Postoje dve osnovne vrste gojaznosti: potkožna i visceralna. Ovaj poslednji tip poznat je i kao centripetalni tip gojaznosti (naslage masti su uglavnom lokalizovane na stomaku, a samim tim i duž organa i organa unutar trbušne šupljine...
Iako se gojaznost najčešće posmatra isključivo sa estetskog stanovišta, prava istina je da je gojaznost prvenstveno zdravstveni problem, a tek onda estetski problem, a mnoge komplikacije mogu skratiti životni vek i smanjiti kvalitet života.
Gojaznost je uslov prekomernog nakupljanja masnog tkiva u telu. Da bi smršali sa dugoročnim uspehom, gojazni ljudi moraju imati dobro obrazovanje i motivaciju i usvojiti zdrave životne navike.
Gojaznost je najbolje definisati indeksom telesne mase (BMI) ili engl. Indeks telesne mase (BMI). BMI je odnos telesne težine (kg) prema kvadratnoj visini (m²), koji dobro korelira sa masom masnog tkiva. Prekomerna težina i gojaznost nisu sinonimi. Prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije, ljudi sa BMI većim od 25 kg / m² i manjim od 30 kg / m² imaju prekomernu težinu, a ljudi sa BMI većim od 30 kg / m² su gojazni. Gojaznost je jedan od vodećih problema javnog zdravlja.
Prekomerna težina i gojaznost nisu sinonimi. Prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije, ljudi čiji je BMI veći od 25, a manji od 30 imaju prekomernu težinu, a ljudi čiji je BMI veći od 30 su gojazni
Svetska zdravstvena organizacija, ljudi sa BMI većim od 25 kg / m2 i manjim od 30 kg / m2 imaju prekomernu težinu, a ljudi sa BMI većim od 30 kg / m2 su gojazni.
Incidencija gojaznosti u Evropi je 10 - 20% kod muškaraca i 15 - 25% kod žena. Zabrinjavajući je porast gojaznosti kod dece i adolescenata. Procjenjuje se da u Hrvatskoj ima 40% ljudi s prekomjernom težinom i 20% gojaznih. Gojaznost nije samo estetski, već je prvenstveno zdravstveni problem.
Tamo gde akumuliramo kilograme
Postoje dve osnovne vrste gojaznosti: potkožna i visceralna. Ovaj poslednji tip poznat je i kao centripetalni tip gojaznosti (naslage masti su uglavnom lokalizovane na stomaku, a samim tim i duž organa i organa unutar trbušne šupljine. Kod muškaraca odnos struka i bokova ne bi trebalo da prelazi 1, a kod žena veća od 0,8 U normalnim okolnostima hormoni diktiraju raspodelu masnog tkiva, kod muškaraca pretežno na ramenima, grudima i stomaku, a kod žena na bokovima.
U gojaznih ljudi, masne ćelije mogu biti povećane ili njihov broj. Gojaznost je obično kombinacija ova dva fenomena. Zanimljivo je da se broj masnih ćelija može povećavati do puberteta. U tome leži velika odgovornost roditelja kada je reč o gojaznosti kod dece. Geni imaju uticaj na gojaznost, ali su takođe važni faktori okoline (količina unesenih kalorija).
Zanimljivo je da se broj masnih ćelija može povećavati do puberteta. U tome leži velika odgovornost roditelja kada je reč o gojaznosti kod dece
Naravno, neki hormonski poremećaji takođe mogu da doprinesu gojaznosti (smanjena funkcija štitne žlezde, povećana funkcija kore nadbubrežne žlezde, smanjena funkcija gonada, nedostatak hormona rasta), ali ovo je mali broj u poređenju sa brojem gojaznih ljudi. Mnoge, češće žene, hormonski poremećaj navode kao neuverljiv alibi za svoju gojaznost, dok se zapravo radi o velikom unosu hrane i smanjenoj fizičkoj aktivnosti.
