična inflamatorna bolest štitaste žlezde (Hašimotov tireoiditis), a stanje inflamatorne aktivnosti se može proceniti u laboratoriji pomoću parametara kao što su antitela protiv tiroidne peroksidaze (antiTPO) i antitela na tireoglobulin (antiTg).
Bolesti hipofize
Postoji nekoliko bolesti hipofize koje se klinički manifestuju, između ostalog, i gojaznošću. Prilikom procene funkcionalnog stanja hipofize, na raspolaganju su nam analize nekoliko bazalnih hormona koje luči hipofiza, tačnije analiziraju se hormoni osovine hipofiza-periferna žlezda - ACTH, kortizol, IGF-1, prolaktin. (PRL), TSH, FT4, FSH, LH, estradiol i testosteron. Često je pored hormonske analize potrebno proceniti i strukturu hipofize, a metoda izbora za analizu slike hipofize je MRI hipofize ili selarne regije. Za gojaznost su odgovorna i neka ređa endokrinološka stanja/bolesti, kao što su benigni, ali hormonski aktivni tumori hipofize. Prilikom otkrivanja promena u hipofizi neophodna je klinička korelacija prema laboratorijskim nalazima. Pojačano lučenje ACTH i kortizola je osnovni biohemijski kriterijum za Kušingovu bolest, čija klinička manifestacija usled hronične hiperkortizolemije, pored gojaznosti centralnog tipa, obuhvata i poremećaje tolerancije glukoze, uključujući dijabetes, arterijsku hipertenziju, osteoporozu, slabost i atrofiju. mišića natkoljenice i potkolenice, pojava lividnih strija na koži, povećano nakupljanje masnog tkiva na licu (lat. facies lunata) i na vratu (eng. buffalo hump).
Povećano lučenje hormona rasta (HR) i njegovog ključnog perifernog metabolita IGF-1 (insulinu sličan faktor rasta-1) je ključni biohemijski dokaz akromegalije u odraslom dobu ili gigantizma u detinjstvu. U razvoju ove bolesti gojaznost je relativno sekundarni klinički znak. 
Bolesti nadbubrežne žlezde
Benigni, ali hormonski aktivni tumori u jednoj, ređe u obe nadbubrežne žlezde, dovode do pojačanog lučenja kortizola i javlja se kod Kušingovog sindroma. Kliničke karakteristike su slične Cushingovoj bolesti. Postoje i stanja praćena hroničnom hiperkortizolemijom i sa kliničkim obeležjima „kušingoidnog“ aspekta, ali bez patološkog supstrata u vidu tumora. Takvo stanje se naziva "pseudo-Cushingov" sindrom. U ovom slučaju, povećano lučenje kortizola sa pratećim simptomima i znacima je posledica nekih drugih bolesti kao što su depresija, gojaznost, sindrom policističnih jajnika, sindrom opstruktivne apneje u snu (OSAS), hronični alkoholizam, poremećaji u ishrani i loše kontrolisani dijabetes.
Bolesti polnih žlezda
Najčešći poremećaji polnih žlezda su povezani sa sindromom policističnih jajnika. U osnovi je metabolički poremećaj koji karakteriše nekoliko kliničkih i laboratorijskih pokazatelja kao što su neredovne menstruacije, povećana dlakavost, gojaznost, neplodnost, inverzija FSH/LH, povišeni androgeni i mnogi drugi. Gojaznost dodatno negativno utiče na metabolizam polnih hormona i insulinsku rezistenciju, a obostrano je obostrano nepovoljan uticaj polnih hormona i insulinskih hormona.
Indirektna veza sa debljinom ima još jedan sve češći fenomen – zloupotreba anaboličkih steroida.
Tretman
Na osnovu iscrpnog endokrinološkog lečenja pristupa se i ciljanom lečenju. Najčešće se leči gojaznost usled preteranog kalorijskog unosa, ali je podjednako važno ne zanemariti i neko drugo endokrinološko oboljenje koje zahteva ciljano lečenje.
Dakle, gojaznost je hronična, sistemska bolest i kao takva mora se lečiti interdisciplinarnim pristupom. U celokupnom procesu lečenja važno je sprovesti temeljan endokrinološki tretman, čiji ishod zavisi od samog lečenja.
Reklame