Gojaznost kod dece
Gubitak kilograma ne smanjuje broj masnih ćelija, već samo smanjuje njihovu veličinu. Gojaznost utiče na rast i razvoj organizma, uzrokuje mnoge bolesti, narušava kvalitet života i na kraju skraćuje život. Takođe možete iskopati grob sopstvenim zubima. Ako majka neprestano hoda za svojim „bucmastim“ detetom, nudeći mu još jedan zalogaj hrane da ni na trenutak ne bude gladno, to mu zapravo ne donosi ništa dobro.
Hormon rasta koji luči hipofiza, posebno kada je osoba fizički aktivna i gladna i tokom sna, diktira rast. Zajedno sa genima (potomci samih visokih roditelja rastom će biti veći), hormon rasta je presudan za ostvarivanje genetskog potencijala. Izlučivanje hormona rasta mora biti dozvoljeno, što znači da detetu treba dozvoliti da se dobro igra, gladuje i tek onda hrani. Gojazna deca koja stalno nešto jedu, po pravilu ostaju nižeg rasta, imaju niži nivo samopouzdanja, veću sklonost depresiji i anksioznosti i izloženija su zadirkivanju vršnjaka.
Gojazna deca koja stalno nešto jedu, po pravilu ostaju nižeg rasta, imaju niži nivo samopouzdanja, veću sklonost depresiji i anksioznosti i izloženija su zadirkivanju vršnjaka.
Zdravstveni problemi povezani sa gojaznošću:
- Visok krvni pritisak - Gojazni ljudi imaju pet puta veću verovatnoću da imaju hipertenziju (visok krvni pritisak) od ljudi sa normalnom telesnom težinom. Debljina utiče na nižu elastičnost grudnog koša, pliće izlete dijafragme (štita) i samim tim na slabiju ventilaciju pluća. To često uzrokuje neobičnu pospanost. Debljina i opuštanje mišića grla u snu uzrokuje noćne apneje (prestanak disanja u snu), što je vrlo neprijatna komplikacija.
- Dijabetes - Dijabetes melitus tipa 2 (koji još uvek ne zahteva insulinsku terapiju) čest je kod gojaznih ljudi i javlja se rezistencija na insulin. Naime, zbog velike mase masnog tkiva, telo postaje manje osetljivo na insulin i zbog toga se povećava vrednost glukoze u krvi. Visok nivo glukoze u krvi uzrokuje raniju i ubrzanu aterosklerozu u arterijama celog tela, što rezultira srčanim i moždanim udarom, a lošiji protok kroz arterije nogu izaziva gangrenu i amputaciju nogu. Dugotrajni neregulisani dijabetes oštećuje zadnji deo oka i može prouzrokovati slepilo, a dijaliza je često potrebna zbog otkazivanja bubrega.
- Bolesti srca - Srce gojaznih ljudi mora izbaciti više krvi (povećana minutna zapremina), što dovodi do zgušnjavanja srčanog mišića, što smanjuje elastičnost srca i otežava punjenje srca krvlju, pre svakog izbacivanja krvi iz srca. Ovo slabi efikasnost srca kao pumpe i na kraju skraćuje njegov životni vek.
- Visok holesterol - Gojaznost je praćena povećanjem masnoća u krvi (ukupnog holesterola i njegovih frakcija i triglicerida). Visok nivo holesterola, posebno njegova LDL frakcija (lipoproteini male gustine) uzrokuju aterosklerotske promene, a posebno visoki nivoi triglicerida takođe mogu izazvati akutno zapaljenje pankreasa. Povećana sinteza holesterola često rezultira kamenjem u žuči, posebno kod žena.
- Metabolički sindrom - Osamdesetih godina prošlog veka pažnju je privukla kombinacija nekoliko poremećaja koji zajedno mogu biti posebno opasni po ljudsko zdravlje, pa čak i život. To je metabolički sindrom koji se sastoji od: insulinske rezistencije povezane sa abdominalnom (trbušnom) gojaznošću, intolerancijom na glukozu, povišenim krvnim pritiskom i povećanom masnoćom u krvi. Ove osobe imaju povećan rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2.
- Komplikacije sa plodnošću, trudnoćom i porođajem - Pretile žene teže zatrudnjuju i imaju češće komplikacije tokom trudnoće i porođaja.
- Karcinomi - Statistika pokazuje da je učestalost karcinoma veća kod gojaznih ljudi, što je povezano sa rezistencijom na insulin i hiperinsulinemijom (povišenim nivoom insulina u telu).
- Teškoće lokomotornog sistema - Veza debljine sa lokomotornim smetnjama je neupitna. To su promene u kukovima i kolenima, a posebno u stopalima koja su često deformisana. Ove promene često ograničavaju prijeko potrebno kretanje.
Kako smršati?
- Da bi smršali sa dugoročnim uspehom, gojazni ljudi moraju imati dobro obrazovanje i motivaciju i usvojiti zdrave životne navike. Gubitak kilograma zahteva puno upornosti i odricanja.
- Svrha je smanjiti unos kalorija hranom i povećati potrošnju povećanom fizičkom aktivnošću.
- Cilj je smanjiti telesnu težinu za 10% tokom šest meseci i održavati je. Ako je pacijent u tome uspešan, ciklusi se ponavljaju.
- Preporučuje se gubitak 2 - 4 kg mesečno. Očekivanja bi trebala biti realna, ako već nije moguće postići idealnu telesnu težinu, važno je smanjiti je na nivo koji ne ugrožava zdravlje.
- Neophodno je promeniti životne navike, pa gubitak kilograma neće biti kampanja (koja se uvek završava neuspehom), već način života.
Gojazna deca treba da smanje unos kalorija (izbegavajte konzumiranje slatkiša i grickalica i žeđ utažite vodom). Treba im obezbediti redovne obroke sa dovoljno voća i povrća kako njihov rast i razvoj ne bi bili ugroženi. Mediteranska dijeta je sigurno dobar izbor. Decu svakako treba uključiti u neke svakodnevne fizičke aktivnosti. Isti princip važi i za odrasle: smanjite unos kalorija i povećajte potrošnju.
Uravnotežena niskoenergetska dijeta
Različita hrana po gramu ima različitu kalorijsku vrednost Otprilike masti imaju 9 kcal (kilokalorija), alkohol 7 kcal, ugljeni hidrati 4 kcal, proteini 4 kCal, a dijetalna vlakna imaju 2 kcal po gramu.
Danas se „uravnotežena niskoenergetska dijeta“ smatra najpogodnijom za mršavljenje. Energetska vrednost takve dijete treba da bude 600 kcal manja od dnevnih energetskih potreba tela. Trebalo bi da daje 15% energije iz proteina, 30% iz masti i 55% iz ugljenih hidrata. Definitivno je potrebno ograničiti unos hleba na male količine integralnog brašna, jesti krompir sa kupusom tako da njegova apsorpcija u crevima bude nepotpuna i spora i eliminisati koncentrovani šećer, med, kolače i alkohol.
Danas se „uravnotežena niskoenergetska dijeta“ smatra najpogodnijom za mršavljenje
Fizička aktivnost i lekovi
Kombinacija fizičke aktivnosti i redukcione dijete zadržava mišićnu masu, smanjuje rezistenciju na serumski insulin i trigliceride i povećava „dobru“ HDL frakciju holesterola. Pokušano je lečenje sa nekoliko lekova, od kojih neki smanjuju apetit kroz mozak (zbog neželjenih efekata neki lekovi su zabranjeni), drugi smanjuju razgradnju i resorpciju masti u digestivnom traktu, koja se zatim izlučuje stolicom (meka, masna stolica) i preparati od morskih algi. konzumira nabrekne u stomaku i stvara osećaj sitosti.
Efekti na trajno značajan gubitak težine su umereni. Indikacija za operaciju na digestivnom sistemu je BMI veći od 35 (sa dodatnim bolestima) ili BMI veći od 40 i nema dodatnih bolesti, sa jakim motivom i mentalnom stabilnošću. Ljudi koji se podvrgavaju operaciji (implantacija balona u stomak, smanjenje želuca, intervencije na tankom crevu) za deset godina imaju u proseku 16% manje telesne težine nego pre operacije. Međutim, za većinu gojaznih ljudi izbor bi trebalo da bude uravnotežena niskoenergetska dijeta podržana svakodnevnom fizičkom aktivnošću i snažna volja da se istraje na ovom trnovitom putu.
